Википедија

Биљке — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 35:
** -{[[Embryophyta]]}- (копнене биљке)
| synonyms=
* -{[[Viridiplantae]] <small>Cavalier-Smith 1981</small>}-<ref name=CavalierSmith1981>{{cite journal |first=T. |last=Cavalier-Smith|dateyear=1981|title = Eukaryote kingdoms: Seven or nine?|journal=BioSystems|volume=14|issue=3–4|doi=10.1016/0303-2647(81)90050-2|pmid=7337818|pages=461–481461-481}}</ref>
* -{Chlorobionta <small>Jeffrey 1982, emend. Bremer 1985, emend. Lewis and McCourt 2004</small>}-<ref name=LewisMcCourt>{{cite journal|last=Lewis|first=L.A.|first2=R.M.|last2=McCourt|dateyear=2004|title = Green algae and the origin of land plants|journal=American Journal of Botany|volume=91|doi=10.3732/ajb.91.10.1535|pmid=21652308|pages=1535–15561535-1556}}</ref>
* -{Chlorobiota <small>Kenrick & Crane 1997</small>}-<ref name=KenrickCrane1997>{{Cite book |last=Kenrick|first=Paul|last2=Crane|first2=Peter R.|dateyear=1997|title = The origin and early diversification of land plants: A cladistic study|location=Washington, D. C.|publisher=Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-730-7|pages=}}</ref>
* -{Chloroplastida <small>Adl et al., 2005 </small>}-<ref name=Adl>{{cite journal|author=Adl, S.M.| dateyear=2005|title = The new higher level classification of eukaryotes with emphasis on the taxonomy of protists|journal=Journal of Eukaryote Microbiology|volume= 52|doi=10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x |display-authors=etal|pmid=16248873|pages=399–451399-451}}</ref>
* -{Phyta Barkley 1939 emed. Holt & Uidica}- 2007
* -{Cormophyta Endlicher,}- 1836
Ред 59:
Зелене биљке имају [[ћелијски зид|ћелијске зидове]] који садрже [[целулоза|целулозу]] и добијају веће део своје енергије од [[Сунце|сунчеве светлости]] путем [[фотосинтеза|фотосинтезе]] у примарним [[хлоропласт]]има, изведеним путем [[Ендосимбиотска теорија|ендосимбиозе]] са [[цијанобактерија]]ма. Њигови хлоропласти садрже [[хлорофил]]е а и б, који им дају зелену боју. Неке биљке су [[Паразитске биљке|паразитске]] и стога су изгубиле способност да производе нормалне количине хлорофила или да врше фотосинтезу. Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског [[угљен-диоксид|угљеник(IV)-оксида]] у [[органска једињења]] - [[угљени хидрат|угљене хидрате]], који представљају основну [[храна|храну]] организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као фотоаутотрофне организме. За биљке је карактеристична [[сексуална репродукција]] и [[измена генерација]], мада је [[Bespolno razmnožavanje|асексуална репродукција]] такође распрострањена.
 
Постоји око 300–315 хиљада [[врста]] биљки, од којих велика већина, неких 260–290 хиљада, су [[семењаче]] (погледајте [[#Разноврсност|табелу испод]]).<ref name="IUCNdata">{{cite web |title = Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2010) |publisher= International Union for Conservation of Nature |date = 11. 3. 2010 |url= http://www.iucnredlist.org/documents/summarystatistics/2010_1RL_Stats_Table_1.pdf |format= PDF }}</ref> Зелене биљке производе највећи део светског молекуларног кисеоника<ref name=behrenfeld>{{cite journal |last=Field| first=C.B. |author2=Behrenfeld, M.J. |author3=Randerson, J.T. |author4=Falkowski, P. |year=1998| title = Primary production of the biosphere: Integrating terrestrial and oceanic components | journal=[[Science (journal)|Science]] | volume=281 | doi=10.1126/science.281.5374.237 | pmid=9657713 | issue=5374 |bibcode = 1998Sci...281..237F |pages=237–240237-240}}</ref> и основа су највећег дела Зељине екологије, посебно на копну. Биљке производе [[житарице]], [[воће]] и [[поврће]] који су основна храна човечанства, и биле су [[доместикација|доместиковане]] миленијумима. Биљке изграју [[Биљке у култури|мноштво улога у култури]]. Оне се користе као орнаменти и до недавно су на мноштво начина служиле коа извор највећег дела [[лек]]ова. Наука која изучава биљке се зове [[ботаника]], и грана је [[Биологија|биологије]].
 
