Иран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje); козметичке измене |
м ciscenje dupliranih poziva |
||
Ред 206:
Резерве природног гаса процењују се на 33.72 трилиона<ref>{{en icon}} [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> m<sup>3</sup> (податак из 1. јануара 2018.) чиме Иран заузима 2. место на свету. У 2017. години био је рангиран на 3. месту у производњи природног гаса са 214.5 билиона <ref>{{en icon}} [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> m<sup>3</sup>.
[[Датотека:South Pars Onshore Facilities (4).jpg|мини|лево|Постројење гасног поља Јужни Парс у близини града Асалује]]Резерве нафте процењују се на 157.2 билиона<ref>{{en icon}} [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> bbl (1. јануар 2018) чиме Иран заузима 4. место на свету и 4. месту у производњи нафте са 4
Иран је са 116,600<ref>{{en icon}} [https://10mosttoday.com/10-countries-with-largest-water-area/ ''10 Most Today'' 10 Countries With Largest Water Area]</ref> km<sup>2</sup> 6. земља света у погледу водених површина, a захваљујући Каспијском мору, чак 7.07% површине Ирана је вода.
Ред 236:
* Органске хемикалије: 1,8 милијарди USD (2,9%)
* Гвожђе, челик: 1,4 милијарде USD (2,2%)
* Воће и орашасти плодови: 934
* Ђубрива: 681,8 милиона USD (1,1%)
* Со, сумпор, камен, цемент: 561,3 милиона USD (0,9%)
* Бакар: 386,2 милиона USD (0,6%)
* Алуминијум: 305
Ових 10 група чини 96,4% укупне вредности извоза. Руде, шљака и пепео из Ирана биле су најбрже растуће међу првих 10 извозних категорија, удвостручујући вредност од 2016. до 2017. године.
Ред 411:
{{главни|Привреда Ирана}}
Иранска привреда је мешавина централно-планираног државног власништва над нафтним и другим великим компанијама, сеоске пољопривреде и приватног предузетништва. Привредна инфраструктура је знатно унапређена у последње два деценије, али главни проблеми су и даље висока инфлација и незапосленост.<ref>{{Cite news| url = http://www.nytimes.com/2009/06/10/world/middleeast/10iran.html| title = As Iran Gets Ready to Vote, Economy Dominates| date = 10. 6. 2009.| publisher = [[Њујорк тајмс|New York Times]]}}</ref> Почетком 21. века сектор услуга чинио је највећи постотак БДП-а, затим следе индустријски (рударство и производња) и пољопривредни. Године 2006. удро пољопривреде је био око 10% и континуирано се смањује, 45% прихода државног буџета чине приходи од нафте и гаса, а порези око 31%. Државно издвајање новца допринело је просечној годишњој инфлацији од 14% у раздобљу 2000—2004. Иранске државне резерве се процењују на око 120 милијарди долара, а познато је да око 80% иранског спољног прихода стиже од извоза енергената<ref>{{cite web | url = http://www.bankamagazine.hr/Naslovnica/Vijesti/Svijet/tabid/104/View/Details/ItemID/45317/Default.aspx | title = Iran pretvorio dio deviznih rezervi u zlato - banka.hr | publisher = Bankamagazine.hr | date = | accessdate = 24. 6. 2010. }}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. За 2008. годину ирански БДП је процењен на 382,3 милијарде долара (859
== Култура ==
|