Википедија

Кичмењаци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datumi
Нема описа измене
Ред 2:
| name = -{Vertebrata}-
| fossil_range = доња [[Камбрија]] — данас
{{fossil range|520|0|ref=<ref name="Peterson2008">{{cite journal |last=Peterson|first= Kevin J. |last2=Cotton| first2 = James A. |last3=Gehling| first3 = James G. |last4=Pisani| first4 = Davide | date = 27. 4.април 2008. | title = The Ediacaran emergence of bilaterians: congruence between the genetic and the geological fossil records | journal = Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences | volume = 363 | issue = 1496 | doi = 10.1098/rstb.2007.2233 | pmid=18192191 | pmc=2614224|pages=1435–1443}}</ref>}}| image = Vertebrates.png
| image_width = 250п
| image_caption = Појединачни организми из сваке главне групе вретенчара. У смеру казаљке на сату, почев од горње лево:
Ред 12:
}}
 
'''Кичмењаци''' ([[Латински језик|лат.]] -{Vertebrata}-) билатерално су симетрични [[хордати]] са развијеном [[лобања|лобањском чауром]] у којој се налази [[мозак]]. Највећи број кичмењака поседује [[кичмени пршљен|кичмене пршљенове]] и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви  — кичмену мождину и тако је штите.
 
Кичмењаци су подељени на [[рибе]], [[Водоземци|водоземце]], [[Гмизавци|гмизавце]], [[Сисари|сисаре]] и [[птице]]. Екстантне кичмене опције величине су од врсте [[жаба]] -{''Paedophryne amauensis''}-, са само 7,7{{nbsp}}mm до [[Plavi kit|плавог кита]], до 33{{nbsp}}m. Кичмењаци чине мање од пет процената свих описаних животињских врста; остали су [[бескичмењаци]], који немају [[Кичма|кичму]].
 
Кичмењачи традиционално укључују [[слепуље]], које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији,<ref>{{Cite journal|last=Ota|first=Kinya G.|last2=Fujimoto|first2=Satoko|last3=Oisi|first3=Yasuhiro|last4=Kuratani|first4=Shigeru|date = 25. 1. 2017.|title=Identification of vertebra-like elements and their possible differentiation from sclerotomes in the hagfish|journal=Nature Communications|volume=2 |doi=10.1038/ncomms1355 |issn=2041-1723 |pmc=3157150|pmid=21712821|pages=373}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде.<ref name=hagfish>{{cite journal|title=Monophyly of Lampreys and Hagfishes Supported by Nuclear DNA–Coded Genes | author=Kuraku | date = December 1999|journal=Journal of Molecular Evolution | volume = 49 |doi=10.1007/PL00006595 |pmid=10594174|last2=Hoshiyama|first2=D |last3=Katoh|first3=K |last4=Suga|first4=H |last5=Miyata|first5=T |issue=6|displayauthors=1 |pages=729–35}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Међутим, [[Слепуље|слепуља]] поседује лобању. Из тог разлога, -{''subphylum''}- се понекад назива -{''Craniata''}- када се говори о [[Морфологија (биологија)|морфологији]].
 
== Етимологија ==
Порекло кичмењака произашло је из [[Латински језик|латинске]] речи -{''Vertebratus''}-, што значи ''спој кичме''.<ref>{{cite web | title=vertebrate |publisher=Dictionary.com. |work=Online Etymology Dictionary |author= |url=http://dictionary.reference.com/browse/vertebrate}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Прото-индоевропско порекло [[језик]]а још увијек није јасно.
 
''Вретенчар'' је изведен из речи вретенца, који се односи на било коју од [[кост]]ију или сегменте [[Кичмена колона|кичмене колоне]].<ref>{{cite web | title=vertebra |publisher=Dictionary.com. |work=Online Etymology Dictionary |author= |url=http://dictionary.reference.com/browse/vertebra}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
== Анатомија и морфологија ==
Сви кичмењаци изграђују се по основном делу тела [[Хордати|хордата]]: круту [[кост]] која пролази кроз животињу ([[Кичма|кичмени стуб]] и / или -{''notochord''}-),<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=Ben|title=Vertebrates: More on Morphology|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertmm.html|publisher=UCMP|accessdate = 13. 7. 2011.}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> са шупљом цевчицом нервног ткива (кичмене мождине) а ипсод њега се налази [[Crevo (zoologija)|црево]].
 
На свим кичмењацима, уста се налазе на доњем предњем делу [[животиња|животиње]], док се [[анус]] налази при крају тела. Преостали део тела који се наставља након ануса, формира [[реп]] са пршљенима и кичменом мождином, али без црева.<ref name=Romer>Romer, A.S. (1949): ''The Vertebrate Body.'' W.B. Saunders, Philadelphia. (2nd ed. 1955; 3rd ed. 1962; 4th ed. 1970) Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
[[Датотека:Naturkundemuseum Berlin - Dinosaurierhalle.jpg|мини|Фосилизовани скелет рептила -{''[[Диплодокус|Diplodocus carnegii]]''}- у музеју.|центар|810x810пискел]]
 
== Еволуција ==
 
=== Први кичмењаци ===
[[Датотека:Haikouichthys cropped.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Haikouichthys]]''}-]]
 
Сматра се да су кичмењаци настали пре око [[525]] [[милион]]амилиона година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрели најпознатији кичмењак је био -{''[[Myllokunmingia]]''}-.<ref name = "Shu et al. 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China | author=Shu |date = 4. 11. 1999.|journal=Nature| volume=402|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X.|last6=Chen|first6=L. |last7=Han|first7=J. |last8=Zhu|first8=M.|last9=Li|first9=Y.|issue=6757|bibcode=1999Natur.402...42S|first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen |pages=42–46}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
Још један рани кичмењак је -{''[[Haikouichthys]]''}-. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарне пршљенове и добро дефинисану [[глава|главу]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate = 15. 7. 2011.}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[чељуст]]и и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног [[камбријум]]a до краја [[тријас]]a.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x|last=Donoghue|first= P. C. J. |last2=Forey| first2 = P. L. |last3=Aldridge| first3 = R. J. | date = May 2000 | title = Conodont affinity and chordate phylogeny | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2| pmid = 10881388 |pages=191–251}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
=== Од риба до водоземаца ===
[[Датотека:Acanthostega BW.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Acanthostega]]''}-]]
 