== Дефиниција ==
Ред 65:
Биљке су једна од две групе у које су сва жива бића до недавно дељена; друга група су животиње. Ова подела датира још из времена [[Аристотел]]а (384 п. н. е. – 322 п. н. е.), у чијем раду су помиње разлика између биљака, које се генерално не крећу, и животиња, које су обично мобилне да бимогле да нађу храну. Знатно касније, кад је [[Carolus Linnaeus|Карл фон Лине]] (1707–1778) креирао основу модерног система [[Таксономија|научне класификације]], те две групе су постале [[царство (биологија)|царства]] -{''Vegetabilia''}- (касније -{''Metaphyta''}- или -{''Plantae''}-) и -{''[[Animalia]]''}- (такође звана -{''Metazoa''}-). Од тог времена је постало јасно да биљно царство како је оригинално дефинисано обухвата неколико невезаних група, и [[гљиве]] и неколико група [[алге|алги]] су премештени у нова царства. Међутим, ти организми се још увек често сматрају биљкама, посебно у популарним контекстима.
 
Изван формалних научних контекста, термин биљка подразумева асоцијацију са одређеним својствима, као што су вишећелијска грађа, поседовање [[целулоза|целулозе]], и способности извођења фотосинтезе.<ref name="urlplant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary">{{cite web |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/plant%5B2%5D |title = plant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary |work= |accessdate = 25. 3. 2009}}</ref><ref name="urlplant (life form) -- Britannica Online Encyclopedia">{{cite web |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/463192/plant |title = plant (life form) -- Britannica Online Encyclopedia |work= |accessdate = 25. 3. 2009}}</ref>
 
