Карол Милослав Лехотски — разлика између измена

| име = Карол Милослав Лехотски

| слика = Карл Милослав Лехотски.jpeg

| ширина_слике = 250п

| опис_слике =

| пуно_име =

| датум_рођења = {{датум рођења|1879|9|16}}

| место_рођења = [[Лалић]]

| држава_рођења = [[Аустроугарска]]

| датум_смрти = {{Датум смрти|1929|3|4|1879|9|16}}

| место_смрти = [[Бачки Петровац]]

| држава_смрти = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]

| правац_традиција =

| утицаји_од =

| утицао_на =

| значајна_дела =

| боја = #CCCC99

Карол Милослав Лехотски потиче из разгранате племићке породице Лехотски. Према белешкама његовог оца, породица је била пореклом из Турчијанске жупе. Његов отац, по занимању учитељ, се такође звао [[Карол Милослав Лехотски (писац)|Карол Мирослав Лехотски]] и рођен је 1846. године у Похову. Преселио се у [[Бачки Петровац]] 1866. године где је радио у оквиру Недељне школе и Друштва балко-евангеличких учитеља. У Петровцу се 1866. оженио Емилијом Мрвовом са којом је имао деветоро деце: Емилију Божену, Људмилу и Божену који су рођени у Петровцу, као и Душана, Владимира, Даринку, Карола Милослава, Олгу и Марију који су рођени у [[Лалић]]у где се породица преселила 1873. године. Карол Мирослав Лехтоски је рођен у Лалићу 16. новембра 1879. године као седмо дете у породици. Основну школу је завршио у Лалићу, а [[гиманазија|гимназију]] је похађао у [[Сарваш]]у од 1892. до 1894. Учење му није ишло, па је напустио гимназију и отишао у [[Сомбор]] где је, заједно са братом Душаном учио браварски занат. Због болести је мора да напусти овај занат и почео је да ради као шегрт код фирмописца, молера и израђивача псеудоуметничких предмета, али га је и отац током овог периода материјално подржавао. У Сомбору је урадио своје прве слике његов таленат је увидео професор Вацлав Брожик и Лехотски се уписује на прашку ликовну академију. Његов таленат је био довољан да добије две стипендије које су му доделила удружења ''Чехословенско јединство'' ({{јез-слк|Československá jednota}}) и Радхошћ ({{јез-слк|Radhosť}}), али му је током студија помагао и његов рођак Жигмунд Мелфербер из Мартина.<ref>{{citeCite book |last1last=Чани |first1first=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |dateyear=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbnid=ISBN 86-7103-273-6 |page=149-150}}</ref>

Лехотски је у [[Праг]]у студирао са [[Јарослав Аугуста|Јарославом Аугустом]], са којим се спријатељио, и [[Густав Мали|Густавом Малим]]. На академији је био познат као изванредан цртач, али и као веома скроман и стидљив, висок младић бледог тена са дугом црном косом и искричавих очију. Још као студент је много обећавао и много се очекивало од њега. Сликарско усавршавање је наставио у [[Беч]]у, али због лошег финансијског стања се није задржао и вратио се у Лалић. Није га држало место и зато се 1900. године сели у [[Нови Сад]], а већ следеће године [[Ружомберок|Ружомберку]], где је боравио кратко пре него што се поново вратио у Лалић, где га је обузела [[меланхолија]] па се преселио у [[Оџаци|Оџаке]] на пар месеци након чега се вратио у Лалић. У ово време се у [[Ходоњин]]у организовала велика изложва на којој је изложено 151 дело разних сликара укључујући и Лехотског. [[Томаш Андрашковић]], [[Јасрослав Аугуста]], [[Јозеф Ханула]] и [[Милан Митровски]] су били још неки од сликара који су изложили своја дела, а укупно је било више хиљада постилаца на овој изложби која је трајала свега месец дана.<ref>{{cite book |last1last=Чани |first1first=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |dateyear=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbnid=ISBN 86-7103-273-6 |page=150-152}}</ref>