Први кичмењаци са чељустима појавили су се у најновијем [[ордовицијум]]у и постали су уобичајени у [[Девон (периода)|девону]], често познатом као „''доба риба''”.<ref name=britannica1954>{{Cite book|title=Encyclopædia Britannica: a new survey of universal knowledge, Volume 17|year=1954|publisher=Encyclopædia Britannica|pages=107}}</ref> Две групе кошчаних [[риба]], [[зракоперке]] и [[саркоптеригије]],<ref>{{cite book|title=Biology|year=2004|publisher=Cengage Learning|isbn=978-0-534-49276-2|author=Berg, L.R.|author2=Solomon, E.P. |author3=Martin, D.W. |pages=599}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> развиле су се и постале уобичајене. Девонци су такође видели пропаст практично свих бесчељусних риба, осим лампреја и тегова, као и -{''Placodermi''}-, група оклопних [[риба]] која је доминирала целим тим периодом од касног [[силур]]ија. Девонски период је такође осведочио пораст првих лабиринтодонта, који су били прелазни облик између [[риба]] и [[Водоземци|водоземаца]].
 
=== Мезозоични кичмењаци ===
[[Мезозоик|Мезозоични]] кичмењаци, амниоте су се одвојиле од лабиринтодонта у каснијем периоду карбонизма. Парарептилија и синапсидни амниоти били су чести током касног [[палеозоик]]а, док су дијапсиди постали доминантни током [[мезозоик]]а. У мору су доминирале кошчане [[рибе]]; [[птице]], изведени облик [[диносаурус]]а, еволуирале су у [[Јура|јури]].<ref>{{cite book|last=Cloudsley-Thompson|first=J. L.|title=Ecology and behaviour of Mesozoic reptiles|year=2005|publisher=Springer|location=9783540224211|pages=6}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Изумирање [[диносаурус]]а, изузев птица, на крају [[Креда (периода)|креде]] омогућило је ширење [[сисар]]а, који су се развили из [[Therapsid|терапсида]], групе синапсидних амниота, током касног [[тријас]]ног период.▼
 
▲[[Мезозоик|Мезозоични]] кичмењаци, амниоте су се одвојиле од лабиринтодонта у каснијем периоду карбонизма. Парарептилија и синапсидни амниоти били су чести током касног [[палеозоик]]а, док су дијапсиди постали доминантни током [[мезозоик]]а. У мору су доминирале кошчане [[рибе]]; [[птице]], изведени облик [[диносаурус]]а, еволуирале су у [[Јура|јури]].<ref>{{cite book|last=Cloudsley-Thompson|first=J. L.|title=Ecology and behaviour of Mesozoic reptiles|year=2005|publisher=Springer|location=9783540224211|pages=6}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Изумирање [[диносаурус]]а, изузев птица, на крају [[Креда (периода)|креде]] омогућило је ширење [[сисар]]а, који су се развили из [[Therapsid|терапсида]], групе синапсидних амниота, током касног [[тријас]]ног период.
 
=== После мезозоика ===
Ред 57:
 
== Грађа ==
 
=== Кожа ===
Кичмењаци имају двобочну ([[Bilateria|билатералну]]) [[Симетрија тела|симетрију тела]]. Основни делови тела кичмењака су глава, труп и реп. Тело им је прекривено вишеслојном кожом која садржи различите жлезде.
Линија 65 ⟶ 66:
[[Покожица]] (епидермис) се увек састоји од више слојева епителских ћелија које су збијене једна уз другу и граде компактан слој. Број слојева је различит на разним местима на телу, као што је нпр. код човека број слојева већи на длановима и [[Стопало|стопалима]]. Површински слојеви састоје се из сасвим спљоштених ћелија, које постепено изумиру и замењују се новим.
 
Доњи слојеви покожице који се налазе уз крзно су активни у током целог живота и својим деобама образују горње слојеве ћелија. Они представљају [[герминативни слој]]. У ћелијама горњих слојева покожице долази до процеса орожњавања – — ћелије се постепено испуњавају рожном материјом ([[кератин]]ом) што доводи до изумирања тих ћелија. Тако се на самој површини тела образује слој мртвих ћелија – — рожни слој. Између рожног и герминативног слоја налазе се прелазни слојеви у којима орожњавање није довршено. Рожни слој има заштитну улогу и нарочито је добро развијен код типичних копнених кичмењака, гмизаваца, птица и сисара, док је код водоземаца релативно танак. Површински рожни слојеви одбацују се стално и делимично ([[перутање]]) или периодично у целини у виду [[пресвлачење|пресвлачења]] (код змија – — змијска кошуљица).
 
=== Мишићни систем ===
Испод [[Кожа|коже]] налазе се снажно развијени мишићи трупа и органа за [[кретање]], који кичмењацима омогућавају велику покретљивост. За разлику од већине [[Бескичмењаци|бескичмењака]], који имају спољашњи скелет, кичмењаци имају унутрашњи скелет. Граде га скелет главе, кичменица, ребра и скелет удова. У главеном делу скелета  — лобањи налази се [[мозак]]. Скелет може бити хрскавичав или коштани.
 
=== Систем органа за варење ===
Линија 78 ⟶ 79:
[[Рибе]] храну уносе кроз уста уз помоћ чељусти. Већина риба има зубе и непокретан језик (код копнених животиња је много развијенији). Рибе такође немају [[пљувачне жлезде]], јер кроз њихову усну дупљу стално пролази вода. Храна се даље креће кроз ждрело, које је код риба и осталих водених кичмењака више развијено него код копнених и садржи прорезе за [[Комуникација|комуникацију]] са спољашњом средином, те у једњак, па затим у [[Трбух|стомак]]. Ту се одвија делимична пробава уз деловање желудачних сокова (који садрже [[Želudačna kiselina|киселине]] и [[ензим]]е), а храна се потом креће кроз црева за даљњу пробаву и апсорпцију храњивих материја у крв. Неке рибе имају црева само једне величине, па се код њих не разликују танко и дебело црево. Рибе које су претежно [[месојед]]и обично имају краћа црева од [[биљојед]]а. Отпадне материје излазе кроз [[анус]].
 
