Ну — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
'''Ну''' је централна идеја митологије [[Хауа народ]]а са [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]]. Састоји се од тога да постоји однос између хране и људи. Према Хауа народу сва храна осим дивљих биљака садржи ну онога ко ју је направио. „Ну је веома променљива нестатична супстанца која се увек креће. Ну се не преноси од особе до особе само путем свесних активности, већ и кроз ненамерна дејствовања. Уз то, сва трансакција са храном укључује и размену нуа“.<ref>{{cite journal|last1last=Meigs|first1first=Anna|title=Food as a Cultural Construction|journal=Food and Culture: A Reader|dateyear=1997|pages=99}}</ref> Ну се налази у [[телесне течности|телесним течностима]], телесним супстанцима и свим телесним производима. Због овога се представља као „животна влага“. Може имати позитиван или негативан ефекат на људе, јер по мишљењу Хауа народа ну је повезан са развојем и здрављем.
 
== Друштвени утицај нуа ==
 
У култури Хауа читава популација је подељена у два [[Род (социологија)|рода]] која зависе од количине нуа коју особа поседује. Један род чине '''фигапе''', осове са пуно нуа, и у њега спадају жене у плодним годинама, [[мушкарац|мушка]] и [[жена|женска]] деца (услед тога што су до недавно имала физичку везу са мајком која је пуна нуа) и жене након [[менопауза|менопаузе]] уколико су имале мање од три детета. У фигапе спадају и старци који су током живота имали много [[секс|сексуалних односа]] са женама па су се услед овог чина „натопили“ нуом. Други род је '''какоа''' и то су особе са мало нуа. У какоре спадају мушкарци између [[пубертет]]а и [[старост]]и који су иниципирани у какору кроз период [[сексуална апсистенција|сексуалне апсистенције]] и недодиривања „женске“ хране помоћу ког не апсорбују ну. У овај род спадају и жене после менопаузе које су у току живота имале више од три детета. Оне спадају у овај род зато што су истрошиле сав ну који су имале и због тога могу бити инициране као мушкарци.<ref>{{Cite book|last1last=Палавестра|first1first=Александар|authorlink=Александар Палавестра|title=Културни контексти археологије|dateyear=2011|publisher=Филозофски факултет Универзитета у Београду|location=Београд|isbn=978-86-86563-86-6|url=https://www.academia.edu/29748872/Kulturni_konteksti_arheologije|accessdate = 24. 8. 2017|pages=252}}</ref>
 
== Референце ==
Ред 9:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Палавестра|first1first=Александар|authorlink=Александар Палавестра|title=Културни контексти археологије|dateyear=2011|publisher=Филозофски факултет Универзитета у Београду|location=Београд|isbn=978-86-86563-86-6|url=https://www.academia.edu/29748872/Kulturni_konteksti_arheologije|accessdate = 24. 8. 2017|pages=252}}
* Meigs, Anna. Food as a Cultural Construction. Food and Culture: A Reader. Ed. Carole Counihan and Penny van Esterik. New York: Routledge, 1997. 95-106.
* Meigs, Anna. Food, Sex, and Pollution: A New Guinea Religion (Rutgers University Press; Reprint edition, April ). {{page|year=1988|id=ISBN 0-8135-1306-5|pages=}}
 
* Meigs, Anna. Food, Sex, and Pollution: A New Guinea Religion (Rutgers University Press; Reprint edition, April ). {{page|year=1988|id=ISBN 0-8135-1306-5|pages=}}
 
[[Категорија:Религија Папуа Нове Гвинеје]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ну