Википедија

Тицијан Вечели — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Уметник
| име = Тицијан Вечели
| слика = Tizian 090.jpg
| опис_слике = Тицијан Вечели
| датум_рођења = око [[1488]] — [[1490]].
Ред 9:
| место_смрти = [[Венеција]]
| држава_смрти = [[Млетачка република]]
| регија = Италијанско сликарство
| епоха = ренесанса
| правац_традиција = [[Ренесанса]]
| утицаји_од = [[Ђовани Белини|Ђованија Белинија]] • [[Ђорђоне]]а
| утицао_на = [[Тинторето|Тинторета]] • [[Антонио да Коређо|Коређа]] • [[Ел Греко|Ел Грека]] • [[Питер Паул Рубенс|Рубенса]] • [[Ван Дајк]]а
| значајна_дела = [[Земаљска и небеска љубав]] • [[Успеће Богородице (Тицијан)|Успеће Богородице]] • [[Папа Павле III са нећацима]] • [[Портрет Карла V]] • [[Урбинска Венера]]
| боја = #CCCCFF
}}
 
'''Тицијан''', пуно име '''Тицијано Вечело''' или '''Тицијано Вечели''' ({{јез-итал|Tiziano Vecelli или Tiziano Vecellio}}), (рођен 1488/90{{sfn|Gibelini|2003|pp=19}}, [[Пјеве ди Кадоре]], [[Млетачка Република]] [Италија]—умро 27. августа, 1576, [[Венеција]]), највећи италијански [[сликарство|сликар]] [[Венецијанска школа|венецијанске школе]].{{sfn|Janson|1975|pp=372-373}}
Дошао је млад у Венецију и учио заједно са Ђорђонеом код Ђованија Белинија. У животу, који је трајао готово сто година, могао је да разради све нове струје времена, те да свој таленат развије до грандиозне ширине и многостраности. Већ у своје рано доба је био признат као изванредан мајстор, и његова репутација у наредним стољећима никада није опала. Године 1590. теоретичар умјетности [[Ђовани Ломацо]] је за њега рекао да је: „Сунце међу малим звјездама не само међу Италијанима, већ међу свим сликарима свијета”. Обиље и разноврсност његове уметности одређивали су венецијанско сликарство током целог једног столећа и утицали на касније европско сликарство – на [[Рубенс]]а, [[Вато]]а и [[Веласкез]]а.
 
Ред 35:
Познато је да су Тицијанова прва самостална наруџба биле фреске за ''Три чуда св. Антонија од Падове''. Најфинија по композицији је фреска гдје је представљено ''Чудо говорећег дојенчета''. Друга фреска под именом ''Чудо сломљеног сина'', има веома лијеп пејзаж као позадину који показује колика сличност у топографији и атмосфери постоји у дјелу Тицијана и Ђорђонеа из тог времена. Након Ђорђоневе смрти, 1510. године, Тицијан се прихватио задатка да наслика пејзаж за позадину његове ''Уснуле Венере'', чињеница коју је забиљежио један савремени писац, Маркантонио Микел. Још увијек ђорђоневско по стилу је нешто бујније окружење за Тицијаново дјело ''Крштење Христа'' из око 1515. године, у ком се покровитељ, Ђовани Рам, појављује у доњем десном углу.
 
Ауторство индивидуалних портрета је још теже одредити, али ''Џентлмен у плавом'' (такозвани ''Ариосто'') је засигурно Тицијанов портрет будући да је потписан иницијалима Т. В. (Тицијано Вечело). Волумен форме и интересовање за текстуру у прошивеном рукаву се узимају као идентификација Тицијановог властитог стила. С друге стране, групни портрет музичара, ''Концерт'', је био један од портрета чије ауторство је изазивало живу полемику, будући да се од 17. вијека сматрао типичним Ђорђоневим портретом. [[Кардинал]] Леополдо је купио ову слику 1654. године као Ђорђоневу и више стољећа је сматрана његовом. Међутим, крајем 19. вијека Морели је предложио њено приписивање Тицијану, и поред скорије тенденције да је се поново припише Ђорђонеу, углавном је прихваћено је да се ради о Тицијановом дјелу из ђорђоневског, односно раног периода. Истакнут психолошки моменат као и значајна јасноћа у моделирању форме централне фигуре, навели су критичаре 20. вијека да фаворизују Тицијана као аутора ове слике. Техника и дочарана интелигнеција младог венецијанског аристократе у портрету ''Младић с капом и рукавицама'' такође наводе модерне критичаре да овај и сличне портрете припишу Тицијану.
 
