Пињол — разлика између измена

Насупрот опште увреженом мишљењу да пињол расте искључиво у областима са изразито медитеранском климом, у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]] констатовано је постојање три стабла овог изузетног бора. Стабла расту у једном приватном дворишту. Једно је старо 22, а друга два 30 година и као младице су донета из [[Пула|Пуле]], која се такође налази ван њиховог природног [[ареал]]а. Мањих су димензија у односу на типичне представнике, али витална и без обољења. Плодоношење је забележено код два старија стабла, што је у границама нормале, обзиром да пињол почиње да плодоноси око 20-те године. Положај им је такав да су са северне и истичне стране заклоњена објектима, док су са јужне и западне стране изложена сунцу. После испитивања стручњаци са [[Шумарски факултет у Београду|Шумарског факултета у Београду]] дошли су до закључка да би шире гајење пињола у Србији било сасвим могуће, првенствено у декоративне сврхе.<ref>{{cite journal|last1=Perović|first1=Marko|title=Pinjol (''Pinus pinea'' L.) u Smederevskoj Palanci - nova vrsta za alohtonu dendrofloru Srbije|journal=7th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions|date=2002|pages=177-179|url=http://www.sfses.com/history/pdf/07-2002%20Dimitrovgrad/35%20Pinjol%20%28Pinus%20pinea%20L.%29%20u%20Smederevskoj%20Palanci%20%20nova%20vrsta%20za%20alohtonu%20dendrofloru%20Srbije.pdf|accessdate=15. 8. 2017|location=Dimitrovgrad|archive-url=https://web.archive.org/web/20170815175159/http://www.sfses.com/history/pdf/07-2002%20Dimitrovgrad/35%20Pinjol%20%28Pinus%20pinea%20L.%29%20u%20Smederevskoj%20Palanci%20%20nova%20vrsta%20za%20alohtonu%20dendrofloru%20Srbije.pdf#|archive-date=15. 08. 2017|dead-url=yes|df=|pages=177-179}}</ref>

Због вишеструке користи пињол је врло цењена врста на подручју целог Медитерана, а у неким земљама убраја се међу главне привредне врсте, првенствено због производње семена које се користи у гастрономији као [[зачин]], али и у медицини јер има и [[Лековите биљке|лековита]] својства. Цена једног килограма ових семенки у малопродаји креће се и до 100 еура. Богате су храњивим материјама, [[антиоксиданс]]има (минералима) и влакнима. Највише су засупљене [[масти]] - 48%, висок је удео [[протеин]]а - 34%, док најмање има [[угљени хидрати|угљених хидрата]]. Од [[минерал]]а у пињоли садрже [[калијум]], [[фосфор]] и [[магнезијум]], а у мањим количинама има и [[калцијум]]а, [[гвожђе|гвожђа]], [[манган]]а, [[цинк]]а и [[бакар|бакра]].<ref name="savjetodavna" /> Укус семенки је пријатан, са благим, смоластим мирисом на [[терпентин]]. На повишеним температурама овај мирис се губи. Семенке пињола могу се јести сирове, попут другог коштуњавог воћа. Као зачин се додају јелима од меса, посебно дивљачи, као и различитим слаткишима. Из семенки се добија и јестиво уље богато [[Linoleinska kiselina|линолеинском киселином]], па се сматра да повољно делује код [[Ateroskleroza|атеросклерозе]]. У медицини се користи и код регулације [[крвни притисак|крвног притиска]], [[чир на желуцу|чира на желуцу]] и контроле [[телесна тежина|телесне тежине]].<ref name="Grlić">{{harvnb|Grlić|1986|p=39}}</ref>

[[Категорија:Борови (род)‎]]