Између стомака и црева постоји структура која обавља функцију [[вентил]]а. Након те структуре канал од [[Јетра|јетре]] и [[Гуштерача|панкреаса]] везује се за црева и до хране доводе ензиме, укључујући и [[пепсин]] и [[трипсин]] (код многих риба панкреас је расут у виду многобројних жлезданих чворова у цревној [[мезентера|мезентери]]). Пепсин и трипсин се не доводе у црева на том месту, већ се формирају и излучују из подслузних ћелија у стомак и црева њиховом целом дужином. У унутрашњости црева налазе се многи [[крвни суд]]ови који упијају храњиве материје. Такође су присутни многи набори да би црева могла садржавати што више крвних судова и да би се повећала додирна површина између хране и крви.<ref>[http://www.simplydiscus.com/library/biology/anatomy/digestive_system.shtml The Digestive System of the Bony Fish, Ardan Huck] Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
==== Пробавни систем водоземаца ====
Линија 90 ⟶ 91:
[[Датотека:Montpellier snake.jpg|мини|лево|240px|-{''Malpolon monspessulanus''}- једе гуштера. Велика већина гмизаваца су месождери, а неки се претежно хране другим гмизавацима.]]
 
Већина [[Гмизавци|гмизаваца]] су инсектоједи или месоједи и имају једноставан и кратак дигестивни тракт, будући да су разлагање и пробава меса релативно једноставни. Пробава се одвија спорије него код сисара, што се одражава на њихов нижи метаболизам одмарања (количина калорија коју би једна јединка потрошила када и спавала цели дан и ноћ) и на њихову немогућност да распарчају и сажвачу [[Храна|храну]].<ref>{{cite book|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|isbn=978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|author=Karasov, W.H.|authorlink= |editor= Dejours, P. |editor2= Bolis, L. |editor3= Taylor, C.R. |editor4= Weibel, E.R. |accessdate = 1. 11.новембар 2012 |pages=181–191}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Њихов поикилотермни (хладнокрвни) [[метаболизам]] захтева врло мало [[Енергија|енергије]], што великим гмизавцима попут [[крокодил]]а омогућава да живе и по неколико месеци на само једном великом оброку, споро га [[Варење|варећи]].<ref name=Garnett>Garnett, S.T. (2009): Metabolism and survival of fasting Estuarine crocodiles. ''Journal of Zoology'', No 208, vol 4: pages 493 - 502493—502</ref>
 
Иако су данашњи гмизавци претежно месоједи, у раном периоду развоја гмизаваца постојало је неколико група које су изродиле [[мегафауна|велике биљоједе]]: у [[палеозоик]]у су то били [[парејасаури]] и [[дисинодонти]] (кладус -{[[Synapsida]]}-), а у [[мезозоик]]у неколико група [[диносаури|диносаура]].<ref name="SahneyBentonFerry2010LinksDiversityVertebrates">{{cite journal | url=http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html |author= Sahney, S. |author2= Benton, M.J. |author3= Ferry, P.A. |year=2010| title=Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land | journal=Biology Letters | doi=10.1098/rsbl.2009.1024 | volume = 6 |format=PDF | issue=4 | pmid=20106856 | pmc=2936204|pages=544–547}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Данас су корњаче претежно биљоједна група гмизаваца, а неколико група агама и игуана се делимично или у потпуности хране биљкама.<ref name=herbivory>{{cite book|last=King|first=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |isbn=978-0-412-46110-1|edition=1st}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
Гмизавци биљоједи суочавају се са истим проблемима као и сисари биљоједи, али будући да немају њихове сложене зубе, многе врсте гмизаваца гутају камење ([[гастролит]]е) који им помажу у пробави: то камење креће се по стомаку и тако меље биљне материје.<ref name=herbivory /> Фосилизовани гастролити пронађени су уз скелете [[орнитоподи|орнитопода]] и [[сауроподи|сауропода]], мада није сигурно утврђено да ли су код последње групе имали функцију у пробави.<ref>{{cite journal |last=Wings|first=O. |author2=Sander, P. M. |title=No gastric mill in sauropod dinosaurs: new evidence from analysis of gastrolith mass and function in ostriches |journal= Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |date = 7. 3.март 2007 |volume=274 |issue=1610 |doi=10.1098/rspb.2006.3763 |pmc=2197205 |pmid=17254987|pages=635–640}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Морски крокодили такође користе [[гастролит]]е као баласт, који их стабилизује у води или им помаже при роњењу. Предложено је и да су гастролити код [[плезиосаури|плезиосаура]] имали двојну функцију баласта и помагала при пробави.<ref>{{cite journal|last=McHenry|first=C.R.|title=Bottom-Feeding Plesiosaurs|journal=Science |date = 7. 10.октобар 2005 |volume=310 |issue=5745|doi=10.1126/science.1117241|url=http://www.sciencemag.org/content/310/5745/75|accessdate = 1. 11. 2012|pages=75–75}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
Код [[отров]]них змија пљувачне жлезде су се претвориле у отровне жлезде.
Линија 103 ⟶ 104:
Код птица се желудац састоји из жлезданог (жлезде луче [[Пљувачка|пљувачку]] и ензиме) и механичког дела ([[бубац]]). Бубац је веома мишићав и обложен чврстом превлаком која помаже у дробљењу хране, чиме се надокнађује недостатак зуба. Осим тога, птице имају два [[Слепо црево|слепа црева]].
 
Исхрана птица врло је разнолика, те укључује [[нектар]], [[воће]], [[биљке]], [[семе]]нке, стрвине и многе мале животиње, укључујући и друге птице.<ref name = "Gill">{{harvnb|Gill|1995|pp=}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Будући да птице немају зубе, њихов пробавни систем прилагођен је пробави необрађене хране, коју оне најчешће гутају целу.
 