=== Садашње дефиниције царства -{''Plantae''}-{{anchor|Current definitions of Plantae}} ===
Ред 78:
| [[Копнене биљке]], такође познате као -{''Embryophyta''}-
| -{''Plantae''}- '' [[Речник ботаничких термина#sensu strictissimo|-{''sensu strictissimo''}-]]''
| '''Биљке у најстрожијем смислу''' обухватају -{''[[Hepaticae]]''}-, -{''[[Anthocerotophyta]]''}-, [[маховина|маховине]], и [[Васкуларна биљка|васкуларне биљке]], као и фосилне биљке сличне тим преживелим групама (e.g., -{''Metaphyta'' <small>Whittaker}-, 1969</small>,<ref name="ib.usp.br">{{cite journal |last=Whittaker|first= R. H. |year=1969| title = New concepts of kingdoms or organisms | url = http://www.ib.usp.br/inter/0410113/downloads/Whittaker_1969.pdf | format = PDF | journal = Science | volume = 163 | issue = 3863| doi=10.1126/science.163.3863.150 | pmid=5762760|pages=150–160150-160}}</ref> -{''Plantae''}- <small> [[Lynn Margulis|-{Margulis}-]], 1971</small><ref>{{cite journal |last=Margulis|first= L |year=1971| title = Whittaker's five kingdoms of organisms: minor revisions suggested by considerations of the origin of mitosis | url = | journal = Evolution | volume = 25 | issue = | doi=10.2307/2406516|pages=242–245242-245}}</ref>).
|-
| '''Зелене биљке''', такође познате као -{''[[Viridiplantae]]''}-, -{''Viridiphyta''}- или -{''Chlorobionta''}-
Ред 86:
| -{''[[Archaeplastida]]''}-, исто тако познате као -{''Plastida''}- или -{''Primoplantae''}-
| -{''Plantae''}- '' [[Речник ботаничких термина#sensu lato|-{sensu lato}-]]''
| '''Биљке у широком смислу''' обухватају зелене биљке наведен горе плус -{''[[Rhodophyta]]''}- (црвене алге) и -{''[[Glaucophyta]]''}- (-{''glaucophyte''}- алге). Овај кладус обухвата организме који су пре више еона стекли своје [[хлоропласт]]е директно путем захватањен [[Модрозелене бактерије|цијанобактерија]] (e.g., -{''Plantae'' <small>Cavalier-Smith, 1981</small>}-<ref>{{cite journal |last= Cavalier-Smith |first= T. |year=1981| title = Eukaryote Kingdoms: Seven or Nine?". | url = | journal = BioSystems | volume = 14 | issue = 3–4| doi=10.1016/0303-2647(81)90050-2 | pmid=7337818|pages=461–481461-481}}</ref>).
|-
| [[Списак система биљне таџономије|Старе дефиниције биљки]] (застареле)
| -{''Plantae''}- '' [[Речник ботаничких термина#sensu amplo|-{sensu amplo}-]]''
| '''Биљке у најширем смислу''' се односи на старије, застареле класификације које су стављале разноврсне алге, гљиве или бактерије у -{''Plantae''}- (e.g., -{''Plantae''}- или -{''Vegetabilia'' <small>Linnaeus</small>}-,<ref>Linnaeus, C. (1751). ''[https://books.google.com/books?id=D18OAAAAQAAJ&pg=PA37 Philosophia botanica]'', 1st ed.. стр. 37.</ref> -{''Plantae'' <small>{{harvnb|Haeckel|1866|pp=}}</small>}-,<ref>{{Cite book|author= Haeckel, E. |year=1866|title = Generale Morphologie der Organismen |publisher= Verlag von Georg Reimer |location= Berlin |pages= vol.1: i–xxxii, 1–574, pls I–II; vol. 2: i–clx, 1–462, pls I–VIII}}</ref> -{''Metaphyta'' <small>Haeckel, 1894</small>}-,<ref>Haeckel, E. (1894). ''[https://archive.org/details/systematischephy01haec Die systematische Phylogenie]''.</ref> -{''Plantae'' <small>Whittaker, 1969</small>}-<ref name="ib.usp.br" />).
|}
 