[[Датотека:Tiziano - Amor Sacro y Amor Profano (Galería Borghese, Roma, 1514).jpg|мини|400п|''[[Земаљска и небеска љубав]], 1514., <small>Уље на платну</small>]]
Ред 45:
 
=== Митолошке слике ===
[[Датотека:Tiziano's Venere di Urbino (from The History BLog)FXD.jpg|мини|''[[Урбинска Венера]]'' ([[1538]]), инспирисана у ''[[Уснула Венера|Уснулој Венери]]'' коју је насликао [[Ђорђоне]], али за разлику ове која је у природи, Тицијанова Венера лежи на каучу у пространој соби једне палате. Од [[1963]]. године, појављује се хипотеза да би могло бити ријеч о портрету војвоткиње Елеоноре Гонзага. ([[Галерија Уфичи]])]]
Тицијанова слава се брзо ширила и Алфонсо I, војвода Истока из Фераре га је упослио као главног мајстора за циклус митолошких композиција за обновљене собе (зване Алабастерове собе), његове палате у Ферари. Два истакнута платна овог циклуса су ''Обожавање Венере'' и ''Баханалија Адријанаца''. Али једно од најспектакуларнијих читавог циклуса је ''Бах и Аријадна''. Раположење и дух паганске разиграности као и изврстан смисао за хумор у овој интерпретацији идиличног свијета антике, чине ово дјело једним од чуда ренесансне умјетности. Топле хармоније и богатство боје помажу у балансирању намјерно асиметричног груписања фигура, постављених у један зеленим тоналитетом богат [[Пејзаж у сликарству|пејзаж]], који је такође саставни дио укупног дизајна композиције. У исто вријеме, Тицијан је дијелимично осликао позадину Ђовани Белинијеве ''Феште Богова'', тако да се слика боље уклопи у серију у истој соби у Ферари.
 
Ред 52:
<center>
<gallery widths="200" heights="200">
СликаДатотека:Titian Bacchus and Ariadne.jpg|''[[Бах и Аријадна]]''<br /><small>Уље на платну, 175&nbsp;x&nbsp;190&nbsp;cm, [[Национална галерија у Лондону]]. </small>
СликаДатотека:Venus and Adonis by Titian.jpg|''Венера и Адонис''<br /><small>Уље на платну, 186&nbsp;x&nbsp;207&nbsp;cm, [[Музеј Прадо]] (Мадрид). </small>
СликаДатотека:Tizian 085.jpg|''Отмица Европе''<br /><small>Уље на платну, 185&nbsp;x&nbsp;205&nbsp;cm, [[Музеј Исабела Стјуарт Гарднер]] (Бостон). </small>
</gallery>
</center>
Ред 64:
Поза Богородице у ''Успећу'' и другој Тицијановој композицији, ''Богородица с дјететом св. Фрањом и Алвизом и Алвизом Гозијем као донатором'', указује на утицај Тицијановог савременика, [[Рафаело|Рафаела]]; а поза св. Себастјана у олтарној слици ''Васкрснућа'', утицај [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]]. Међутим, ови утицаји су од другоразредног значаја будући да су пејзажи у позадини, физички типови фигура и колорит, Тицијанови.
[[Датотека:Frari (Venice) nave left - Altar of Madona di Ca'Pesaro.jpg|мини|десно|Богородица с члановима породице Пезаро]]
У слици ''Богородица с члановима породице Пезаро'' (1519-261519—26) Тицијан је створио једну нову врсту композиције, гдје су Богородица и свеци заједно са мушким члановима породице Пезаро смјештени у један портико цркве окружен стубовима. Слика је преплављена сунчевим свјетлом и сјенама. Мада се у овој композицији може примјетити варијација на тему „свете расправе”, Тицијан ју је поптуно преобразио замјењујући уобичајени поглед „анфаса” -{''(en face)''}- погледом под косим углом. Богородица сједи на пријестољу између стубова на прочељу једне ренесансне цркве. Архитектура је тако огромна у односу на фигуре да се у ствари види само један њен мањи дио, али, смјели дијагонални распоред дочарава простор тако убједљиво да је могуће замислити остатак. Изузев донатора који клече, сваки лик је у покрету — окреће се, наслања се, гестикулише. Светац-ратник са заставом изгледа као да води стражу уз степенице цркве. Али ти покрети су међусобно тако уравнотежени да слика дјелује складно одмјерено и поред јаког елемента драме. Блистава сунчева свјетлост чини да све боје и све тканине блистају у складу с ведрим духом олтара. Једино што указује на трагедију то је крст страдања који држе два анђела (пута), скривена у облацима од учесника сцене, али не и од посматрача — мали детаљ који када се уочи читавом призору даје призвук горчине. Ово дјело је постало формула коју су слиједили многи други венецијански сликари ренесансе а послужило је као инспирицаја мајсторима барока укључујући [[Питер Паул Рубенс|Рубенса]] и [[Ван Дајк]]а.{{sfn|Janson|1975|pp=372-373}}
 
