Антиминс — разлика између измена

АНТИМИНС (лат.ante-mnesa, "уместо трпезе"): литургијско платно на којем су представљена страдања Христова и полагање у гроб, које се меће на часну трапезу, у олтару Цркве [http://www.istok.net/church-supplies/Antiminsion-by-Istok-Church-Supplies.jpg]. На њему се врши [[Света Литургија]]. Антиминс има део [[мошти|моштију]] светитеља или [[мученик|мученика]] и носи потпис месног [[епископ|епископа]]. По традицији, очуваној из првих векова, антиминс замењиваше освећени [[олтар]], будући обавезан за [[Литургија|Литургију]]. Канон 31. [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора]] забрањује Литургију у обичним кућама или местима. Такође, канон 7. [[Седми васељенски сабор|Седмог васељенског сабора]] забрањује освећење Цркве без моштију мученика. Уопште, мошти мученика, било да су метнуте под олтарски престо, било да су зашивене у антиминсу, представљају небеску Цркву на којој почива земаљска Црква. Свештеник прима антиминс од свога епископа, чији потпис гарантује не само постојање евхаристијске месне заједнице, него и светог заједништва које постоји између њега и [[свештеник|свештеника]]. Освећени антиминс апсолутно је потребан за вршење Тајне Евхаристије, мада [[Пидалион]] помиње случај мученика Лукијана, антиохијског свештеника, који, будући у тамници, служи литургију на својим грудима. [[Теодорит Кирски]] употребљава руке свога [[ђакон|ђакона]] уместо олтара, а [[Свети Јован Златоусти]] не устручава се рећи да су руке свештеника скупље од олтара ([[Свети Јован Златоусти]], О свештенству, 3).