Птице које се хране на више различитих начина или имају врло разнолику прехрану називају се генералистима, док се друге, које концентришу време и труд на прибављање појединих типова хране или имају само један начин на који то раде, називају специјалистима.<ref name = "Gill" /> Начини прехране код птица варирају од врсте до врсте. Многе прикупљају инсекте, бескичмењаке, воће или семенке са дрвећа или тла. Неке лове [[Инсекти|инсекте]] изненадним нападом са гране. Оне врсте које се хране инсектима-штеточинама сматрају се благотворним „агентима биолошке контроле“контроле” и њихово се присуство подстиче у програмима биолошке контроле штеточина.<ref name="lwa001">{{Cite web |url=http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |title=Birds on New England wool properties – A woolgrower guide |accessdate=17. 7. 2010 |publisher=Australian Government – Land and Water Australia |work=Land, Water & Wool Northern Tablelands Property Fact Sheet |last=Reid |first=N |format=PDF |year=2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110315005353/http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |archive-date=15. 03. 2011 |dead-url=yes |df= }} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Птице које се хране нектаром, као што су [[колибрији]], [[медосаси]], [[лорији]] и други, развили су посебно прилагођене четкасте језике, а код многих се чини да су кљунови коеволуирали искључиво са оним врстама цвећа којим се хране.<ref>{{Cite journal|last=Paton|first=D. C. |date = 1. 4. 1989|title=Bills and tongues of nectar-feeding birds: A review of morphology, function, and performance, with intercontinental comparisons |journal=Australian Journal of Ecology |volume=14 |issue=4 |doi=10.1111/j.1442-9993.1989.tb01457.x |first2=B. G. |last2=Collins|pages=473–506}}</ref> [[Кивији]] и обалске птице имају дуге кљунове којима траже бескичмењаке; кљунови различитих дужина код обалских птица довели су до раздвајања еколошких ниша.<ref name = "Gill" /><ref>{{Cite journal|last=Baker|first=Myron Charles |date = 1. 4. 1973|title=Niche Relationships Among Six Species of Shorebirds on Their Wintering and Breeding Ranges |journal=Ecological Monographs |volume=43 |issue=2 |doi=10.2307/1942194 |first2=Ann Eileen Miller |last2=Baker|jstor=1942194|pages=193–212}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> [[Северни гњурци]], [[ронилице]], [[пингвини]] и [[њорке]] лове плен под водом, користећи крила и ноге за погон,<ref name = "Burger">{{harvnb|Schreiber|2001|pp=}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> док се ваздушни предатори попут [[блуне|блуна]], [[водомари|водомара]] и [[чигре|чигри]] обрушавају за пленом из ваздуха. [[Пламенци]], три врсте трибуса -{''Prion''}- и неке патке хране се филтрирањем.<ref>{{Cite journal|last=Cherel|first=Yves |year=2002|title=Food and feeding ecology of the sympatric thin-billed ''Pachyptila belcheri'' and Antarctic ''P. desolata'' prions at Iles Kerguelen, Southern Indian Ocean |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=228 |doi=10.3354/meps228263 |last2=Bocher|first2=P |last3=De Broyer |first3=C |last4=Hobson|first4=KA|pages=263–81}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref><ref>{{Cite journal|last=Jenkin|first=Penelope M. |year=1957|title=The Filter-Feeding and Food of Flamingoes (Phoenicopteri) |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=240 |issue=674 |doi=10.1098/rstb.1957.0004 |jstor=92549|pages=401–93}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> [[Гуске]] и [[праве патке]] углавном једу биљке.
 
Неке се врсте, укључујући [[Frigatebird|фрегате]], [[галебови|галебове]]<ref>{{Cite journal|last=Miyazaki|first=Masamine |date = 1. 7. 1996|title=Vegetation cover, kleptoparasitism by diurnal gulls and timing of arrival of nocturnal Rhinoceros Auklets |journal=The Auk |volume=113 |issue=3 |doi=10.2307/3677021 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v113n03/p0698-p0702.pdf|format=PDF |last2=Kuroki|last3=Niizuma|last4=Watanuki|first2=M. |first3=Y. |first4=Y. |jstor=3677021|pages=698–702}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> и [[поморници|поморнике]],<ref>{{Cite journal|last=Bélisle|first=Marc |date = 1. 8. 1995|title=Predation and kleptoparasitism by migrating Parasitic Jaegers |journal=The Condor |volume=97 |issue=3 |doi=10.2307/1369185 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v097n03/p0771-p0781.pdf|format=PDF |author2=Giroux|pages=771–781}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> прехрањују [[клептопаразитизам|клептопаразитизмом]], што значи да отимају храну од других птица. Сматра се да клептопаразитизмом не прибављају значајан део своје исхране, већ он служи само као надопуна, док се већина хране прибавља ловом; једно истраживање је устврдило да [[велика фрегата]] највише 40 %, а у просеку само 5 % своје хране добија крађом од плена врсте -{''Sula dactylatra''}-.<ref>{{Cite journal|last=Vickery|first=J. A. |date = 1. 5. 1994|title=The Kleptoparasitic Interactions between Great Frigatebirds and Masked Boobies on Henderson Island, South Pacific |journal=The Condor |volume=96 |issue=2 |doi=10.2307/1369318 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v096n02/p0331-p0340.pdf|format=PDF |first2=M. De L. |last2=Brooke|jstor=1369318|pages=331–40}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Друге птице су стрвинари; неке од њих, попут [[лешинари|лешинара]], специјализирале су се за исхрану стрвинама, док су други, попут галебова, [[вране|врана]] и птица грабљивица опортунисти.<ref>{{Cite journal|last=Hiraldo|first=F.C. |year=1991|title=Unspecialized exploitation of small carcasses by birds |journal=Bird Studies |volume=38 |issue=3 |doi=10.1080/00063659109477089 |last2=Blanco|first2=J. C. |last3=Bustamante|first3=J.|pages=200–07}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
==== Пробавни систем сисара ====
 
===== Месоједи =====
====== Усна шупљина ======
Линија 115 ⟶ 117:
 
Доња чељуст не може се покретати напред, а њено кретање с једне стране на другу је ограничено. Кутњаци имају оштрице. При затварању чељусти кутњаци клизе једни према другима. Тако се ствара механизам за трзање меса с [[кост]]ију. Зуби месождера су раздвојени тако да се на њима не задржавају комадићи меса. [[Секутићи]] су ситни и зашиљени. Служе за хватање жртве и за ситњење. [[Очњаци]] су прилично издужени. Њима животиња рањава, трза и убија свој улов. Кутњаци су спљоштени и у облику троугла са зупчастим ивицама. Због способности чељусти да се расклапа, кутњаци горње и доње чељусти се спајају од иза према напред.
 