Након успеха на изложби у [[Ходоњин]]у, Лехотски учествује у низу других изложба. Своју прву самосталну изложбу је реализовао у Мешћанској Беседи у [[Ухерско Храдиште|Ухерском Храдишћу]] где је приказано 50 његових најновијих радова. Мирослав је почетком 20. века насликао и олтарску слику ''Тајна вечера'' за евангелистички храм у Петровцу. Током лета 1910. године учествовао је на изложби у [[Лухачовице|Лухачовицима]] где је изложио три слике. [[Први светски рат]] је дочекао з [[Бачка|Бачкој]] у [[Гложан]]у код његове сестре Ољге Туроциове. Овде је сликао околину Гложана и недалеку [[Фрушка Гора|Фрушку Гору]]. Наводно је током боравка у Новом Саду насликао портрет српског краља Петра и због овога га је војска пратила и било му је забрањено да слика у природи ван села и због притиска се преселио у [[Загреб]]. Овде је приредио и једну самосталну изложбу и остаје све до краја рата када се враћа у Гложен. У овом периоду је почео и да се друштвено ангажује и залагао се за то да се словачка [[гимназија]] оснује у Бачком Петровцу, а не у Новом Саду, подржавао оснивање штампарије у Петровцу и приредио је прву уметничку изложбу [[Словаци у Србији|војвођанских Словака]] за време првих Словачких народних свечаности 28. августа 1919. године и на овој изложби су први пут јавно били излођени радови тада непознате младе сликарке [[Зуска Медвеђова|Зуске Медвеђове]]. Лехотски је 1923. отишао у [[Братислава|Братиславу]] и овде је излагао своје радове у салону Словачког клуба. Последњи пут се појавио на изложби портрета словачких писаца и културних делатника у Мартину 1928. године у време Народних свечаности. Централно место у оквиру експозиције заузимала је његова слика ''Хероизам Словака - Љубав'' ({{јез-слк|Slovenský heroizmus - Láska}}) и његова визија [[Само Томашик|Сама Томашика]], аутора химне ''[[Хеј, Словени]]''.<ref>{{cite book |last1last=Чани |first1first=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |dateyear=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbnid=ISBN 86-7103-273-6 |page=152-155}}</ref>

Ликовно дело Карола Милослава Лехотског чине портрети, пејзажи и месијанистичко-теозофске фигуралне композиције. Његово стваралаштво је могуће пратити још од времена када је радио као шегрт у Сомбору 1895. године. Из тог периода је сачувано неколико цртанка са многобројним портретима и фигуралним композицијама. Његова најстарија сачувана дела урађена [[уље на платну]] су ликовна алегорија годишњих доба (''Пролеће'' 1896; ''Јесен'' 1896) и фигуралне композиције и портрети (''Тајна'' 1897; ''Јаношиков отац'' 1897 и ''Фауст и Маргарета'') приказани на романтичан начин бидермајер епохе. У овај његов стваралачки период спада и неколико портрета. Међутим, најбројнија сачувана дела Лехотског из портрете су пејзажи. Неке пејзаже и портрете је намерно сликао у овалном и елипсастом облику а не у уобичајном облику четвороугла, јер је Лехотски сматрао да сам облик слике има одређену мистичну или метафизичку димензију. Лехотски заузима значајно место историји словачке ликовне уметности због његове импресионистичке, а у неким случајевима чак и поентилистичке интерпретације пејзажа.<ref>{{cite book |last1last=Чани |first1first=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |dateyear=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbnid=ISBN 86-7103-273-6 |page=157-159}}</ref>

Карол Милослав Лехотски се такође бавио и писањем. Писао је брошуре, плакате текстове које су имали духован карактер. Он је себе сматрао [[теозофија|теозофом]] и "духовног човека", односно "биће које живи у вечитом духу".<ref>{{cite book |last1last=Чани |first1first=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |dateyear=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbnid=ISBN 86-7103-273-6 |page=154-155}}</ref>

Лехотски је преминуо [[Брно|Брну]] 4. марта 1929. године од [[упала плућа|упале плућа]]. Сахрањен је на централном гробљу у Брну, а сахрану је организовало Друштво словачких сликара, чији је Лехотски био члан.<ref>{{cite book |last1last=Чани |first1first=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |dateyear=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbnid=ISBN 86-7103-273-6 |page=155}}</ref> У [[Бачки Петровац|Бачком Петровцу]] је прва изложва након његове смрти организована већ 1929. године, а потом се обележавао сваки јубилеј: 1954. године је изложено неколико радова у Народном музеју у Бачком Петровцу, у Галерији Бланто је 1980. године са малим закашњењем урађена изложба поводом стогодишњице његовог рођења и 50. годишњице његове смрти, као и 2004. године када је обележено 125 година од његовог рођења. Лехотски је био толико значајан за Бачки Петровац да се 1994. године отвара ''[[Галерија Карол Милослав Лехотски]]'' у [[Гимназија Јан Колар у Бачком Петровцу|Гимназији Јан Колар]].<ref>{{cite book |last1last=Чани |first1first=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |dateyear=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbnid=ISBN 86-7103-273-6 |page=161}}</ref>

{{Reflistreflist}}