Гинисова књига рекорда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Кутијица за књигу
| назив
| назив_оригинала = Guinness World Records
| превод
| слика
| опис_слике
| аутор
| илустратор
| дизајн корица
| држава
| језик =
| |
▲| издавач =
| време и место настанка =
| датум_издања
| врста_корица
| број_страница
| приповедач
| гледиште
| време_радње
| место_радње
| главни_лик
| врхунац
| теме
| претходни
| следећи
|
}}
'''Гинисова књига рекорда''' ({{јез-енгл|The Guinness Book of Records}}) је годишњи преглед светских рекорда, како људских достигнућа тако и природних феномена. Први пут ју је објавило [[1955
== Историја ==
Хју Бивер ({{јез-ен|Hugh Beaver}}) је, 10. новембра 1951, године, ловио у Вестон Харборун уз реку Слејни, на југоистоку Ирске. Након тога, био је укључен у расправу која птица је бржа — златни жалар или [[јаребица]] од свих европских птица које се лове. Исте вечери доласком у Цестлбриџ Хаус схвата да уз помоћ доступних референтних књига није могуће доказати да ли златни жалар јесте или није најбржа од свих европских птица које се лове. Схватио је да се и о многим другим сличним питањима сваке вечери расправља у 81.400 крчми широм Велике Британије и Ирске, а да нема ниједне књиге која би спорове у вези са рекордима разрешила. То га је довело до закључка да би се оваква књига могла показати изузетно популарном. Његова идеја постаје реалност 12. септембра 1951. године када је упослио близанце Нориса и Роса Мекрајтера, да виде може ли томе помоћи њихова Лондонска агенција за утврђивање чињеница. Отворена је канцеларија која је започела рад на првом издању, од 198 страна, чији су први примерак штампари повезали 27. августа 1955. године. Пре божића исте те године Гинисова Књига рекорда нашла се на првом месту листе бестселера, да би на њему све досад остала, осим 1957. године и 1959. године, када нису штампана нова издања.
Гинисова књига рекорда данас је највише усредсређена на људска такмичења, али поред такмичења садржи неке чињенице као на пример колико је износила тежина најтежег тумора на свету, која је најкраћа река на свету и слично.<ref>[http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/proverite-ovo-mozda-niste-znali-o-ginisovoj-knjizi-rekorda/125387.phtml Proverite ovo možda niste znali o Ginisovoj knjizi(„24 sata“, 10. februar 2014)]</ref><ref>[http://corporate.guinnessworldrecords.com/company-history.aspx(„Guinness World record history“)]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
== Срби у књизи ==
[[
[[Весна Вуловић]] бивша стјуардеса [[Јат ервејз|ЈАТ]]-а заузела је четврто место највећих рекорда у историји као особа која је преживела пад са висине 10.160
[[Далибор Јаблановић]] из Стубице код Параћина. Средњу школу је завршио у Параћину. Дипломирао је Савремене рачунарске технологије на Високој техничкој школи струковних студија у Нишу. Неколико година касније је специјализирао на истом смеру. Јаблановић је обарао Гинисове рекорде чак 26 пута у 11 категорија и тиме успео да осигура место Србина са највеше оборених Гинисових рекорда како међу држављанима Србије, тако и на балкану. Јаблановић је проглашен за најбољег такмичара месеца августа 2013. на Гинисовим изазовима. Рекорде је обарао како на Гинисовим изазовима (платформа Гинисове књиге на званичном сајту) тако и у дому културе у селу Стубица код Параћина испред многобројних грађана, и чланова комисије. Чланови комисије су угледни грађани, који су у својству сведока, мерача времена, и других активности. Они надгледају регуларност и спровођење обарања рекорда. Неки од Гинисових рекорда које је
[[Никола Кулезић]] је фризер из Шапца, уписао се у Гинисову књигу рекорда у дисциплини " Најдуже надограђена коса у облику плетенице". У присуству комшија направио је кику дужине 820