[[Пљувачка]] код месождера не садржи пробавне [[ензим]]е. Кад месождер сисар гута храну, он је не жваче. Ензими за пробаву [[беланчевина]] не могу се ослободити у устима (постоји опасности да се уништи и усна шупљина-аутопробава). Месождери не мешају храну са пљувачка. Они одкидају велике комаде меса те их такве гутају, без уситњавања.
 
===== Биљоједи =====
 
====== Усна шупљина ======
Код сисара биљоједа добро су развијени мишићи лица, који се састоје од дебелих меснатих усни, релативно малог усног отвора и задебљалог мишићавог језика.
 
Усне помажу при довођењу хране у уста. Мишићима лица и језиком потпомажу обраду хране. Спој две чељусти налази се изнад висине зуби. Овај спој је мање стабилан него код месождера, покретнији је, а тиме омогућава сложене покрете чељусти потребне за жвакање биљне хране. Овакав спој чељусти омогућава да се код затварања уста поклопе горњи и доњи кутњаци и дуж целе чељусти, и тако омогучава млевење хране. Оваква врста споја чељусти је важна за животиње које се хране биљкама.
 
[[Слепоочни мишић]] је мали и он има малу важност. Жвачни и спонски мишићи држе горњу чељуст и њишу је с једне стране на другу. Доња чељуст креће се у страну. Такво бочно кретање чељусти потребно је за мрвљење хране при жвакању.
 
Рапоред зуба варира од врсте до врсте, зависно од вегетације којом се та одређена врста храни. Иако се те животиње разликују по броју и обележјима зуба, зубала им показују неке заједничке структурне црте. Секутићи су широки, спљоштени и ромбоидни. Очњаци могу бити ситни, истакнути и потпуно одсутни. Кутњаци су четвртасти и спљоштени с горње стране да би пружили површину за млевење хране. Не клизе једни крај других окомито већ клизе једни преко других водоравно, ломећи и уситњавајући храну. Површина кутњака се разликује међу врстама зависно од биљки којима се хране. Зуби су им уско груписани. Тако секутићи стварају механизам помоћу којег гризу, брсте делове биљака, а горњи и доњи кутњаци чине платое за дробљење и млевење хране. Оваква шупљина има велике могућности ширења простора што се и реализије у току једења.
 
Пажљиво жвачу храну, гурајући је језиком и мишићима лица напријед-натраг међу зубе за млевење и уситњавање. Такав темељит процес потребан је да би се механички разбио ћелијски зид биљне ћелије. Омогућава им да пробављив садржај из ћелије изађе и помеша се са слином. Мешње хране са пљувачком је врло важно јер пљувачка сисара-биљоједа садржи ензиме за разградњу угљених хидрата, који разграђују молекуле хране док је она још у устима.
 
Линија 138 ⟶ 141:
 
=== Размножавање ===
Кичмењаци се размножавају [[Polno razmnožavanje|полно]]. Систем органа за размножавање чине полне жлезде и полни одводи. Мушке полне жлезде су семеници. У њима настају [[сперматозоид]]и. Женске полне ћелије су [[Јајник|јајници]]. У њима настају женске полне ћелије  — јајне ћелије. Оплођење може бити спољашње. Унутрашњем оплођењу претходи парење.
 
=== Крвни систем ===
Линија 148 ⟶ 151:
 
=== Нервни систем ===
Основна организацијска и функцијска јединица нервног система је нервна је ћелија или [[неурон]]. Састоји се од звездастог тела са једром и нервних наставака. То су (1) кратки  — дрволико разгранати дендрит и (2) дужи неурит или нервно влакно, који се на крају такође грана. Дендрити преносе импулсе (подстицаје, подражаје) ка телу неурона, а аксони  — од тела ка дендриту суседног неурона или ефектору. Међусобни спој суседних нервних ћелија остварује се функционалном везом дендтита једне са неуритом друге и то преко [[синапса|синапсе]] или спојнице.<ref>Nikoletseas M. M. : Behavioral and neural plasticity. {{page|year=2010|isbn=978-14537894521-4537-8945-2|pages=}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
Периферни нерви састављени су од аксона који се пружају читавом њиховом дужином па код човека могу достићи дужину и преко 1 м. [[Мозак|Мождане]] и мождинске нерве чине снопови кратких аксона, а у осећајним и аутономнитн нервима, тела неурона се удружују у специјалне чвориће - ганглије.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2000|isbn=978-9958-10-222-6|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. {{page|year=1999|isbn=978-9958-21-091-4|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>▼
 
▲Периферни нерви састављени су од аксона који се пружају читавом њиховом дужином па код човека могу достићи дужину и преко 1  м. [[Мозак|Мождане]] и мождинске нерве чине снопови кратких аксона, а у осећајним и аутономнитн нервима, тела неурона се удружују у специјалне чвориће - — ганглије.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2000|isbn=978-9958-10-222-6|pages=}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref><ref>Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije – — Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. {{page|year=1999|isbn=978-9958-21-091-4|pages=}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
Преношење нервних импулса дуж неурона остварује се протицањем наелектрисаних честица — [[јон]]а кроз мембрану неурита. Непобуђена нервна ћелија је електрично [[поларност|поларизована]], јер унутрашњу и спољну страну њене опне одликују различити — позитивни и негативни набоји. То је последица разлика у концентрацији [[натријум]]ових и [[калијум]]ових јона на супротним странама опне. Висока унутрашња концентрација калијума, а ниска натријума, праћена је обрнутим смером њихових вањских концентрација. У моменту подражаја, мења се распоред [[молекул]]a у мембрани па она постаје пропустљива за излазеће калијумове и улазеће натријумове јоне. Мембрана губи поларизацију — деполаризује се – а настали електрични набој ([[акциони потенцијал]]) доводи до промене односа концентрација ових јона у њеном суседном делу, који се такође деполаризује. Деполаризовани део мембране је електронегативан у односу на поларизирани. Зато се између њих ствара струјно коло па се рецепторски импулс шири као талас деполатизација, који брзо напредује дуж нерва.▼
 