Други начин гледања на односе између различитих група које су биле називане биљкама је путем [[кладограм]]а, који приказује њихове еволуционе односе. Еволуциона историја биљки није у потпуности решена, али је прихваћени однос између три групе приказан испод.<ref>На бази {{Citation|last=Rogozin|first=I.B. |last2=Basu|first2=M.K.|last3=Csürös|first3=M.|last4=Koonin|first4=E.V. |year=2009|title = Analysis of Rare Genomic Changes Does Not Support the Unikont–Bikont Phylogeny and Suggests Cyanobacterial Symbiosis as the Point of Primary Radiation of Eukaryotes |journal=Genome Biology and Evolution|pmid=20333181 |volume=1|pmc=2817406|doi=10.1093/gbe/evp011 |lastauthoramp=yes|pages=99–11399-113}} и {{Citation |last=Becker|first=B. |last2=Marin|first2=B. |year=2009|title = Streptophyte algae and the origin of embryophytes |journal=Annals of Botany |volume=103 |issue=7 |doi=10.1093/aob/mcp044 |lastauthoramp=yes |pmid=19273476 |pmc=2707909|pages=999–1004999-1004}}; погледајте и донекле различити кладограм у {{Citation |last=Lewis|first=Louise A. |last2=McCourt|first2=R.M. |year=2004|title = Green algae and the origin of land plants |journal=Am. J. Bot. |volume=91 |issue=10 |doi=10.3732/ajb.91.10.1535 |lastauthoramp=yes |pmid=21652308|pages=1535–15561535-1556}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Estimating the timing of early eukaryotic diversification with multigene molecular clocks|url = http://www.pnas.org/content/108/33/13624|journal = Proceedings of the National Academy of Sciences||date = 16. 8. 2011|issn = 0027-8424|pmc = 3158185|pmid = 21810989|volume = 108|issue = 33|doi = 10.1073/pnas.1110633108|first = Laura Wegener|last = Parfrey|first2 = Daniel J. G.|last2 = Lahr|first3 = Andrew H.|last3 = Knoll|first4 = Laura A.|last4 = Katz|pages=13624–1362913624-13629}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Bacterial proteins pinpoint a single eukaryotic root|url = http://www.pnas.org/content/112/7/E693|journal = Proceedings of the National Academy of Sciences||date = 17. 2. 2015|issn = 0027-8424|pmc = 4343179|pmid = 25646484|pages= E693-E699|volume = 112|issue = 7|doi = 10.1073/pnas.1420657112|last=Derelle|first=Romain|first2 = Guifré|last2 = Torruella|first3 = Vladimír|last3 = Klimeš|first4 = Henner|last4 = Brinkmann|first5 = Eunsoo|last5 = Kim|first6 = Čestmír|last6 = Vlček|first7 = B. Franz|last7 = Lang|first8 = Marek|last8 = Eliáš}}</ref><ref>{{Cite journal|title = The Glaucophyta: the blue-green plants in a nutshell|url = http://dx.doi.org/10.5586/asbp.2015.020|journal = Acta Societatis Botanicorum Poloniae||date = 1. 1. 2015|volume = 84|issue = 2|doi = 10.5586/asbp.2015.020|last=Jackson|first=Christopher|first2 = Susan|last2 = Clayden|first3 = Adrian|last3 = Reyes-Prieto|pages=149–165149-165}}</ref> Групе које су биле зване „биљкама“ су написане задебљаним словима.
{{barlabel
| size = 6
| at=3|label=групе традиционално<br />укључене у „алге“
| cladogram =
{{cladex
| label1 = '''-{Archaeplastida}-'''
| 1={{cladex
|1=-{[[Glaucophyta]]}- (-{''glaucophyte''}- алге)|bar1=darkgreen|barbegin1=darkgreen
|2={{cladex
Ред 128:
{{Main|Алге}}
 
Алге обухватају неколико различитих група организама који производе енергију путем фотосинтезе и из тог разлога су биле укључене у биљно царство у прошлости. Најзраженије међу алгама су [[морска трава|морске траве]], мултицелуларне алге које грубо наликују на копнене биљке, али се класификују међу [[смеђе алге|смеђе]], [[црвене алге|црвене]] и [[зелене алге]]. Свако од група алги такође обухвата разне микроскопске и једноћелијске организме. Постоје чврсти докази да су се неке од тих група алги јавиле независно полазећи од засебних нефотосинтетичких предака, резултат чега је да се [[смеђе алге]], на пример, више не класификују у биљно царство као што је то дефинисано овде.<ref>{{cite journal |last=Margulis|first=L. |year=1974|title = Five-kingdom classification and the origin and evolution of cells |journal=Evolutionary Biology |volume=7 |doi=10.1007/978-1-4615-6944-2_2|pages=45–7845-78}}</ref><ref name="Raven 2005" />
 
