Битка на Јармуку — разлика између измена

Године 610., за време [[Византијско-персијски рат (602—628)|Византијско-сасанидског рата 602-628]], [[Ираклије]] је постао цар Византијског царства,{{sfn|Haldon|1997|p=41}} након што је свргнуо [[Фока (византијски цар)|Фоку]]. У међувремену, [[Сасанидско царство]] је освојило [[Месопотамија|Месопотамију]], а 611. Сасаниди су прегазили [[Сирија|Сирију]] и ушли у [[Анадолија|Анадолију]], заузимајући Цезареју Мазаку (сада [[Кајсери]], Турска). Ираклије је 612. године успео да избаци Персијце из Анадолије, али је доживео убедљив пораз 613. када је покренуо велику офанзиву у Сирији против Персијанаца.{{sfn|Greatrex–Lieu|2002|pp=189–90}} Током наредне деценије Персијанци су успели да освоје [[Палестина (регион)|Палестину]] и [[Египат]]. У међувремену, Ираклије се припремио за контранапад и обновио своју војску. Девет година касније, 622. године, Ираклије је коначно покренуо своју офанзиву.{{sfn|Greatrex–Lieu|2002|p=196}} Након великих победа над Персијанцима и њиховим савезницима на [[Кавказ (регион)|Кавказу]] и [[Јерменија|Јерменији]], Ираклије је 627. године покренуо зимску офанзиву против Персијанаца у Месопотамији, одневши одлучујућу победу у [[Битка код Ниниве (627. године)|бици код Ниниве]], угрозивши тиме главни град персијанаца [[Ктесифон]]. Дискредитован овим низом катастрофа, [[Хозроје II]] је свргнут и убијен у државном удару који је предводио његов син [[Кавад II]],{{sfn|Greatrex–Lieu|2002|pp=217–27}} који је одмах поднио мир, пристајући да се повуче са свих окупираних територија Византијског царства. Ираклију је пошло за руком да поврати Часни крст који су отели Сасаниди и да га уз величанствену церемонију која је тим поводом организована врати у [[Јерусалим]] 629. године.{{sfn|Haldon|1997|p=46}}

У то време, Рашидунска војска била је подељена у четири групе: једна под [[Амр ибн ел Ас|Амром]] у Палестини, једна испод [[Шурахбил ибн Хасана|Шурахбилом]] у Јордану, једна под [[Јазид ибн Аби Суфјан|Јазидом]] у подручју [[Дамаск]]а-[[Цезареја (Израел)|Цезареје]] и последња под [[Абу Убајда ибн ел Џарах|Абу Убајдом]] заједно са Халидом у Емеси. Како су муслиманске снаге биле географски подељене, Ираклије је покушао искористити ову ситуацију и планирао је да нападне. Није желео да се упусти у једну битку, већ да се ангажује на [[Центар|централном]] [[Положај|положају]] и да се бори против непријатеља пажљивим концентрисањем великих снага на сваки од муслиманских корпуса пре него што они успеју да консолидују своје трупе у једну војску. Намера му је била да присиљавајући муслимане да се повуку или уништавајући муслиманске снаге одвојено, он спроведе у дело своју стратегију поновног заузимања изгубљене територије. Појачања су послата у [[Цезареја (Израел)|Цезареју]] под Ираклијевим сином [[Ираклије Нови Константин|Константином III]], да би за себе везали Јазидове снаге које су опседале град.<ref name="веза28" /> Византијска царска војска се покренула из Антиохије и северне Сирије негде средином јуна 636. године.

Цар Ираклије је издао наређење Вахану да се не упушта у битку док се не истраже све могућности дипломатског решења сукоба{{sfn|Kaegi|1995|p=130}} То се највероватније догодило зато што снаге [[Издигерд III|Јаздегерда III]] још увек нису биле спремне за офанзиву у [[Ирак]]у. Сходно томе, Вахан је послао Грегорија а затим и Џабалу да преговарају, иако су се њихови напори показали бескорисним. Пре битке, по Вахановом позиву, Халид је дошао да преговара о миру, на сличан начин. Ови преговори су одложили битку за месец дана.<ref name="веза38" /> С друге стране, калиф [[Омар]], чије су снаге у Кадисији претиле суочавањем са [[Сасанидско царство|сасанидским војскама]], наредио је [[Сад ибн Аби Вакас|Сад ибн Аби Вакасу]] да ступи у преговоре с Персијанцима и пошаље изасланике Јаздегерду III и његовом заповеднику [[Ростам Фарохзад|Ростаму Фарохзаду]], очигледно их позивајући да пређу у ислам. Ово је највероватније била тактика одлагања коју је Омар користио на персијском фронту.{{sfn|Akram|2009|p=132}} У међувремену, послао је појачање<ref name="веза38" /> од 6000 војника, углавном из Јемена, Халиду. Ова сила је обухватала 1.000 [[Асхаби|Сахаба]] (другови Мухамеда), међу којима је било 100 ветерана [[Битка на Бедру|битке код Бадра]], прве битке у исламској историји, и укључивало је грађане највишег ранга, као што су [[Зубајр ибн ел Авам|Зубајр ибн ел Авам]], [[Абу Суфјан ибн Харб|Абу Суфјан]] и његов супруга [[Хинд бинт Утба]].<ref name="веза60">Nicolle 1994, p. 70</ref>

Присутни су били и посебни следбеници као што су [[Саид бин Зајд]], [[Фадл ибн Абас]], [[Абдул Рахман ибн Аби Бакр|Абдул-Рахман ибн Аби Бакр]] (син [[Ебу Бекр|Абу Бекра]]), [[Абдулах ибн Омар]] (син [[Омар]]ов), [[Абан ибн Утман|Абан ибн Утман]] (син [[Осман ибн Афан|Османа]]) , [[Абд ел Рахман ибн Халид|Абдулреман ибн Халид]] (син Халида), [[Абдулах ибн Џафар|Абдулах ибн Џафар]] (нећак [[Алија]]), [[Амар ибн Јасир]], [[Микдад ибн Асвад]], [[Абу Дар ел Гифари]], [[Малик ел Аштар]], [[Абу Ајуб ел Ансари]], [[Кајс ибн Сад|Кајс ибн Са'д]], [[Худајфа ибн ел Јаман]], [[Убада ибн ас Самит]], [[Хишам ибн ел Ас]], [[Алија|Абу Хураира]] и [[Икрима ибн Аби Џахл]].<ref>{{cite web|url=https://archive.org/details/TheIslamicConquestOfSyria |title=Archived copy |accessdate=20. 3. 2016. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150409171715/https://archive.org/details/TheIslamicConquestOfSyria |archivedate=09. 4. 2015 }}</ref> Пошто је то била [[Милиција|грађанска војска]], за разлику од [[Najamnik|плаћеника]], старост војника кретала се од 20 (у случају Халидовог сина) до 70 година (у случају Амара). Тројца од [[Хадис о десеторици са радосним вестима о рају|десет другова којима је Мухамед обећао рај]], наиме Саид, Зубајр и Абу Убаида, били су присутни на Јармуку.