▲Преношење нервних импулса дуж неурона остварује се протицањем наелектрисаних честица  — [[јон]]а кроз мембрану неурита. Непобуђена нервна ћелија је електрично [[поларност|поларизована]], јер унутрашњу и спољну страну њене опне одликују различити  — позитивни и негативни набоји. То је последица разлика у концентрацији [[натријум]]ових и [[калијум]]ових јона на супротним странама опне. Висока унутрашња концентрација калијума, а ниска натријума, праћена је обрнутим смером њихових вањских концентрација. У моменту подражаја, мења се распоред [[молекул]]a у мембрани па она постаје пропустљива за излазеће калијумове и улазеће натријумове јоне. Мембрана губи поларизацију  — деполаризује се – — а настали електрични набој ([[акциони потенцијал]]) доводи до промене односа концентрација ових јона у њеном суседном делу, који се такође деполаризује. Деполаризовани део мембране је електронегативан у односу на поларизирани. Зато се између њих ствара струјно коло па се рецепторски импулс шири као талас деполатизација, који брзо напредује дуж нерва.
 
=== Систем за дисање ===
{{Main article|Плућа|Респираторни тракт}}
[[Датотека:Респираторни систем.png|мини|лево|300px|Респираторни систем]]
[[Датотека:illu quiz lung05.jpg|мини|180px| [[Респираторник тракт#Доњи респираторни тракт|Доњи респираторни тракт]], или Респираторно стабло {{ordered list |[[Душник]] | [[Бронхија|Главна бронхија]] |[[Бронхија|Лобарна бронхија]] |[[Бронхија|Сегментална бронхија]] |[[Бронхиоле]] |[[Алвеоларни канал]] |[[Плућна алвеола|Алвеола]]}}]]
Линија 161 ⟶ 164:
Код [[човек|људи]] и других [[сисари|сисара]], анатомија типичног респираторног система је [[Систем органа за дисање|респираторни тракт.]] Тракт је подељену у горњи и доњи. Горњи тракт обухвата [[нос]], [[носна шупљина|носне шупљине]], [[Параназални синуси|синуса]], [[Ждрело|ждрела]] и дела [[гркљан]]а изнад [[Гласне струне|гласних струна]]. Нижи тракт обухвата нижи део гркљана, [[душник]], [[Бронхија|бронхије]], [[бронхиоле]] и [[Плућна алвеола|алвеоле]].
 
Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт|респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name=gilroy>{{Cite book|last=Gilroy|first=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108-111108—111}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла“„стабла” се обично називају „генерацијама“„генерацијама” гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (апроксимативно генерације 0–160—16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости|ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (апроксимативно генерације 17–2317—23), где долази до [[Размена гасова|размене гасова]].<ref name="Pocock">{{cite book|last=Pocock|first=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=315-317315—317}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name=gilroy />
 
Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4  cm) од душника (1,8  cm).<ref name="Pocock" /> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6  mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last=Kacmarek|first=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care -– E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date = 13. 8. 2013}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last=Netter|first=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th edition.|pages=200}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref><ref>{{Cite book| last = Maton| first = Anthea| authorlink = |last2=Hopkins|first2=Jean |last3=McLaughlin|first3=Charles William|last4=Johnson|first4=Susan|last5=Warner|first5=Maryanna Quon|last6=LaHart|first6=David|last7=Wright|first7=Jill D.| title = Human Biology and Health| publisher = Prentice Hall| year = 1993
| location = wood Cliffs, New Jersey, USA
|pages =
Линија 169 ⟶ 172:
| doi =
| id =
|isbn=978-0-13-981176-0}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
У поређењу са просеком од 23 гранања респираторног стабла код одраслог човека, [[миш]] има само око 13 таквих гранања.
 
Алвеоле су мртви крајеви „стабла“„стабла”, што значи да ваздух који у њих уђе мора да изађе истим путем. Систем попут овог креира [[Мртви простор (физиологија)|мртви простор]], запремину ваздуха (око 150  ml код одраслог човека) која попуњава ваздушне путеве након издисаја и која се удише назад у алвеоле пре него што ваздух из околине доспе до њих.<ref name=fowler1948>{{cite journal | author = Fowler W.S. |year=1948| title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url = | journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = |pages=405–416}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref><ref>{{cite journal|last=Burke|first=TV |last2=Küng|first2=M|last3=Burki|first3=NK|title=Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |journal=Chest |year=1989|volume=96 |issue=4 |pmid=2791669|pages=752–6}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref><ref>{{cite web |title= Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
==== Шкрге ====
Линија 188 ⟶ 191:
Плућа кичмењака су по правилу парна, састоје се од два плућна крила (изузетак су [[змије]] код којих је једно плућно крило закржљало). Плућа сувоземних кичмењака су врло слична рибљем мехуру плућашица. Она стоје у вези са цревом преко [[душник]]а, који се отвара у ждрелу једним пукотинастим отвором. Изнад тог отвора је код сисара развијен израштај у виду поклопца (епиглотис), који затвара улазак у душник за време гутања. Почетни део душника, у нивоу отвора, је [[гркљан]]. Гркљан, нарочито код сисара, функционише као гласни орган захваљујући гласним жицама, које се протежу у његовој унутрашњости. Зид душника је подупрт хрскавичавим прстеновима. На свом крају душник се грана на бронхије које се даље гранају у самим плућима. Код птица је на месту гранања душника смештен орган који производи глас.
 