-{''Viridiplantae''}-, зелене биљке – зелене алге и зелене биљке – формирају [[кладус]], групу која се састоји од свих наследника заједничког претка. Уз неколико изузетака међу зеленим алгама, зелене биљке имају следећа заједничка својства; ћелијске зидове који садрже [[целулоза|целулозу]], [[хлоропласт]]е који садрже [[хлорофил]]е ''а'' и ''б'', и залихе хране у виду [[скроб]]а садржане унутар пластида. Оне подлежу затвореној [[митоза|митози]] без [[центриола]], и типично имају [[митохондрија|митохондрије]] са равним критама. [[Хлоропласт]]и зелених биљки су окружени са две мембране, што сугерише да су они настали директно из ендосимбиотских [[цијанобактерија]].
Ред 134:
Две додатне групе, -{''[[Rhodophyta]]''}- (црвене алге) и -{''[[Glaucophyta]]''}- (глаукофитне алге), такође имају хлоропласте који су директно изведени из ендосимбиотских [[цијанобактерија]], мада се оне разликују по пигментима који се користе у фотосинтези од оних од оних код -{''Viridiplantae''}- и стога имају различите боје. У тим групама, ускладиштени полисахарид је [[флоридејски скроб]] који се накупља у цитоплазми уместо у пластидима. Постоје индикације да су те групе имала заједничко порекло са -{''Viridiplantae''}- и стога ове три групе формирају кладус -{''[[Archaeplastida]]''}-, чије име имплицира да су њихови хлоропласти изведени из заједничког древног ендосимбиотичког догађаја. То је најшира модерна дефиниција термина биљка. У контрасту с тим, већина других алги (e.g. [[Хетероконта|смеђе алге/диатоми]], -{''[[Haptophyte]]''}-, [[динофлагелате]], и [[Еугленоидне алге|еугленоиде]]) не само да имају различите пигменте него исто тако имају хлоропласте са три или четири окружујуће мембране. Оне су исто тако блиски релативи -{''Archaeplastida''}-, који су вероватно независно стекли хлоропласте путем спајања или симбиозе са зеленим и црвеним алгама. Оне се не укључују чак ни у најширу модерну дефиницију биљног царства, мада је то био случај у прошлости.
 
Зелене биљке или -{''Viridiplantae''}- су се традиционално делиле у зелене алге (укључујући -{''Charales''}-) и зелене биљке. Међутим, данас је познато да су копнене биљке еволуирале из групе зелених алги, тако да су саме зелене алге [[Парафилетичност|парафилетичка]] група, i.e. група која искључује неке од потомака заједничког претка. Парафилетичке групе се генерално избегавају у модерним класификацијама, тако да се по садашњој дефиницији -{''Viridiplantae''}- деле у два кладуса, -{''[[Chlorophyta]]''}- и -{''[[Streptophyta]]''}- (укључујући копнене биљке и -{''Charophyta''}-).<ref name="LewisMcCourt2004">{{Citation |last=Lewis|first=Louise A. |last2=McCourt|first2=R.M. |year=2004|title = Green algae and the origin of land plants |journal=Am. J. Bot. |volume=91 |issue=10 |doi=10.3732/ajb.91.10.1535 |lastauthoramp=yes |pmid=21652308|pages=1535–15561535-1556}}</ref><ref name="BeckerMarin2009">{{Citation |last=Becker|first=B. |last2=Marin|first2=B. |year=2009|title = Streptophyte algae and the origin of embryophytes |journal=Annals of Botany |volume=103 |issue=7 |doi=10.1093/aob/mcp044 |lastauthoramp=yes |pmid=19273476 |pmc=2707909|pages=999–1004999-1004}}</ref>
 
-{''Chlorophyta''}- (име које је такође кориштено за ''све'' зелене алге) су сестринска група групе из које су копнене биљке еволуирале. Познато је око 4.300 врста<ref name="Algaebase">{{cite web |url= http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?id=4307 |publisher= ''AlgaeBase version 4.2'' World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |accessdate = 23. 9. 2007 |title = Phylum: Chlorophyta taxonomy browser |author1author=Guiry, M.D. |author2=Guiry, G.M. |lastauthoramp=yes |year=2007 }}</ref> углавном морских организама, укључујући уницелуларне и мултицелуларне врсте. Међу љима су морске салате, -{''[[Ulva (род)|Ulva]]''}-.
 
