Језуитски васпитни систем — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м ciscenje dupliranih poziva |
||
Ред 1:
'''Језуитски васпитни''' '''систем''' представљао је начин да од човека створи покорног, послушног и оданог члана [[Католичка црква|католичке цркве]], који ће бити одан њеном ауторитету.
Линија 13 ⟶ 12:
Језуитски ред се у основи разликовао од осталих средњовековних редова. У то доба је био елитни део растуће [[Црква|цркве]] (еццлесиа милитанс), који се у црквеним и световним стварима тог доба јако добро снашао, користећи се различитим средствима, од лукавства, до сплеткарења и завера, а руководство којим се водио је био: “циљ оправдава средство”. Језуитски је ред имао утицаја и на више друштвене слојеве, а на тај начин, мешао се и у политику. На неким универзитетима, у појединим срединама, језуити су постављали своје људе за професоре. Међутим, многи су им забранили приступ, а многи их и протерали са својих простора. [[Блез Паскал]], у XVII веку је открио њихово лицемерно понашање, а у XVIII веку против језуита је иступио и француски филозоф просветитељ [[Волтер]]. Због јаког отпора језуита, [[папа Климент IV]], био је принуђен 1773. године да распусти језуитски ред, плашећи се да католичка црква не изгуби потпуно свој утицај. Наравно, у неким облицима се задржао дуже време, тим пре што је 1814. године њихов рад био поново одобрен.Главно борбено средство језуита, било је, по њиховом убеђењу у [[Васпитање|васпитању]] омладине.
Један од првих њихових практичних циљева био је освојити школство. И у томе су сјајно успели. Године 1570. имају већ 155б колегија, године 1616. већ 372, а године 1750 већ 612. У XVII и XVIII веку била је већина средњих и виших школа у католичким западноевропским земљама у њиховим рукама. Језуити су хтели да поново успоставе [[монопол]] верског реда над школством.<ref>{{cite book| title = Општа историја школства и педагошких идеја| last = Жлебник| first = Леон| publisher = Научна књига| year = 1970| id = |publication-place=Београд|
== Организација наставе ==
Линија 19 ⟶ 18:
Језуитске школе су се делиле на два течаја: на нижи течај, у трајању од шест година, и виши, у трајању од три године, а оснивали су и јавне школе, најчешће класичне гимназије. Нижи течај била је латинска школа приступачна свим њиховим потомцима, а виши течај је била [[академија]] која је припремала за универзитетске студије. Нижа латинска школа, имала је пет разреда, у којој је наставни језик и језик комуникације био латински, тако да се бар у вишим разредима није смело говорити матерњим језиком.Такође, изучавао се и грчки језик.Изучавање вере, која се састојала у [[Јеванђеље|јеванђељу]], било је одређено само пола часа у недељи, али без обзира на то, целокупно васпитање и настава, темељила се на религији.Основу наставног плана и програма чинило је “седам слободних наука”.На вишем течају, предавали су филозофију као припрему за теолошке студије.
Такође, велики знашај придавали су и физичком васпитању( неговање тела, хигијена,јахање итд.), јер су у то време цркви били потребмни снажни људи који ће ширити њено учење у новооткривеним земљама.Најефикаснија средства наставе језуита, била су: проповед ради утемељивања масе, исповест којом се утиче на појединце и васпитање у циљу да се омладина потчини утицају католичке цркве. Наставне [[Метод|методе]] су се ослањале на непосредан додир учитеља са учеником. [[Исусовци|Језуити]] су настојали да се приближе сваком поједином ученику и да што више себи подреде његов разум, те да тако искористе његове способности.Велики значај у том систему имало је понављање, које су језуити прихватили на основу искуства стеченог до тада у вишим нарочито протестантским школама. Ученици су сваког дана понављали градиво које су претходног дана обрадили, што је био случај и са градивом на крају недеље. Језуити су избегавали преоптерећивања ученика, сматрајући да настава треба да буде лака и пријатна за ученике.Планирању реализације садржаја у настави такође су посветили доста пажње, пре свега, распоређивању садржаја по месецима, недељама, данима, са методским упутствима. За остваривање свих циљева, потребни су стручни наставници, па су језуити поклањали доста пажње и припремању наставника, који су били искључиво чланови језуитског реда. Из редова студената су узимани најбољи и најпоузданији и спремани за предаваче у нижим колеџима. После теолошког образовања, могли су да предају и у старијим разредима.Главни циљ целокупног језуитског система био је : створити човека који ће бити непоколебљиво чврст у католичкој мери и безусловно одан ауторитету цркве.Природно је да су у њиховом васпитању оживеле све карактеристичне црте језуитског реда, нарочито с обзиром на мисију коју су језуити, као борбени ред католичке цркве, имали у тадашњем друштву.<ref>{{Cite book| title = Вапитање у античкој и феудалној епохи| last = Ценић| first = Стојан| publisher = | year = 2001| id = |publication-place=Врање|
== Језуитски васпитни систем ==
| |||