Плућа су нарочито сложене грађе код птица и сисара. Код птица од плућних крила полазе проширења – — ваздушне кесе, чији израштаји залазе између унутрашњих органа и у [[кост]]и. Оне смањују специфичну [[Тежина|тежину]] тела и учествују у дисању за време летења. Приликом лета, грудни кош птица се не шири, па покрети грудног мишића изазивају ширење и скупљање кеса.
 
Код сисара плућа леже у грудној дупљи која је од трбушне одвојена дијафрагмом. Ваздух доспева у плућа покретима грудног коша. Његовим наизменичним ширењем и враћањем у првобитну запремину мења се и запремина плућа. У тим покретима учествују:
Линија 198 ⟶ 201:
** Трбушни мишићи
 
[[Bronhija|Бронхије]] се у плућима гранају на бронхиоле које се завршавају плућним мехурићима чији зидови образују коморице – — [[Плућна алвеола|алвеоле]]. Алвеоле су танких зидова и богате мрежом [[капилар]]а и представљају респираторну површину преко које се врши размена [[гас]]ова.
 
=== Чулни органи ===
 
[[Око|Очи]] кичмењака припадају мехурастом типу и могу бити:
* непарне очи – — има их мали број кичмењака и то као темено (колоусте, неке рибе и [[гуштери]]) и пинеално око (код колоуста, а код осталих кичмењака је претворено у епифизу);
* парне очи.
 
==== Парне очи ====
 
Изграђене су по типу затвореног очног мехура ([[очна јабучица]]). Очна јабучица обавијена је са три опне:
# [[беоњача|беоњачом]] – — спољашња опна, која на предњем крају образује провидну рожњачу;
# [[судовњача|судовњачом]] – — богата крвним судовима; на предњем крају образује [[дужица|дужицу]] (различито обојена) која на средини има отвор – — зеницу; иза дужице лежи [[очно сочиво]];
# [[мрежњача|мрежњачом]] (ретина) –унутрашња—унутрашња опна; она је најсложенији део ока; у њој се налазе [[чулна ћелија|чулне ћелије]]:
:* ''[[Štapićasta ćelija|штапићи]]'' – — одговорни за разликовање [[светлост]]и и [[Тама|таме]]; код сисара су бројнији од чепића;
:* ''[[Kupasta ćelija|чепићи]]'' – — одговорни за уочавање боја и детаља предмета; највише их има у средини [[Мрежњача|мрежњаче]] (на линији која пролази кроз центар ока) на месту које се зове [[жута мрља]] – — место најоштријег вида.
 
== Разноврсност кичмењака ==
Линија 225 ⟶ 226:
 
=== Кичмењаци без вилица ===
 
==== Колоусте ====
[[Датотека:Lampetra fluviatilis.jpg|294п|десно|мини|-{''[[Lampetra fluviatilis]]''}- (кичмењак без вилице)]]
Ова поткласа обухвата мали број рецентних морских и слатководних врста које су према спољашњој морфологији веома сличне [[јегуље|јегуљама]] од којих се разликују далеко примитивнијом грађом. [[Кожни систем|Кожа]] им је слузава и без крљушти обојена сиво - — мрко. Дужине су до 1 -{m}-. Крећу се вијугањем тела и често се припијају за пливајуће предмете и објекте.
 
Назив добиле према усном отвору који је, услед недостатка [[вилица]], стално отворен и округао. У усном отвору се налазе многобројни рожни [[зуб]]ићи. Поред недостатка вилица ове животиње немају ни парне удове већ само једно недиференцирано непарно [[пераје]] у виду кожног набора који је изнутра подупрт хрскавичавим елементима. Унутрашњи [[скелетни систем|скелет]] је представљен [[Хорда (биологија)|хордом]] (-{chorda dorzalis}-) која је обавијена чврстом везивном опном. Поједини делови хорде су [[хрскавичаво ткиво|хрскавичави]] и [[метамерија|метамерно]] распоређени. Лобања је врло просте грађе и састоји се од неколико хрскавичавих елемената. Одозго, на средини главе налази се само један [[носни отвор]] по чему се називају и -{[[Кичмењаци без вилица|Monorhini]]}-. [[Мозак]] је петоделан и са њиме су у вези ендокрине жлезде: [[епифиза]] и [[хипофиза]].
Линија 242 ⟶ 244:
 
==== Остракодерми ====
[[Кичмењаци без вилица|Остракодерми]] су најстарији прапреци кичмењака познати у [[Фосил|фосилном стањуфосил]]ном стању. Фосили се могу наћи у слојевима земље из периода од [[ордовицијум]]а до [[Девон (периода)|девона]]. Као и њихови сродници колоусте нису имали парне удове и вилице. За разлику од колоуста имали су добро развијен кожни скелет, односно њихова кожа има коштане плочице или крљушти по чему су добили име. Снажно развијени коштани оклоп омогућио је њихову јако добру фосилизацију. То су биле слабо покретне животиње, лоши пливачи које су већину живота проводиле на дну слатких вода. Скелет им је био хрскавичав.▼
 
▲[[Кичмењаци без вилица|Остракодерми]] су најстарији прапреци кичмењака познати у [[Фосил|фосилном стању]]. Фосили се могу наћи у слојевима земље из периода од [[ордовицијум]]а до [[Девон (периода)|девона]]. Као и њихови сродници колоусте нису имали парне удове и вилице. За разлику од колоуста имали су добро развијен кожни скелет, односно њихова кожа има коштане плочице или крљушти по чему су добили име. Снажно развијени коштани оклоп омогућио је њихову јако добру фосилизацију. То су биле слабо покретне животиње, лоши пливачи које су већину живота проводиле на дну слатких вода. Скелет им је био хрскавичав.
 