Друга група у оквиру -{''Viridiplantae''}- су углавном слатководне и копнене -{''Streptophyta''}-, чиме су обухваћене копнене биљке заједно са -{''Charophyta''}-, која се сама састоји од неколико група зелених алги као што су -{''[[Desmidiales]]''}- и -{''[[Charales]]''}-. -{''Streptophyte''}- алге су било једноћелијске или формирају мултићелијске филаменте, разгранате или неразгранате.<ref name="BeckerMarin2009" /> Род -{''[[Spirogyra]]''}- обухвата филаментозне стрептофитне алге које су широко познате, шошто се често користе у настави и оне су организми који су одговорни за алгални „скрам“ који задаје проблеме власницима базена. Слатководне биљке реда -{''Charales''}- у знатној мери наликују на копнене биљке и сматра се да су њихови најближи сродници. Растући у несланој води, оне се састоје од централне стабљике са завојима гранчица, што им даје површну сличност са врстама рода -{''[[Equisetum]]''}-, које су у попуности копнене биљке.
Ред 162:
| -{''[[Chlorophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| [[зелене алге]] (хлорофите)
| style="text-align:right;"| 3,800–4,300 <ref>Van den Hoek, C., D. G. Mann, & H. M. Jahns, ''Algae: An Introduction to Phycology''. pages 343, 350, 392, 413, 425, 439, & 448 (Cambridge: Cambridge University Press). {{page|year=1995|isbn=978-0-521-30419-1|pages=}}</ref><ref name=AlgaeBase_Chlorophyta>{{Citation |last=Guiry|first=M.D. |last2=Guiry|first2=G.M. |year=2011|title = AlgaeBase : Chlorophyta |publisher=World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |url=http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?searching=true&gettaxon=Chlorophyta |accessdate = 26. 7. 2011 |lastauthoramp=yes }}</ref>
| rowspan="2" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 8,500
(6,600–10,300)
Ред 168:
| -{''[[Charophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| [[зелене алге]] (e.g. -{''[[Desmidiales]]''}- & -{''[[Charales]]''}-)
| style="text-align:right;"| 2,800–6,000 <ref name=AlgaeBase_Charophyta>{{Citation |last=Guiry|first=M.D. |last2=Guiry|first2=G.M. |year=2011|title = AlgaeBase : Charophyta |publisher=World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |url=http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?searching=true&gettaxon=Charophyta |accessdate = 26. 7. 2011 |lastauthoramp=yes }}</ref><ref>Van den Hoek, C., D. G. Mann, & H. M. Jahns, ''Algae: An Introduction to Phycology''. pages 457, 463, & 476. (Cambridge: Cambridge University Press). {{page|year=1995|isbn=978-0-521-30419-1|pages=}}</ref>
|-
| rowspan="3" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| [[Bryophyte]]s
| -{''[[Marchantiophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| [[јетрењаче]]
| style="text-align:right;"| 6,000–8,000 <ref>{{Cite book|author1author=Crandall-Stotler, Barbara|last2=Stotler|first2=Raymond E.|chapter=Morphology and classification of the Marchantiophyta|title = Bryophyte Biology|editor1=A. Jonathan Shaw|editor2=Bernard Goffinet|location=Cambridge|publisher= Cambridge University Press|year=2000|isbn=978-0-521-66097-6|pages=21}}</ref>
| rowspan="3" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 19.000
(18.100–20.200)
Ред 179:
| -{''[[Anthocerotophyta]]''}-
| style="text-align:left;"|
| style="text-align:right;"| 100–200 <ref>Schuster, Rudolf M., ''The Hepaticae and Anthocerotae of North America'', volume VI, (Chicago: Field Museum of Natural History). {{page|year=1992|isbn=978-0-914868-21-7|pages=712–713712-713}}</ref>
|-
| -{''[[Маховина|Bryophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| маховине
| style="text-align:right;"| 12,000 <ref name="Goffinet & Buck 2004">{{cite journal |last=Goffinet|first= Bernard |last2=Buck|first2=William R. |year=2004|title = Systematics of the Bryophyta (Mosses): From molecules to a revised classification |journal=Monographs in Systematic Botany |volume=98 |publisher= Missouri Botanical Garden Press |pages=205–239205-239}}</ref>
|-
| rowspan="2" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| -{''[[Pteridophyte]]''}-
| -{''[[Lycopodiophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| прутасте маховине
| style="text-align:right;"| 1,200 <ref name="Raven 2005">{{citeCite book|last=Raven|first=Peter H. |first2=Ray F. |last2=Evert|first3=Susan E. |last3=Eichhorn|year=2005|title = Biology of Plants |edition=7th |location=New York |publisher=W. H. Freeman and Company |isbn=978-0-7167-1007-3|pages=}}</ref>
| rowspan="2" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 12,000
(12,200)
Ред 224:
== Галерија слика ==
<center><gallery widths="180px" heights="120px" perrow="4">
DatotekaДатотека:Drosera lanata 2 Darwiniana.jpg|[[Росуља]]
DatotekaДатотека:Borassus flabellifer.jpg| -{''[[Borassus flabellifer]]''}-
DatotekaДатотека:Chestnut in Guntur.jpg| -{''[[Borassus flabellifer]]''}-
DatotekaДатотека:Turmericroot.jpg| -{''Curcuma longa''}-
DatotekaДатотека:Starr 050407-6233 Ipomoea batatas.jpg| -{''Ipomoea batatas''}-
DatotekaДатотека:Pandan wangi.JPG| -{''Pandanus amaryllifolius''}-
DatotekaДатотека:Papaya sunset.jpg| -{''Carica papaya''}-
DatotekaДатотека:Prepared lemon grass.JPG| -{''Cymbopogon citratus''}-
DatotekaДатотека:Bangkuang 070612-056 stgd.jpg| -{''Pachyrhizus erosus''}-
DatotekaДатотека:KIKU brak-ontree.JPG|[[Jabuka]]
DatotekaДатотека:SauropusAndrogynus.jpg| -{''Sauropus androgynus''}-
DatotekaДатотека:Ilaneer.jpg| -{''Cocos nucifera''}-
</gallery></center>
 
