Косово и Метохија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
Нема описа измене
Ред 7:
| име = Аутономна Покрајина Косово и Метохија
| име генитив = Косова и Метохије
| изворно име = {{изворно име|sq|Krahina Autonome e Kosovës dhe Metohisë}}
| мат име = {{застава|Србија}}
| застава = Flag of Serbia.svg
Линија 15 ⟶ 14:
| latd= | latm= | latNS = | longd = | longm = | longEW = | CCTLD =
| највећи град =
| службени језик = [[Српски језик|српски]] и [[Албански језик|албански]]
| у употреби = [[турски језик|турски]], [[горански говор|горански]], [[ромски језик|ромски]] и [[бошњачки језик|бошњачки]]
| писма = [[српска ћирилица]],<br />[[гајица|српска латиница]]<br />и [[албанска латиница]]
| тип владавине = [[аутономна покрајина]]
| титула владара = Председник Извршног већа
Линија 56 ⟶ 55:
| коментар = <div id="1"><sup>'''1'''</sup> <small>[[Евро]] (-{EUR}-) је [[дефакто]] у употреби у највећем делу покрајине, а српски динар само у местима са српском етничком већином
}}
'''Косово и Метохија''' — скраћено '''КиМ''' ({{јез-алб|Kosovа dhe Metohiа}}; званично '''Аутономна Покрајина Косово и Метохија''' — '''АПКиМ''' ({{јез-алб|Krahina Autonome e Kosovës dhe Metohisë}}); понекад кратко '''Косово''' ({{јез-алб|Kosova}}) или '''Космет''' (од ''[[Косово|'''Кос'''ово]]'' и ''[[Метохија|'''Мет'''охија]]'')) је [[аутономна покрајина]] у саставу [[Србија|Републике Србије]].<ref>{{cite web|title=Устав Републике Србије — ''Преамбула устава''| url = http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=56753| work = Влада Републике Србије| accessdate=17. 11. 2016}}</ref> Под привременом је управом [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], где су органи привремене управе под апсолутном доминацијом [[Албанци|Албанаца]] једнострано прогласили [[независност]] као '''[[Република Косово]]''' коју је признао известан број [[држава]]. Косово и Метохија се граничи са [[Албанија|Албанијом]], [[Северна Македонија|Северном Македонијом]], [[Црна Гора|Црном Гором]], док је њена административна линија према ужој Србији, под контролом [[УНМИК]]-а. Покрајина има око 1,7 милиона становника.<ref name="попис2011"/> Службени језици су [[Српски језик|српски]] и [[Албански језик|албански]], а седиште администрације се налази у [[Приштина|Приштини]].
 
Од завршетка [[НАТО бомбардовање СРЈ]] [[1999]]. године, Косово и Метохија се у складу са [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН]] налази под привременом администрацијом ОУН (УНМИК). [[Европска унија]] је [[16. фебруар]]а [[2008]]. одлучила да покрене „[[Еулекс|Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији — ЕУЛЕКС КОСОВО]]”, а [[17. фебруар]]а 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД,<ref>{{cite web|title=Die Kosovo-Wunschliste| url = https://www.jungewelt.de/loginFailed.php?ref=/2008/02-18/001.php| work = jungeWelt| accessdate=17. 11. 2016| language = немачком}}</ref> донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије, што је чин против [[Устави Србије|Устава Републике Србије]]. Србија је одбацила ову декларацију, а [[Генерална скупштина Организације уједињених нација]] је резолуцијом [[А/63/Л.2]] усвојеном на предлог Србије [[8. октобар|8. октобра]] 2008. захтевала саветодавно мишљење [[Међународни суд правде|Међународног суда правде]] о њеној легалности. Независност Републике Косово [[Међународна реакција на проглашење независности Косова и Метохије|признаје]] 99 од свеукупно 193 [[Земље чланице Организације уједињених нација|чланица]] Организације уједињених нација.{{чињеница|date=11. 2015. }}
Линија 81 ⟶ 80:
Историја Косова и Метохије је уско повезана са [[историја Србије у средњем веку|историјом средњовековне српске]] државе. Многобројни [[манастир]]и и [[Црква (грађевина)|цркве]] као и остали споменици културе сведоче о присуству многих народа још из античког доба.
 
Карактеристика данашњег Косова је разноликост становништва: [[АлбанциСрби]], [[СрбиРоми]], [[РомиШиптари<ref></ref>]] и [[Турци]], која је последица миграционих кретања кроз историју. Ова миграциона кретања су почела још у доба [[Илири|Илира]], и настављала се кроз период [[Римско царство|Римског царства]], насељавања [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво]], [[Османско царство|османских]] освајања, [[Османско-угарски сукоби|угарско-турских ратова]] 1448, [[Аустријско-турски рат|аустријско-турских ратова]] 1683—1699, 1716—1718, и 1737—1739, [[српско-турски ратови|српско-турских ратова]] 1876-1877, 1877-1878, [[балкански ратови|балканских ратова]] 1912-1913, [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]].{{sfn|Šiljegović|1961|p=654}} Даље промене су условљене исељавањем не-албанског становништва од [[1945]]. до [[1999]]. и [[НАТО бомбардовање СРЈ|агресије НАТО-а на Србију]] 1999, која доводи до даљег исељавања и прогона Срба и других не-албанаца.{{чињеница|date=11. 2015. }}
 
=== Античко доба ===