Нигерија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 74:
Пирамиде у Кану, подвргнутом британској управи тек [[1903]], одликују се тиме што свака садржи 767 т [[кикирики]]ја. Из Кана су Британци одржавали ваздушну линију за [[Мека|Меку]], како би нигеријски муслимани ходочастили. Лет је коштао 149 фунти, а године 1953. било је 1.159 путника. На исламском северу Нигерије била су поткрај колонијалног доба 52 [[емир]]а, а сваки је годишње добивао 7.000 фунти плате и 300 фунти за своје домаћињство. У покрајини Сокото тачно је 30 белаца уз помоћ 300 ненаоружаних црних [[полиција|полицајаца]] владало над 1.500.000 становника. Фулани су били владајућа класа, а припаднике народа Хауса су држали као [[кмет]]ове пошто су их [[1800]]. под водством ратника Османа Дан Фодија подјармили [[џихад]]ом, те успоставили своје царство. У Северној Нигерији забилежено је раних 1950-их чак 40.000 случајева [[губа|губе]], а [[билхарзија]] је већ досегла 80%.
 
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] Британија је као одговор на растући нигеријски национализам започела пренос власти на домаће становништво у оквиру федералне структуре условљене антагонизмом великог броја етничких група и две главне религија, хришћанства и ислама. Поткрај колонијалнога доба у Нигерији су од око 35.000.000 становника тек 1.750 били белци.<ref>Јохн Гунтхер-Непозната Африка, Зора, Загреб (1966). pp. 22., 531.67.</ref> Године [[1960]]. земља је постала независна федерација три регија које су задржале велик ступањ самоуправе.<ref name=JBS>{{cite journal|title=Nigerian Political Parties: Their Role in Modernizing the Political System, 1920–1966|author = Udofia, O. E. | journal = Journal of Black Studies| volume = 11| issue = 4 |year=1981| doi = 10.1177/002193478101100404 | jstor = 2784073|pages=435–447435-447}}</ref> Од [[1933]]. до [[1954]]. нигеријски национални доходак је ушестостручен. Те године земља је имала 509 лекара, 41 [[биоскоп]] и 12 дневних листова. Само око 20.000 житеља имало је завршену средњу школу, а око 95% је било [[неписменост|неписмено]]. Универзитетски колеџ у Ибадану отворен је [[1952]]. године, а поседовао је библиотеку од 100.000 књига. Постојала је само 1.600 -{km}- дуга жељезничка пруга од Лагоса до Порто Харкорта.
 
У [[1966]]. у земљи су се догодила два узастопна државна удара у којима су доминацију преузели војни официри, прво с југа, а онда са севера земље. Недуго након тога југоисточна је регија у којој је већину чинио народ [[Игбо]], изложен прогонима на северу, прогласила је независност као Република [[Биафра]],<ref>{{cite news|last=Murray| first = Senan| title = Reopening Nigeria's civil war wounds| publisher = BBC News|date=30. 5. 2007| url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/6657259.stm| accessdate=28. 5. 2011}}</ref> чиме је започео троипогодишњи грађански рат; Биафра је уз велике људске жртве побеђена.<ref>{{cite web|last=Metz| first = Helen Chapin| title = Nigeria: A Country Study – Civil War| publisher = [[Library of Congress Country Studies]]|year=1991| url = http://countrystudies.us/nigeria/23.htm| accessdate=28. 5. 2011}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.litencyc.com/theliterarymagazine/biafra.php | title = '&#39;The Biafra War and the Age of Pestilence'&#39; | publisher = Litencyc.com |date=|accessdate=28. 7. 2014.}}</ref><ref>''Shadows : Airlift and Airwar in Biafra and Nigeria 1967–1970'', by Michael I. Draper</ref> У Нигерији је 1960-их вођен грађански рат након којег је влада генерала Јакобуа успоставила мир поделивши земљу на 12 савезних држава уместо на дотадашње 4 потпуно вештачке покрајине, оставштину колонијалног доба у којем су белци исцртали границе нимало не поштујући историју и етничку мапу континента.<ref>Basil Davidson - Afrika u povijesti: teme i osnove razvoja, Globus/Zagreb, 1984.</ref> У седамдесетима је у Нигерији почело вађење [[Нафта|нафте]], али приходи од њене продаје нису значајније допринели побољшању животног стандарда већине становништва.
Ред 125:
* {{Cite book|ref=harv| first= Fiona| last=MacDonald| first2 = Elizabeth| last2=Paren| first3 = Kevin| last3=Shillington| first4 = Gillian| last4=Stacey| first5 = Philip| last5=Steele| publisher= Marshall Cavendish |year=2000|isbn=978-0-7614-7158-5| url = https://books.google.com/books?id=joh5yHfcF-8C&pg=PA385| title = Peoples of Africa| volume = 1}}
* {{Cite book|ref=harv| title = Hegemony and culture: politics and religious change among the Yoruba| first = David D.| last=Laitin| publisher = [[University of Chicago Press]] |year=1986|isbn=978-0-226-46790-0| url = https://books.google.com/books?id=dHbrDvGQEbUC&pg=PA111|pages=111}}
* {{Cite book|ref=harv| first = April A. | last=Gordon| title = Nigeria's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook | publisher = ABC-CLIO |year=2003|isbn=978-1-57607-682-8| url = https://books.google.com/books?id=H26pO3vwmHoC&pg=PA54 | accessdate=29. 3. 2015.|pages=44–5444-54}}
* {{Cite book|ref=harv| title = A history of Nigeria | first= Toyin| last=Falola| first2 = Matthew M.| last2=Heaton| publisher = [[Cambridge University Press]] |year=2008| url = https://books.google.com/books?id=XygZjbNRap0C&pg=PA23 |isbn=978-0-521-68157-5|pages=23}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kleiner| first = Fred S.| last2=Mamiya| first2 = Christin J. | title = Gardner's Art Through the Ages: Non-Western Perspectives| publisher = [[Cengage Learning]]| edition = 13, revised|year=2009| url = https://books.google.com/?id=TlVeuxIgjwQC&dq=Nok+terracotta+earliest|isbn=978-0-495-57367-8|pages=194}}