Ред 258:
 
== Литература ==
* {{Cite book|author1ref=Crandall-Stotler, Barbaraharv|last2last=StotlerRaven|first2first=RaymondPeter EH. |chapterfirst2=MorphologyRay andF. classification|last2=Evert|first3=Susan ofE. the Marchantiophyta|last3=Eichhorn|year=2005|title = Bryophyte Biology|editor1=A. Jonathanof Plants Shaw|editor2edition=Bernard7th Goffinet|location=CambridgeNew York |publisher=W. CambridgeH. UniversityFreeman and Company Press|year=2000|isbn=978-0-5217167-660971007-63|pages=21}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Crandall-Stotler, Barbara|last2=Stotler|first2=Raymond E.|chapter=Morphology and classification of the Marchantiophyta|title = Bryophyte Biology|editor1=A. Jonathan Shaw|editor2=Bernard Goffinet|location=Cambridge|publisher= Cambridge University Press|year=2000|isbn=978-0-521-66097-6|pages=21}}
* {{Cite book|author=Deacon, J.W. |year=2005|title = Fungal Biology |publisher=Wiley |isbn=978-1-4051-3066-0 |url=https://books.google.com/books?id=FMSn4RIoGGoC }}
{{refbegin|230em}}
* {{Cite book | ref = harv |author= HaeckelDeacon, EJ.W. |year=18662005|title = GeneraleFungal Morphologie der OrganismenBiology |publisher= Verlag von Georg ReimerWiley |locationisbn= Berlin978-1-4051-3066-0 |pagesurl= vol.1https: i–xxxii, 1–574, pls I–II; vol//books.google.com/books?id=FMSn4RIoGGoC 2: i–clx, 1–462, pls I–VIII}}
* {{Cite book|ref=harv |author= Haeckel, E. |year=1866|title = Generale Morphologie der Organismen |publisher= Verlag von Georg Reimer |location= Berlin |pages=vol.1: i–xxxii, 1–574, pls I–II; vol. 2: i–clx, 1–462, pls I–VIII}}
* {{Cite book| ref= harv |last=Kenrick|first=Paul|last2=Crane|first2=Peter R.|dateyear=1997|title = The origin and early diversification of land plants: A cladistic study|location=Washington, D. C.|publisher=Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-730-7|pages=}}
;Опште:
* {{Cite book| ref= harv |author=Evans, L. T. |title = Feeding the Ten Billion – Plants and [[Population]] Growth|location=|publisher=[[Cambridge University Press]]. Paperback, 247 pages|year=1998|isbn=978-0-521-64685-7|pages=}}
* {{Cite book| ref= harv |last=Kenrick|first=Paul|last2=Crane|first2=Peter R.|title = The Origin and Early Diversification of Land Plants: A Cladistic Study|location=Washington, D. C.|publisher=Smithsonian Institution Press|year=1997|isbn=978-1-56098-730-7|pages=}}
* {{Cite book| ref= harv |last=Raven|first=Peter H.|last2=Evert|first2=Ray F.|last3=Eichhorn|first3=Susan E.|title = Biology of Plants|location=(7th ed.). New York|publisher=W. H. Freeman and Company|year=2005|isbn=978-0-7167-1007-3|pages=}}
* {{Cite book| ref= harv |last=Taylor|first=Thomas N.|last2=Taylor|first2=Edith L.|title = The Biology and Evolution of Fossil Plants|location=Englewood Cliffs, NJ|publisher=Prentice Hall |year=1993|isbn=978-0-13-651589-0|pages=}}
* {{cite journal |last=Trewavas|first=A. |year=2003|title = Aspects of Plant Intelligence |url= http://aob.oxfordjournals.org/cgi/content/full/92/1/1 |journal= Annals of Botany |volume= 92 |issue= 1 |doi= 10.1093/aob/mcg101 |pmid=12740212 |pmc=4243628|pages=1–201-20}}
 