[[Славиша Пајкић]] из Пожаревца познатији као "Биба Струја" је човек феномен који голим рукама може да држи жице под напоном струје. Захваљујући феномену који је открио још као тинејџер, Пајкић је цео живот посветио електричној струји са којом се "дружи" и данас. Наиме његов организам је отпоран на струју и он контролише јачину струје коју испушта његово тело. Биба има ектодермалну дисплазију, ретко обољење које за последицу има веома суву кожу и отпорност на електричну енергију. Два пута је ушао у гинисову књигу рекорда: 1981. године додирнуо је неколико хиљада волти, а 2003. године загрејао је воду на 97 степени за минут и 37 секунди.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2012&mm=04&dd=18&nav_id=601573 "Биба Струја" премијерно 4. маја („Б92“, 18. април 2012)]</ref>
[[Милован Милутиновић]] из Ужица познатији као "Ужички Супермен" је успео да оде пешака од Ужица до Лондона и пред Гинисовом комисијом на стадиону "Линфорд Кристи" оствари животни сан. Милован је успео да постане Гинисов рекордер тако што је успео да трчи са теретом од 45 килограма на 100
[[Ервин Катона]] из Суботице је ''Стронг мен'' и најјачи човек у Србији. Ервин држи светски рекорд у дисциплини -{Viking Press}-: потисак
[[Миодраг Стојановић|Миодраг Гидра Стојановић]] је био боксер, кик-боксер и борац мешовитих борилачких вештина. Тренирао је у боксерском клубу Црвена звезда, чији је био директор. Године 1986. уписао се у Гинисову књигу рекорда урадивши за 24 сата 29.449 трбушњака. Потом је 1993. године отишао у Лос Анђелес где је био сценариста и глумац у филму "Рођен као ратник“. По повратку у Југославију Гидра се посветио ултимат фајту. Убијен је 18. фебруара 2001. године испред [[ТК Партизан|Тениског клуба Партизан]] у [[Београд]]у.<ref>[http://www.kurir-info.rs/nerasvetljeni-zlocini-gidra-izresetan-ispred-tk-partizan-clanak-730283 Нерасветљен злочини: Гидра изрешетан испред ТК Партизана(„Курир“, 7. април 2013)]</ref>
Ред 53:
[[Золтан Гали]] из градића Ада у Бачкој по професији изврстан кувар. Золтан је одмалена привржен лонцима и варјачи и било му је осам година кад је скувао први паприкаш. Золтан је ушао у Гинисову књигу рекорда тако што је направио највеће јело од купуса, наиме Золтан је успео да скува и смота укупно 10.374 сарме које су биле тешке 1.400 килограма. Пре њега је Гинисов рекордер био кувар из Футога, коме је пошло за руком да "смота" 6.556 сарми, тешких 925,4 килограма.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/ada-dobila-svog-ginisovca:-zoltan-gali-skuvao-10.374-sarme_371159.html Ада добила свог Гинисовца Золтан Гали скувао 10 374 сарме(„РТВ“, 15. фебруар 2013)]</ref>
[[Војислав Мијић]] из Шапца је успешни директор Шабачког пливачког маратона и троструки Гинисов рекордер. Шапчанин се заљубио у пливање као шестогодишњак. Пливање је научио у Јадрану. Уследио је нови изазов пливање од Сремске Митровице до Београда. Први Гинисов рекорд поставио је управо на овој деоници 1992. године, када је стазу од 139
[[Десимир Деско Стојковић]] мајстор нунчака, поставио је Гинисов рекорд 2013 године, тако што је нунчакама у мету на џаку погодио тачно 234 пута за минут. Када је имао нешто више од десет година Десимира је фасцинирао Брус Ли који му је, као и већини дечака тог времена, постао идол и велика инспирација. Зато је још као мали почео да тренира борилачке вештине, али је врло брзо схватио да су нунчаке вештина његовог живота.<ref>[http://www.24sata.rs/srpski-nindza-pravi-takva-cuda-sa-nuncakama-da-bi-mu-cestitao-i-brus-li-video/3895(„24сата“,
[[Милован
== Референце ==
Ред 65:
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons =Guinness World Records|wikinews=Гинисова књига рекорда}} * [http://www.guinnessworldrecords.com/ Званични сајт издавача]
* [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/06/09/srpski/R07060803.shtml ''„И ми рекорде за Гиниса имамо...“'' (Глас Јавности, субота 09.06.2007.)]
* [http://www.24sata.rs/oni-su-srpski-rekorderi-za-ginisa-a-ovo-su-discipline-u-kojima-su-bez-premca/4059''Они су Српски рекордери за Гиниса...''(24сата,
{{Гинисови рекорди}}
[[Категорија:Књиге]]
|