Отворите главни мени

Промене

Без промене величине, пре 4 месеца
м
ciscenje dupliranih poziva
Резерве природног гаса процењују се на 33.72 трилиона<ref>{{en icon}} [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> m<sup>3</sup> (податак из 1. јануара 2018.) чиме Иран заузима 2. место на свету. У 2017. години био је рангиран на 3. месту у производњи природног гаса са 214.5 билиона <ref>{{en icon}} [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> m<sup>3</sup>.
 
[[Датотека:South Pars Onshore Facilities (4).jpg|мини|лево|Постројење гасног поља Јужни Парс у близини града Асалује]]Резерве нафте процењују се на 157.2 билиона<ref>{{en icon}} [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> bbl (1. јануар 2018) чиме Иран заузима 4. место на свету и 4. месту у производњи нафте са 4.,469 милиона<ref>{{en icon}} [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> bbl дневно.
 
Иран је са 116,600<ref>{{en icon}} [https://10mosttoday.com/10-countries-with-largest-water-area/ ''10 Most Today'' 10 Countries With Largest Water Area]</ref> km<sup>2</sup> 6. земља света у погледу водених површина, a захваљујући Каспијском мору, чак 7.07% површине Ирана је вода.
* Органске хемикалије: 1,8 милијарди USD (2,9%)
* Гвожђе, челик: 1,4 милијарде USD (2,2%)
* Воће и орашасти плодови: 934.,8 милиона USD (1.5%)
* Ђубрива: 681,8 милиона USD (1,1%)
* Со, сумпор, камен, цемент: 561,3 милиона USD (0,9%)
* Бакар: 386,2 милиона USD (0,6%)
* Алуминијум: 305.,4 милиона USD (0.5%)
 
Ових 10 група чини 96,4% укупне вредности извоза. Руде, шљака и пепео из Ирана биле су најбрже растуће међу првих 10 извозних категорија, удвостручујући вредност од 2016. до 2017. године.
{{главни|Привреда Ирана}}
 
Иранска привреда је мешавина централно-планираног државног власништва над нафтним и другим великим компанијама, сеоске пољопривреде и приватног предузетништва. Привредна инфраструктура је знатно унапређена у последње два деценије, али главни проблеми су и даље висока инфлација и незапосленост.<ref>{{Cite news| url = http://www.nytimes.com/2009/06/10/world/middleeast/10iran.html| title = As Iran Gets Ready to Vote, Economy Dominates| date = 10. 6. 2009.| publisher = [[Њујорк тајмс|New York Times]]}}</ref> Почетком 21. века сектор услуга чинио је највећи постотак БДП-а, затим следе индустријски (рударство и производња) и пољопривредни. Године 2006. удро пољопривреде је био око 10% и континуирано се смањује, 45% прихода државног буџета чине приходи од нафте и гаса, а порези око 31%. Државно издвајање новца допринело је просечној годишњој инфлацији од 14% у раздобљу 2000—2004. Иранске државне резерве се процењују на око 120 милијарди долара, а познато је да око 80% иранског спољног прихода стиже од извоза енергената<ref>{{cite web | url = http://www.bankamagazine.hr/Naslovnica/Vijesti/Svijet/tabid/104/View/Details/ItemID/45317/Default.aspx | title = Iran pretvorio dio deviznih rezervi u zlato - banka.hr | publisher = Bankamagazine.hr | date = | accessdate = 24. 6. 2010. }}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. За 2008. годину ирански БДП је процењен на 382,3 милијарде долара (859.,7 милијарди према куповној моћи), односно 5,826 долара по глави становника (13,100 долара према куповној моћи),<ref name="autogenerated1">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ir.html#Econ CIA - The World Factbook], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> што је дванаестероструки пораст у односу на доба пре револуције 1979.<ref>{{cite web| url = http://www.nationmaster.com/graph/gov_gen_gov_fin_con_exp_cur_us_percap-expenditure-current-us-per-capita&date=1979 | title = General Government Final Consumption Expenditure current us$ (per capita) by country. Definition, graph and map | publisher = Nationmaster.com | date = | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref> Привредни раст износи око 6,4% годишње<ref name="autogenerated1"/>. Незапосленост је 12,5%<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2129rank.html CIA - The World Factbook], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>, инфлација према владиним изворима износи 17%<ref>{{cite web| url = http://uk.reuters.com/article/marketsNewsUS/idUKBLA04886320070520 | title = Iran inflation set to rise to 17%-bank official &#124; Reuters | publisher = Uk.reuters.com | date = | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref>, а проценат жена у радној снази је 33%<ref>{{cite web| url = http://www.payvand.com/news/09/feb/1110.html | title = Where Are Iran's Working Women? | publisher = Payvand.com | date = 22. 11. 2006. | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref> Због ових података и разноврсне али мање индустријске базе, УН сврстава иранску привредуо као полуразвијену<ref>{{cite web | url = http://www.irvl.net/living-in-iran/ | title = Living In Iran | publisher = Irvl.net | date = | accessdate = 24. 6. 2010. | archive-url = https://web.archive.org/web/20100627025515/http://www.irvl.net/living-in-iran/ | archive-date = 27. 06. 2010 | dead-url = yes | df = }}</ref>
 
== Култура ==
1.506.851

измена