Шпански грађански рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситних грешака |
м Исправљање ситне грешке |
||
Ред 25:
Републиканце је чинио дијапазон лево оријентисаних групација које су се кретале од центриста који су подржавали изборну демократију, до поборника комунистичких или анархистичких револуционарних промена; њихова снага је имала првенствено урбани (мада су међу њима били и сељаци беземљаши) и секуларни карактер, а били су посебно јаки у [[Каталонија|Каталонији]] и у релативно конзервативној [[Баскија|Баскији]] — два региона којима је републиканска влада дала велику аутономију. Фашистички побуњеници који су на крају извојевали победу имали су првенствено подршку великих и богатих земљопоседника и цркве, који су подржавали централизацију власти. [[Војна тактика]] овог рата је у много аспеката наговестила акције у [[Други светски рат|Другом светском рату]].
Иако је рат трајао само три године, политичка ситуација је већ била затегнута и пуна насиља у претходних неколико година. Број жртава је споран; процене најчешће говоре о бројци између 500.000 и 1.000.000 мртвих. Многе од ових жртава, међутим, нису биле резултат борбених дејстава, већ последица бруталних масовних погубљења која су чиниле обе стране. Рат је почео војним устанцима широм Шпаније и њених колонија, који су били праћени републиканским репресалијама против оних који су сматрани савезницима побуњеника: цркве. Чињени су масакри над католичким свештенством, цркве и манастири су били спаљивани. Дванаест [[бискуп]]а, 283 калуђерице, 2.365 [[монаштво|калуђера]] и 4.184 [[свештеник]]а је убијено.
Након рата, шпанској [[економија|економији]] су биле потребне деценије да се опорави (''види [[шпанско чудо]]''). Политичке последице рата су одзвањале и ван граница Шпаније и подгревале су страсти у међународним интелектуалним и политичким круговима. Симпатизери републиканаца су овај рат прогласили борбом између "[[тиранија|тираније]] и [[демократија|демократије]]", или "[[фашизам|фашизма]] и [[слобода|слободе]]", и много младих идеалиста је тридесетих година 20. века ступило у [[интернационалне бригаде]] сматрајући да је спасавање Шпанске републике идеалистички циљ те ере. Франкови поборници, међутим, видели су рат као битку између „црвених хорди“ ([[комунизам|комунизма]] и [[анархизам|анархизма]]) и "[[хришћанство|хришћанске]] [[цивилизација|цивилизације]]". Али ова два супротстављена става су неизбежно била превелика поједностављења: обе стране су имале различите, и често конфликтне [[идеологија|идеологије]] у својим редовима.
| |||