Деле се на четири реда:
Линија 256 ⟶ 257:
[[Датотека:Carcharhinus melanopterus Luc Viatour.jpg|250п|десно|мини|''[[Ајкула]]'' (рибе)]]
 
Рибе ({{јез-лат|Pisces}}) ектотермни су водени кичмењаци који живе готово искључиво у [[вода|води]]. Наука која се бави рибама зове се [[ихтиологија]]. Постоји преко 33.100 [[Врста (биологија)|врста]] риба,<ref>{{cite web|publisher=[[FishBase]]|url=http://www.fishbase.org/search.php|title=FishBase |year=2015|accessdate = 29. 8. 2015}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати [[фосил]]и су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна [[пераја]]. Дишу [[шкрге|шкргама]], а [[срце]] им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована [[крв]]. Немају мали крвоток. Најразвијенији део [[мозак|мозга]] је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.<ref name="integrated">{{Cite book |last=Hickman|first=Cleveland P., Jr. |last2=Roberts|first2=Larry S.|last3=Larson|first3=Allan L.|title= Integrated Principles of Zoology|publisher=McGraw-Hill Publishing Co|year=2001|isbn=978-0-07-290961-6}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
==== Водоземци ====
[[Датотека:Australia green tree frog (Litoria caerulea) crop.jpg|250п|лево|мини|''[[Жаба]]'' (водоземци)]]
 
Водоземци или амфибије ([[Латински језик|лат.]] Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима ([[копнени кичмењаци]]) и истовремено њихови [[еволуција|еволуционо]] најнижи представници. Прва велика група водоземаца развила се у периоду [[Девон (грофовија)|девона]], пре око 370 милиона година, од [[Саркоптеригије]] сличним [[целеканти]]ма и [[дводихалице|дводихалицама]],<ref name="evoamphib">{{cite web |url=http://sci.waikato.ac.nz/evolution/AnimalEvolution.shtml#evolutionofamphibian |title=Evolution of amphibians |publisher=University of Waikato: Plant and animal evolution |accessdate = 30. 9. 2012}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> код којих су се развила пераја слична ногама, са више зглобова и прстију, што им је омогућавало пузање по морском дну. Неке рибе развиле су примитивна плућа како би могле дисати, будући да су стагнантни базени у девонским [[мочвара]]ма садржавали врло мало кисеоника. Снажним перајама су се такође могле извући из воде на копно уколико је то било потребно. На крају ће се њихова коштана пераја развити у удове те ће оне тиме постати преци свих [[tetrapodi|тетрапода]], у које спадају данашњи водоземци, [[гмизавци]], [[птице]] и [[сисари]]. Унаточ томе што су могле пузати по копну, многе од тих праисторијских тетраподоморфних риба и даље су проводиле већину времена у води. Почеле су развијати плућа, али још увијек су већином користиле шкрге.<ref name="Carroll">{{harvnb|Carroll|1977|pp=405–420}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref>
 
==== Гмизавци ====
[[Датотека:Sphenodon punctatus in Waikanae, New Zealand.jpg|250п|десно|мини|''[[Рептил]]'' (гмизавци)]]
 
Гмизавци ({{јез-лат|Reptilia}}  — Рептили) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на [[копно]]. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку [[јаје|јаја]] са амнионом: опна ([[амнион]]) је обавијала [[ембрион]] који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води. Рептили су [[тетрапод]]на животињска [[Класа (биологија)|класа]] која се састоји од [[корњача]], [[крокодил]]а, [[змија]], [[Amphisbaenia|водених гуштера]], [[гуштер]]а, [[Туатаре|туатара]], и њихових изумрлих сродника. Изучавање тих традиционалних рептилских [[Ред (biologија)|редова]], историјски комбиновианих са модерним [[водоземци]]ма, се назива [[херпетологија]].
 
==== Птице ====
[[Датотека:Blue Tit aka.jpg|250п|лево|мини|''[[Плава сеница]]'' (птице)]]
 
Птице ({{јез-лат|Aves}}) су [[класа (биологија)|класа]] двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу [[јаје|јаја]]. Птице су током [[јура|јуре]] еволуирале од [[диносаури|диносаура]] подреда [[тероподи|теропода]], а најранија позната птица из касне јуре је -{''[[Archaeopteryx]]''}-.<ref name="brown2011">{{cite journal |author1=Brown, J.W. |author2=Van Tuinen, M. |lastauthoramp=yes |year=2011|title=Evolving Perceptions on the Antiquity of the Modern Avian Tree, in Living Dinosaurs |publisher=John Wiley & Sons LtD |doi= 10.1002/9781119990475.ch12 |journal=The Evolutionary History of Modern Birds |isbn=9781119990475978-1-119-99047-5 |pages=306–324}} Приступљено 14. 4.април 2018.</ref> По величини варирају од ситних [[колибри]]ја до крупних [[ној]]ева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу [[копнени кичмењаци|копненим кичмењацима]].
 
Многе птичје врсте сваке године крећу на [[Миграција (зоологија)|селидбе]] у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуалним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено [[парење]] с другим јединкама. Друге врсте су [[Полигинија|полигине]] или [[Полиандрија|полиандричне]]. Јаја обично полажу у [[гнездо|гнездима]] где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања.
Линија 316 ⟶ 317:
* Калезић, М: ''Хордати''. [[Биолошки факултет Универзитета у Београду]], 2000.
* Калезић, М: ''Основи морфологије кичмењака'' (3. изд). Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
* Калезић, М; Томовић, Љ: ''Хордата – — скрипта'' (4. изд). Биолошки факултет Универзитета у Београду: Београд, 2005.
* {{Cite book |ref= harv|last=Kardong| first =Kenneth V. | authorlink =Kenneth Kardong | title =Vertebrates: Comparative Anatomy, Function, Evolution | edition = second | publisher =[[McGraw-Hill]] |year=1998| location =USA |pages=747pp.| doi = |isbn=978-0-697-28654-3}}
* {{ITIS |id=331030 |taxon=Vertebrata |accessdate = 6. 8. 2007.}}
Линија 325 ⟶ 326:
| commons = Vertebrata
| wikispecies = Vertebrata
| wiktionary = Vertebrata
| wikiversity = Vertebrata
| wikibooks = Vertebrata
| wikisource = Vertebrata
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кичмењаци”