Након ''Богородице Пезаро'' је услиједио велики број мајсторских дјела тако да је могуће поменути само нека. Поетски шарм умјетникових пејзажа се наставља у ''Богородици са дјететом, св. Катарином и зецом'' и ''Богородица са дјететом и св. Јованом Крститељем и Катарином од Александрије'' (око 1530. године). ''Сахрана'' је његово прво трагично дјело, гдје је у сумраку приказана неповратна коначност смрти и очај Христових сљедбеника. Чувено платно великих размјера ''Представљање Богородице у храму'', одражава сјај венецијанског ренесансног друштва у монументалном архитектонском окружењу, дјелимично инспирисаном најновијим савременим стилом архитекти [[Серлио|Серлија]] и [[Јакопо Сансовино|Јакопа Сансовина]]. Раскош сцене такође припада добро утемељеој традицији венецијанске умјетности, али организација слике, са нагласком на вертикале и хоризонтале, представља Тицијаново схватање стила високе ренесансе.
Ред 72:
Један од великих Тицијанових успјеха је стигао када је одговорио на позив у Болоњу 1530. године у време крунисања [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]] за цара [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Године 1531. и у складу са својим новостеченим друштвеним статусом, преселио се у познату млетачку палату Каза Гранде (Велика кућа). Тицијан се у зиму 1532-33. године, поново вратио у Болоњу како би опет насликао Карлов портрет поводом његовог другог сусрета с папом [[Папа Климент VII|Климентом VII]]. Портрет ''Карла V у оклопу'' (1530) и други сликан у јануару 1533. године су изгубљени и једино је сачувана копија портрета ''Карла V с псом гоничем'', коју је насликао [[Јакоб Сејсенегер]]. Карло је био толико задовољан урађеним портретом да је у мају 1533. године умјетнику додијелио орден части. Након тога, аустријско-шпански [[Династија Хабзбург|Хабзбурговци]] су постали Тицијанови најзначајни покровитељи и мецене. Карло је 1534. године покушао да наговори умјетника да оде у Шпанију како би урадио портрет царице, али је овај мудро избјегао излагање тешком и дугом путовању.
 
Други Тицијанови портрети из периода 1520их1520-их и 1530их1530-их представљају галерију тадашњих водећих аристократа Италије. Истакнут примјер је портрет Алфонса д’Авалоса, маркиза од Васта из 1533. године, који је приказан у сјајном оклопу украшеном златом у пратњи младог слуге чија глава досеже до маркизовог струка. Увођење секундарне скале у простор слике је чест Тицијанов ракурс. Још један снажан портрет у оклопу, али без секундарне фигуре, је портрет Франческа Марије дела Ровере, урбинског војводе (1536–38. г.). Овде је нагласак на војној каријери војводе, не само оклопом већ и штапом који овај држи у руци и још три штапа који стоје у позадини. Ова дјела су у суштини идеализовани државнички портрети, мада су главе врло увјерљиво изведене.
 
