Википедија

Фреди Мартенс — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 9:
| држава_рођења = [[Белгија]]
| датум_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држава = {{зас|Белгија}} [[Белгија]]
Ред 38:
| Лијеж—Бастоњ—Лијеж  =
| Ломбардија =
| Национални шампион = [[Датотека:Jersey belgianflag.svg|20п]] 1 (1976)
| Национални шампион 2 =
| Светски шампион = 2 (1976, 1981)
Ред 65:
== Професионална каријера ==
 
=== 1973 — 1976. ===
 
Професионалну каријеру, Мартенс је почео крајем 1973. године. Годину раније, постигао је договор са тимом Фландрија, који га је подржавао у задњој сезони са аматерима. Прве сезоне у професионалном бициклизму, освојио је трку Четири дана Данкека, а затим је победио на још мањих трка у Белгији, пре светског првенства, где је Мартенс узјавио да неће радити за [[Еди Меркс|Едија Меркса]], што је наљутило Мерксове навијаче, који су га, како је Мартенс изјавио, поливали шест пута хладном водом по ногама. На успону на Монжуику, Меркс је напао, нико није могао да га прати па је Мартенс јурио сам. Њих двојица нису могли да сарађују па су их ухватили [[Луис Окања]] и [[Феличе Ђимонди]]. Мертенс је ипак пристао да вози за Меркса и да му дозволи да победи, за шта би био добро плаћен. Међутим, Мартенс је ишао превише брзо и Меркс није могао да га прати, на његовом точку је остао Ђимонди, што је Мертенс схватио касно и Ђимонди је победио. Меркс је касније изјавио да је Мартенс саботирао његове шансе за победу. Однос између њих поправио се тек 2007. године, када су се срели у хотелу у Француској.
 
Године 1974., је освојио трку Западне Фландрије, а касније и трку кроз Луксембург и Вуелта Андалузију. На [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]у завршио је на деветом месту. На светском првенству, Мертенс се жалио да су му ставили [[лаксатив]] у пиће, што му је касније и потврђено. Светско првенство освојио је [[Еди Меркс]].
 
Године 1975., Мартенс је освојио шест од осам етапа на Критеријуму Дофине, затим трке Четири дана Данкека и Вуелта Андалузија. На националном првенству на траци освојио је треће место. На Амстеловој златној трци освојио је друго место, након чега је освојио Тур Белгије.
 
Године 1976., је била веома успешна година за Мертенса. Освојио је две етапе у Холандији, трку Бретање, Четири дана Данкека, пет етапа на Париз—Ници, класике Амстелову златну трку и Гент—Вевелгем. На Тур де Франсу, освојио је осам етапа, чиме је изједначио рекорд [[Шарл Пелисје|Шарла Пелисјеа]] и [[Еди Меркс|Едија Меркса]] и освојио је класификацију по поенима. На светско првенство дошао је као фаворит и успио је да га освоји, победивши Мозера у спринту, претходно изоловавши [[Јоп Зутемелк|Јопа Зутемелка]].
 
=== 1977. ===
 
Године 1977., је била једна од најуспешнијих година у Мартенсовој каријери. На [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспањи]] је доминирао, победио је на 13 од 19 етапа, био је лидер од почетка до краја, а убедљиво је освојио и класификацију по поенима. Након Вуелте, Мартенс је возио и [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италију]], где је победио на прологу и био лидер до пете етапе. Освојио је седам етапа, а затим је пао на хронометру и морао је да напусти Ђиро. У наставку године, освојио је Париз—Ницу и Вуелта Каталонију. На Фландрији је дисквалификован због замене бицикла, али у музеју где пишу имена свих победника, за 1977. испод имена победника, [Роџер де Фламинк|Роџера де Фламинка]] пише морални победник Фреди Мартенс. У сезони 1977. остварио је 60 победа.
 
=== 1978 — 1985. ===
 
Прву победу 1978. остварио је на седмој етапи Критеријума Дофине, а затим је победио на трци Шест дана Антверпена. На класицима није имао успеха, завршио је четврти на [[Париз—Рубе]]у и [[Амстел голд рејс]]у. Сезону је спасио освајањем класифијације по поенима на [[Тур де Франс]]у, где је победио на две етапе. Завршио је са солидних 20 победа, док је у наредне две године остварио само три победе. 1979. освојио је трке у Бендену и Вингему, а 1980. етапу на Ђиру Тоскане. Био је то период у коме је трке напуштао након одвезених 100 километараkm.
 
Године 1981., је опет био онај стари и направио је један од највећих повратака у историји бициклизма. Освојио је Критеријум Депан, етапу на Вуелта Андалузија трци, а на Тур де Франсу је освојио пет етапа и класификацију по поенима. Успешну сезону употпунио је освајањем светског првенства. Мертенс је у спринту победио Ђузепеа Саронија и [[Бернар Ино|Бернара Иноа]].
 
Наредне сезоне уследио је опет пад у форми. Једва је завршавао трке, постао је отац и возио је за мање тимове, где је примао мале плате. Често је заборављао да иде на трке па је био отпуштан брзо. У наредних шест година колико је возио, освојио је трку у Принтепу 1983. и Гистелу 1985.
Ред 98:
 
== Види још ==
 
* [[Вуелта а Еспања]]
 
Линија 104 ⟶ 103:
 
{{портал|Биографија}}
{{commonscatCommonscat|Freddy Maertens}}
* [http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=20 Профил на бициклистичкој архиви]
* [http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/4314.html Резултати Фредија Мартенса на Тур де Франсу]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Фреди_Мартенс”