Википедија

Стјепан Митров Љубиша — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Књижевник
| име = Стјепан Митров Љубиша
| слика = Стјепан_Митров_Љубиша.JPG
| опис_слике = Стјепан Митров Љубиша
| датум_рођења = {{Датум рођења|1824|2|29}}
Ред 10:
| место_смрти = [[Беч]]
| држава_смрти = [[Аустроугарска]]
| школа =
| награде =
| утицао =
| утицали =
| период =
| дела =
}}
'''Стјепан{{напомена|У савременој литератури спомиње се као Стефан}} Митров Љубиша''' ([[Будва]], [[29. фебруар]] [[1824]] — [[Беч]], [[23. новембар]] [[1878]]) био је српски [[књижевник]] и [[политичар]] из [[Паштровићи|Паштровића]]. Он је у последњем говору у Далматинском сабору између осталога рекао: <ref>{{Cite book|last=Павлиновић|first=Миховил |authorlink= |title=Мисао хрватска и мисао србска у Далмацији, pp. 46., 47. |year=1882|url= |publisher= |location=Задар |id=}}</ref> {{цитат|...ја знам да ви мене нетрпите, јер сам Србин православне вјере. Излазећ одавле, остављам у сабору младијех сила, који, ако их је Српкиња задојила знати ће бранити права своје народности и вјере... Тко је то овдје бољи Србин од мене? Мој се гроб знаде од Косова...|pages=}}
 
== Биографија ==
Стјепан Митров Љубиша је рођен у [[Будва|Будви]], последњег дана фебруара 1824. године. Отац му се звао Митар, а мајка Ката Брдарева. Родитељи су били родом из оближњих [[Паштровићи|Паштровића]], село [[Близикуће]] <ref>{{harvnbsfn|Гавриловић|1903|pp=51}}</ref> , одакле је Митар породицу преселио у Будву. Након очеве смрти, Стјепан је остао сироче са непуних четрнаест година, на врло сиромашном имању.
 
У Будви, као и у целом Приморју, у то доба није било још ни једне основне школе на народном језику, па је и Љубиша морао своје основно и једино школовање почне у једној приватној малој школи на [[италијански језик|италијанском]]. Касније је своје знање употпунио самоучки и захваљујући томе постао прави интелектуалац.
Ред 52:
== Анализа дела ==
[[Датотека:Stjepan Mitrov Ljubisa.jpeg|140п|д|Стјепан Митров Љубиша]]
У приповеткама је захваћен веома дуг период историје црногорских племена од [[15. век|15.]]. до почетка [[19. век]]а. Након пропасти [[Зета у доба Црнојевића|зетске државе]], црногорска племена, брдска и приморска, нашла су се у процепу између [[Османско царство|Турског царства]] и [[Млетачка република|Млетачке републике]], Формално под влашћу обе и у сталној борби једне против друге. Против Турака је вођена хајдучка борба, која је временом постајала организована, а против Млетака је вођена притајена борба, против економског и војног искиришћавања. Племена су у таквој ситуацији остајала изолована, посебно она брдска, где је долазило до регенерације племенског живота. Увучена у саме себе, свако племе је почело да живи по својим посебним правилима, са економским прометом и разменом сведеним на најмање могуће мере. Приморска племена имала су нешто живљу размену, али смештена на крајњем периферном делу Млетачке републике, укљештени између мора и брдског залеђа, њихова економска размена са суседним тржиштима била је такође, врло малих размера.
 
Због све јаче циркулације новца, временом се увећавају економске разлике између сељаштва, а крута племенска стега попушта. Долази до распламсавања [[крвна освета|крвне освете]], док се појединици отржу од племена и ради зараде одлазе у приморске градове. Врло често, они се тамо упуштају у авантуре, те се истичу у разним пољима делатности.
Ред 76:
* ћерка Љубезна Полексија (11. август 1861. – ?)
 
чукунунука [[Марина Перазић]] (29. мај 1958)<ref>Поповић, А. (7. децембар, 2009). [http://www.pressonline.rs/zabava/dzet-set/90495/bila-sam-majina-zrtva.html Била сам Мајина жртва!], Прес.</ref>
 
== Напомене ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стјепан_Митров_Љубиша”