Ускоци — разлика између измена

18 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Враћене измене 178.197.235.205 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino)
ознака: враћање
м (Разне исправке; козметичке измене)
'''Ускоцима''' су се називали [[Срби]] који су избегли са [[Османско царство|османлијске]] територије у пограничне крајеве [[Аустрија|Аустрије]] и [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Они су ускакали у [[Турска|турске]] пограничне крајеве [[Османско царство|Османског царства]]. О ускочком ратовању испеване су многе народне песме, сличне онима о [[хајдуци]]ма. [[Млетачка република]] и [[Аустрија]] често [[хајдуци]]ма зову своје ускоке. Од аустријских ускока најпознатији су котарски као што је [[Јанковић Стојан]], затим [[сењ]]ски као што су [[Сењанин Иво]], [[Сењанин Јуриша]] и [[Сењанин Тадија]]. Ускоци су ратовали на пространој територији аустријског и млетачког [[обала|приморја]]. Познатих ускока је било и у [[Клис]]у. Од ускока на млетачкој територији најпознатији је био [[Бајо Пивљанин]]. Осим тога, у дијелу данашње [[Црна Гора|Црне Горе]], посебно у [[Горња Морача|Горњој Морачи]], такође су се окупљали ускоци из окупираних дијелова [[Османско царство|Османског царства]]. Тако је између племена [[Дробњаци|Дробњака]] и [[Мораче]] настало читаво једно племе, названо [[Ускоци (племе)|Ускоци]]. Посебно су били познати ускоци из Горње Мораче, а међу њима [[сердар]] [[Малиша Бућић]] са [[Требјешани]]ма, од којих је најпознатији био [[Вук Лопушина]], затим [[Михајло Попадић]], [[Драго Пејовић|Драго]] и [[Јоксим Пејовић]] и [[Матија Јушковић]] из [[Горње Поље|Горњег Поља]] код [[Никшић]]а, [[Гаврило Шибалија|Гаврило]] и [[Јован Шибалија]] из [[Превиш]]а у [[Дробњаци|Дробњаку]], те [[Драга Мастиловић]] и [[Јакша Авдаловић Гачанин]] из [[Гацко|Гацка]].
 
== Историја ==
Термин „ускок“ подразумева све оне који су, склањајући се из Турске, „ускакали“ на територије суседних хришћанских држава. Ускочки подухвати нису се разликовали од [[хајдуци|хајдучких]]. Термин „ускок“ од 16. до 18. века користио се углавном да би се означиле две истакнуте групе крајишника: једна у Сењу и околини која је била под аустријском управом, а друга у Равним котарима, под [[Млетачка република|млетачком]] влашћу.
 
Сењ је било најјужније упориште аустријске [[Војна крајина|Војне границе]]. Сењска крајина заузимала је подручје од Речине до Бага (Карлобага) и ушћа Зрмање дуж мора и на копну од Сења до Бриња и Оточца. Сењ је био слободан краљевски град под управом једног капетана. Од 1469. године град је под влашћу Угарске, а од 1527. под влашћу Хабзбурговаца. Крајем 16. века град је постао седиште Приморске крајине. Налазио се на тромеђи Аустрије, Турске и Млетачке републике. У њега су бежали одметници из суседних држава. У изворима „ускоци“ се помињу као пребези, Власи, Чићи, понегде и Турци.
 
Први сукоб ускока са Млечанима је из 1509. године када су они напали Крк и запленили многу стоку. Сењ је постао ускочки град 1537. године, када су Турци заузели Клис приморавајући његову посаду да потражи другу тврђаву. Међутим, у Сењ се бежало и пре 1537. године. Пад Клиса под Турке један је од оних догађаја који је подстакао хришћански свет да оснује Свету лигу за борбу против муслимана. Са кратким изузетком [[Кипарски рат|Кипарског рата]] (1570-15731570—1573), од рата Свете лиге (1537) па до укидања Сења као гусарског гнезда (1617), нису престајали сукоби између ускока и Венеције. Сукоби су отпочели када су ускоци и након склапања мира између Порте и Венеције наставили са упадима у Турску. Они су деловали на Јадранском мору, између Сења и Неретве, али су стизали чак до Боке Которске. Млетачка република их је огласила као разбојнике због кршења мира са Турцима и оспоравања млетачког суверенитета на Јадранском мору. Турци су се истовремено суочавали са ускоцима на мору и хајдуцима на копну. Ускоци су били разлог сталних неспоразума Турске и Венеције. Непријатељство ускока и Млетачке републике прекинуто је током Кипарског рата у коме су били савезници. Посебно велике штете тада је претрпела [[Дубровачка република]]. Ускоци узимају учешћа и у Дугом рату. [[Папа Климент VIII]] прогласио их је непријатељима хришћанства. Један од њихових највећих подухвата у овом рату је освајање Клиса 1596. године. Турци су успели да га поврате.
 
[[Датотека:Uskok War.png|300px300п|мини|Локација Ускочког рата]]
 
* [[Хајдучке и ускочке песме]]
 
== Извори ==
* Група народа, Историја српског народа 3/1, Срби под туђинском влашћу (1537-16991537—1699), Београд (1994), друго издање[[Категорија* {{Cite book|ref=harv|last=Vukšić|first=Dragan|title=Žumberački uskoci:]] Unijaćenje i odnarođivanje|year=2015|location=Zagreb|publisher=Srpsko narodno vijeće}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Vukšić|first=Dragan|title=Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje|year=2015|location=Zagreb|publisher=Srpsko narodno vijeće}}
 
[[Категорија:Ускоци| ]]
1.572.075

измена