Александар I Карађорђевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 104:
 
Неколико дана пред краљеву посету Француској, на двор је дошао стари радикал [[Алекса Жујовић]], велики пријатељ Краља Петра Ослободиоца, оца краља Александра и један од главних заговарача за долазак Карађорђевића на престо Србије. Дошао је да убеди краља да не иде на пут јер су прилике и у Србији и ван ње јако нестабилне. Покушао је да убеди краља својом мудрошћу, искуством и пријатељством. Причао је са краљем цело пре подне у парку испред двора. У руци је имао штап и од нервозе је ископао целу рупу али није успео да краља убеди да не иде.<ref>"Сећања" Предраг Милићевић (1. издање) 2004.</ref>
[[Датотека:Скопље 1930.jpg|мини|лево|180п|Споменици краљу Петру I и Алесандру у Скопљу, које су порушили бугарски фашисти након окупације Југославије априла 1941. Фашисти су порушили готове све споменике које су имали везе са Југославијом.]]
 
Приликом посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, краљ Александар I убијен је у [[Марсељски атентат|Марсељу]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1934]]. године од стране хрватских [[Усташе|усташа]] и македонске организације [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]], а под заштитом [[Италија|Италије]], [[Њемачка|Немачке]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Заједно са њим тада је убијен и француски министар спољних послова [[Луј Барту]]. Атентатор је био припадник ВМРО-а [[Владо Черноземски]]. Краљева смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем до [[Црква Светог Ђорђа на Опленцу|Опленца]], где је сахрањен је у Задужбини краља Петра I. Народна скупштина и [[Сенат Краљевине Југославије]] дали су му назив ''Витешки краљ Александар I Ујединитељ''.