Џон Дјуи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м ciscenje dupliranih poziva |
||
Ред 20:
| утицао_на =
}}
'''Џон Дјуи''' ({{јез-енгл|John Dewey}}; [[Берлингтон (Вермонт)|Берлингтон]], [[20. октобар]] [[1859]] — [[Њујорк]], [[1. јун]] [[1952]]) је био амерички [[Филозофија|филозоф]], [[Социјална критика|социјални критичар]] и [[Филозофија образовања|теоретичар образовања]].<ref>{{cite journal|last=Haggbloom |first=Steven J. |title=The 100 most eminent psychologists of the 20th century |journal=Review of General Psychology |volume=6 |issue=2 |year=2002
== Биографија ==
Ред 43:
„Он филозофију види као оперативну науку која би требало да се бави практичним проблемима савременог друштва. Своју филозофију васпитања он је изгардио на темељу својих убеђења. Његови филозофски погледи се у васпитној теорији огледају у наглашавању принципа учења путем учестовања у практичном раду, инсистирању на стицању практичних знања и повезивању теорије и праксе, као и у снажном опирању догматском и ауторитарним метода учења. Борио се за лабораторијски и радионичарски рад, развија кративности и сарадњу између ученика“<ref name=":0">{{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе|last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет|year=2005|id=ISBN 86-82695-17-0|publication-place=Врање|type=}}</ref>
Дјуји је [[Демократија|демократију]] пре свега видео као етички [[идеал]] и наглашавао да је њена суштина у учествовању, а не представљању. Инсистирао је на томе да ангажовање демократске јавности у решавању колективних проблема треба да буде слично активности отворене научне заједнице. То је самокритична заједница фокусирана на истраживање, која делује у складу са [[Прагматизам|прагматичним]] принципима. [[Демократија]] је за Дјуија више од облика владавине и политичке организације (организовања политичке моћи и бирања људи који ће обављати политичке функције) – она је такође и начин живота, облик друштвене организације у којој индивидуе учествују у заједничком процесу друштвеног истраживања<ref name=":1">{{Cite book|title=Образовање и (делиберативна) демократија|last=Јанковић|first=Ивана|publisher=|year=2015|id=|publication-place=|type=|pages=85-105
Дјуји је веровао да се [[демократија]] и [[образовање]] међусобно подржавају. Демократско уређење подстиче образовање с обзиром да учестовање у активности демократске јавности кроз друштвено истраживање доприноси повећању квалитета искуства учесника, пружајући им могућност да користе своју [[Интелигенција|интелигенцију.]] Последица је индивидуални развој.Комплетно образовање долази само када постоји одговорно учешће сваког појединца, у складу са његовим капацитетима, у обликовању циљева и политике друштвене групе којој припада.С друге стране, Дјуји сматра да је образовање нужно за постојање и очување демократског начина живота. Демократија као облик владавине и као облик друштвеног живота подразумева образовање које ће припремити децу за учествовање у политичком и друштвеном животу. Деца и млади морају бити упознати са интересима, сврхама, информацијама, вештинама и праксама старијих чланова друштва. И док се образовање може одвијати у многим различитим друштвеним контекстима једног друштва (као што су [[породица]], [[црква]] или комшилук). Сматрао је да развој демократских навика мора почети у најранијем добу образовног искуства детета.
| |||