Ускоци — разлика између измена

'''Ускоцима''' су се називали [[Срби]] који су избегли са [[Османско царство|османлијске]] територије у пограничне крајеве [[Аустрија|Аустрије]] и [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Они су ускакали у [[Турска|турске]] пограничне крајеве [[Османско царство|Османског царства]]. О ускочком ратовању испеване су многе народне песме, сличне онима о [[хајдуци]]ма. [[Млетачка република]] и [[Аустрија]] често [[хајдуци]]ма зову своје ускоке. Од аустријских ускока најпознатији су котарски као што је [[Јанковић Стојан]], затим [[сењ]]ски као што су [[Сењанин Иво]], [[Сењанин Јуриша]] и [[Сењанин Тадија]]. Ускоци су ратовали на пространој територији аустријског и млетачког [[обала|приморја]]. Познатих ускока је било и у [[Клис]]у. Од ускока на млетачкој територији најпознатији је био [[Бајо Пивљанин]]. Осим тога, у дијелу данашње [[Црна Гора|Црне Горе]], посебно у [[Горња Морача|Горњој Морачи]], такође су се окупљали ускоци из окупираних дијелова [[Османско царство|Османског царства]]. Тако је између племена [[Дробњаци|Дробњака]] и [[Мораче]] настало читаво једно племе, названо [[Ускоци (племе)|Ускоци]]. Посебно су били познати ускоци из Горње Мораче, а међу њима [[сердар]] [[Малиша Бућић]] са [[Требјешани]]ма, од којих је најпознатији био [[Вук Лопушина]], затим [[Михајло Попадић]], [[Драго Пејовић|Драго]] и [[Јоксим Пејовић]] и [[Матија Јушковић]] из [[Горње Поље|Горњег Поља]] код [[Никшић]]а, [[Гаврило Шибалија|Гаврило]] и [[Јован Шибалија]] из [[Превиш]]а у [[Дробњаци|Дробњаку]], те [[Драга Мастиловић]] и [[Јакша Авдаловић Гачанин]] из [[Гацко|Гацка]].

 

Термин „ускок“ подразумева све оне који су, склањајући се из Турске, „ускакали“ на територије суседних хришћанских држава. Ускочки подухвати нису се разликовали од [[хајдуци|хајдучких]]. Термин „ускок“ од 16. до 18. века користио се углавном да би се означиле две истакнуте групе крајишника: једна у Сењу и околини која је била под аустријском управом, а друга у Равним котарима, под [[Млетачка република|млетачком]] влашћу.

 

Сењ је било најјужније упориште аустријске [[Војна крајина|Војне границе]]. Сењска крајина заузимала је подручје од Речине до Бага (Карлобага) и ушћа Зрмање дуж мора и на копну од Сења до Бриња и Оточца. Сењ је био слободан краљевски град под управом једног капетана. Од 1469. године град је под влашћу Угарске, а од 1527. под влашћу Хабзбурговаца. Крајем 16. века град је постао седиште Приморске крајине. Налазио се на тромеђи Аустрије, Турске и Млетачке републике. У њега су бежали одметници из суседних држава. У изворима „ускоци“ се помињу као пребези, Власи, Чићи, понегде и Турци.

 

 

 

* [[Хајдучке и ускочке песме]]

 

 

[[Категорија:Ускоци| ]]