|
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Logic in Reality |edition=illustrated |first=Joseph |last=Brenner |publisher=Springer Science & Business Media |year=2008 |isbn=978-1-4020-8375-4 |url=https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC|pages=93}} [https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC&pg=PA93 Extract of page 93]</ref>
* {{Cite book|last=Zinsser|first=Judith P. |title=Emilie du Chatelet: Daring Genius of the Enlightenment|publisher=Penguin|year=2007|id=ISBN 0-14-311268-6|pages=}}
Прицип [[classical mechanics|класичне механике]] према коме је -{''E ∝ mv<sup>2</sup>''}- први су развили [[Gottfried Leibniz|Готфрид Лајбниц]] и [[Јохан Бернули]], који су описали кинетичку енергију као ''живу силу'', -{''[[vis viva]]''}-. Холанђанин [[Willem 's Gravesande|Вилем Гравесанде]] пружио је експерименталну евиденцију која подржава ову релацију. Пуштањем утега са различитих висина у блок од глине, он је утврдио да је њихова дубина пенетрације била пропорционална са квадратом њихове ударне брзине. [[Емили ди Шатле]] је препознала импликације експеримента и објавила објашњење.<ref>{{Cite book|last=Zinsser|first=Judith P. |title=Emilie du Chatelet: Daring Genius of the Enlightenment|publisher=Penguin|year=2007|id=ISBN 0-14-311268-6|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Textbook of Engineering Physics (Part I) |first=Mahesh C.|last=Jain |year=2009 |isbn=978-81-203-3862-3 |url=https://books.google.com/books?id=wKeDYbTuiPAC|pages=9}}, [https://books.google.com/books?id=wKeDYbTuiPAC&pg=PA9#v=snippet&q=kinetic&f=false Chapter 1, p. 9] </ref> Кинетичка енергија је вид механичке енергије, као и [[потенцијална енергија]]. Сва тела која се крећу линеарно или ротирају поседују одређену кинетичку енергију. Кинетичка енергија се може дефинисати као [[механички рад|рад]] потребан да се убрза тело одређене масе од стања мировања до тренутне брзине тела. Кад тело једном добије ову енергију, она остаје стална док се брзина или маса тела не промене. Негативан рад истог износа је потребан да се тело врати у стање мировања.
У [[classical mechanics|класичној механици]], кинетичка енергија неротирајућег објекта [[маса|масе]] -{''m''}- које се креће [[брзина|брзином]] -{''v''}- је {{smallmath|f=\frac{1}{2}mv^2}}. У [[Special relativity|релативистичког механици]], то је добра апроксимација само кад је -{''v''}- знатно мање од [[speed of light|брзине светлости]]. Стандардна јединица кинетичке енергије је [[џул]]. Империјална јединица кинетичке енергије је [[foot-pound|стопа-фунта]].
== Историја и етимологија ==
Придев „кинетичка“ има свој корен у грчкој речи за кретање (-{kinesis}-). Термини „кинетичка енергија“ и „рад“ у садашњем значењу датирају из средине [[19. век]]а. Термин енергија је изведен из речи -{''en''}- што значи иза + -{''erge''}- што значи рад, енергија је дакле оно што стоји иза рада. Дихотомија између кинетичке енергије и [[potential energy|потенцијалне енергије]] се може пратити уназад до [[Аристотел]]ових концепата [[Potentiality and actuality|стварности и потенцијалности]].<ref>{{cite book|title=Logic in Reality |edition=illustrated |first=Joseph |last=Brenner |publisher=Springer Science & Business Media |year=2008 |isbn=978-1-4020-8375-4 |url=https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC|pages=93}} [https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC&pg=PA93 Extract of page 93]</ref>
Прицип [[classical mechanics|класичне механике]] према коме је -{''E ∝ mv<sup>2</sup>''}- први су развили [[Gottfried Leibniz|Готфрид Лајбниц]] и [[Јохан Бернули]], који су описали кинетичку енергију као ''живу силу'', -{''[[vis viva]]''}-. Холанђанин [[Willem 's Gravesande|Вилем Гравесанде]] пружио је експерименталну евиденцију која подржава ову релацију. Пуштањем утега са различитих висина у блок од глине, он је утврдио да је њихова дубина пенетрације била пропорционална са квадратом њихове ударне брзине. [[Емили ди Шатле]] је препознала импликације експеримента и објавила објашњење.<ref>{{Cite book|last=Zinsser|first=Judith P. |title=Emilie du Chatelet: Daring Genius of the Enlightenment|publisher=Penguin|year=2007|id=ISBN 0-14-311268-6|pages=}}
* Electrical Machines, Drives and Power Systems, Theodore Wildi. {{page|year=|isbn=9780-13-082460-8|pages=}}
* {{cite web|url=http://www.physicsclassroom.com/class/energy/Lesson-1/Kinetic-Energy | title = Kinetic Energy | accessdate=19. 07. 2015 |author = Physics Classroom |year=2000 }}
| 