;Процене броја врста:
* -{International Union for Conservation of Nature and Natural Resources (IUCN) Species Survival Commission (2004). [[IUCN Red List]] [http://www.iucnredlist.org/].}-
* {{cite journal |last=Prance|first=T. G. |year=2001|title = Discovering the Plant World |journal= Taxon |volume= 50 |issue= 2, Golden Jubilee Part 4 |publisher= International Association for Plant Taxonomy |issn= 0040-0262 |doi=10.2307/1223885 |jstor=1223885|pages=345–359345-359}}
 
{{refend}}
Линија 291 ⟶ 292:
* [http://covijekipriroda.blogspot.com Лековито биље]
* {{en}} [http://tolweb.org/tree?group=Green_plants&contgroup=Eukaryotes -{Tree of Life}-]
* {{cite journal |author= Jones, T. M. |author2= Reid, C. S. |author3= Urbatsch, L. E |title = Visual study of divisional Plantae|url=http://www.herbarium.lsu.edu/keys/aca/}} (requires [[Microsoft Silverlight]])
* {{EOL}}
* {{cite journal|author=Chaw, S.-M.|url=http://mbe.library.arizona.edu/data/1997/1401/7chaw.pdf|title=Molecular Phylogeny of Extant Gymnosperms and Seed Plant Evolution: Analysis of Nuclear 18s rRNA Sequences|journal=Molec. Biol. Evol.|volume=14|issue=1|year=1997|pmid=9000754|doi=10.1093/oxfordjournals.molbev.a025702|display-authors=etal|pages=56–6856-68|access-dateaccessdate=099. 10. 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20050124004310/http://mbe.library.arizona.edu/data/1997/1401/7chaw.pdf|archive-date=24. 011. 2005|dead-url=yes|df=}}
* [http://ucjeps.berkeley.edu/INA.html Index Nominum Algarum]
* [https://web.archive.org/web/20060210225113/http://florabase.calm.wa.gov.au/phylogeny/cronq88.html Interactive Cronquist classification]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Биљке”