== Позно доба и дјела ==
Ред 91:
 
==== Портрети ====
[[Датотека:Tiziano Vecellio, called Titian - Jacopo Strada - Google Art Project.jpg|мини|<small>''Портерт Јакопа Страде'', око 1567–68. г., [[уље на платну]], 126 х 95,65 цмcm, [[Музеј историје уметности у Бечу|Музеј историје умјетности]] у [[Беч]]у.</small>]]
Међу портретима комплетне фигуре из овог Тицијановог посљедњег периода, истиче се портрет војводе Атрија, одјевеног у црвеном сомоту. Један од посљедњих и најдраматичнијих је портрет Јакопа Страде, гдје је овај изванредни познавалац античких старина, писац и колекционар умјетности приказан како показује посматрачу мало статуу римске копије [[Праксител]]ове [[Афродита|Афродите]].
[[Датотека:Titian - Allegorie der Zeit.jpg|мини|''Троструки портрет маски'' или ''Алегорија доба зрелости'', око 1550–1565. године. Уље на платну, 75,5 х 68,4 цмcm ([[Национална галерија у Лондону]]).]]
Један од најзначајнијих каснијих Тицијанових портрета је ''Троструки портрет маски'', или ''Алегорија доба зрелости'', гдје бјелобради Тицијан са црвенкастом капом представља старост, његов син Орације зрелост, а претпоставља се да његов млађи син Марко Вечело представља младост.
 
==== Митолопке слике ====
[[Датотека:Venus with organist and Cupid.jpg|мини|''[[Венера и купид са органистом]]'', око [[1555]]. године. [[Уљано сликарство|Уље на платну]], 150,2 х 218,2 цмcm. ([[Музеј Прадо]])]]
[[Датотека:Tiziano Vecellio e bottega - Venere e il Suonatore di liuto (MET-Museum).jpg|мини|''Венера и свирач лауте'', око 1565–70. [[Уљано сликарство|Уље на платну]], 165,1 х 209,6 цмcm. ([[Метрополитенски музеј умјетности]])]]
''Венера и Купид са органистом'' и ''Венера и свирач лауте'' су варијације на тему раније ''Урбинске Венере''. Поред нагласка на идеализовану љепоту наге богиње, вјерује се да ове слике посједују одређени [[симболизам]], мада његова прецизна значења остају нејасна и поред напора да се сликама да јасна интерпретација. Љепота звука (музике) и љепота погледа су обома заједничке. У првом примјеру, ренесансни врт са [[фонтана|фонтаном]] и дрвећем у [[перспектива|перспективи]] употпуњује позадину, која је од фигура одвојена тамноцрвеном баршунастом завјесом. Више симболике [[еротизам|еротске]] природе присутно је у загрљеном пару, јелену и [[сатир]]у на фонтани. У другој слици, позадину чине широке ријечне долине и врхови удаљених [[Алпи|алпских]] планина засигурно драгих Тицијановом срцу. У десном углу овог [[пејзаж у сликарству|пејзажа]], испод дрвећа, дискретно насликана група нагих мушкараца у [[баханалије|баханалијском]] заносу и вјероватно под утицајем алкохола [[вино|вина]], плеше уз звук [[гајде|гајди]] које свира такође наг мушкарац. На лијевој страни уз обалу ријеке, група лабудова међу којима је и један црни лабуд. Овај касни пејзаж, сликан у умјетниковом слободном [[илузионистизам (сликарство)|илузионистичком]] стилу, је изузетне љепоте.
 
Ред 142:
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Titian|Тицијан}}▼
* [http://www.getty.edu/art/collection/artists/628/titian-tiziano-vecellio-italian-about-1487-1576/ The J. Paul Getty Museum - Тицијанова биографија]
* [http://www.italian-renaissance-art.com/Titian.html Italian Renaissance Art.com - Тицијанова биографија]
Линија 147 ⟶ 148:
* [http://www.wga.hu/frames-e.html?/html/t/tiziano/index.html Web Gallery of Art - Тицијанова биографија]
* [http://www.nationalgallery.org.uk/artists/titian The National Gallery, London - Тицијанова биографија]
 
 
{{портал|Биографија}}
 
▲{{Commonscat|Titian|Тицијан}}
 
{{DEFAULTSORT:Вечели, Тицијан}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тицијан_Вечели”