Астрологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м поделе кућа додато |
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене |
||
Ред 9:
Колевка западне астрологије је стари [[Блиски исток]], где су поникле прве опсерваторије – [[сумер]]ски [[зигурати]]. Првобитна месопотамска астрологија (протоастрологија) је, сасвим слично као и у другим културама, била заснована на простом посматрању небеса у потрази за знамењем, које би на било који начин могло да предскаже важна дешавања у краљевству. Стари [[Месопотамија|Месопотамци]] су веровали да [[звезда|звезде]] и [[списак сазвежђа|сазвежђа]], које су познавали у приличном броју, имају своје одговарајуће градове<ref>{{Cite book|url=https://eprints.soas.ac.uk/19287/|title=Babylonian Topographical Texts|last=George|first=Andrew|date=1992|publisher=Peeters|isbn=9789068314106|location=Leuven|language=en}}</ref> на земљи. Краљеви нису предузимали никакав ратни поход, нити започињали било какав важан државни посао (нпр. изградњу путева или двораца и сл.) ако им звездочаци нису означили повољне дане.
Записи астрономских опажања и знамења су пронађени међу осталим текстовима, исписаним на [[глинена плочица|глиненим плочицама]] [[клинасто писмо|клинастим писмом]]. Најобимнија колекција ''Енума Ану Енлил''<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/807385145|title=Astral sciences in Mesopotamia|last=1942-|first=Hunger, Hermann,|date=1999|publisher=Brill|isbn=9004101276|oclc=807385145}}</ref> датира из 2. миленијума п.н.е. Још једна веома важна колекција знамења, ''Венерин таблет из Амисадуке'', садржи податке о осматрањима [[Венера|Венериних]] фаза и придаваним им значењима. Историчари нису сагласни које су године ови подаци прикупљани, али већина сматра да је колекција настала 146 година након [[Хамураби
Египатски однос према звездама имао је облик астро-религије, а постао је с временом и префињенији. Најважнији астролошки догађај који су предвиђали древни Египћани биле су уобичајене поплаве [[Нил]]а које су се поклапале са хелијачким изласком [[Сиријус]]а. Оно на шта су Египћани били посебно фокусирани су успони и кулминације звезда повезани са деканима – њихови мотиви нађени су на поклопцима ковчега из периода [[Средње краљевство|Средњег краљевства]], око 2000. године п.н.е. У раним текстовима декани су означавали који је час ноћи када се подижу на источном хоризонту, док су у оним насталим касније означавали час ноћи када кулминирају на небу. Сматра се да је придавање пажње диурналном кретању било од велике важности за каснији развој хеленистичке доктрине хороскопских кућа.
Ред 15:
Неке астролошке идеје су из Месопотамије дошле у Египат до друге половине 1. миленијума п.н.е. Најзначајнија од њих је Зодијак са 12 знакова око 3. века п.н.е.<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/502440122|title=Demotic horoscopes|last=1899-1990.|first=Neugebauer, O. (Otto),|date=1943|publisher=[Brown University]|oclc=502440122}}</ref> који се касније комбинује са деканима, а који уместо до тада засебног система, постају десетостепене поделе сваког зодијачког знака.
Освајање великих територија од стране [[Александар Велики|Александра Великог]] током 4. века п.н.е., допринела су мешању различитих култура и традиција, што се свакако одразило и на даљи развој и усавршавање астрологије – Синтеза месопотамских астролошких идеја са египатским концептима и системима грчке математике и [[геометрија|геометрије]], резултирала је рођењем хороскопске астрологије.
Александар је основао град на обали Медитерана – Александрију – која убрзо по његовој смрти постаје центар културе и науке у који су се сливали велики умови ондашњег доба. Тако започиње [[Хеленистичка Грчка|хеленистички период]] односно доминација грчке мисли широм античког света. Под покровитељством грчке династије Птоломеја, изграђена је велика Александријска библиотека у коју су похрањене хиљаде текстова са разних крајева света, па је Египат опет изронио као велики центар астролошких студија.
Ред 21:
Око 290. године п.н.е. вавилонски историчар и астролог [[Берос]] је, емигриравши на исток, основао астролошку школу на грчком острву Кос. До тада, ово је острво било познато као медицински центар у ком је негован култ Асклепија. Астрологија на тај начин утире свој пут све дубље на запад. Од великих умова хеленистичког доба проучавањем астрологије бавили су се и [[Талес из Милета|Талес]], [[Питагора]], [[Анаксагора]], [[Емпедокле]], [[Хипократ са Коса|Хипократ]], [[Платон]], [[Еуксод]], [[Еуклид]] и други.
Први и други век наше ере су били нарочито важни за даљи напредак астрологије. Током тог периода су стварали Некепсо и Петозирис, Марко Манилије, Антиох из Атине, Критодемус, Серапио из Александрије, Доротеј из Сидона (касни 1. век), а нарочит дорпинос астрономији и астрологији је дао научник
У односу на ранију астролошку праксу у којој је коришћен тзв. систем целих знакова<ref>{{Cite web|url=https://astroriznica.com/jedna-kuca-jedan-znak/|title=Jedna kuća-jedan znak|last=Šojić|first=Bojan|date=
Након што је испрва била забрањена у Риму око 139. године п.н.е., астрологија поново добија на популарности у време првих римских царева, који су обилато користили њене могућности да би предузели адекватне политичке и друге потезе. Октавијан Август је, изражавајући моћ, утиснуо на
Као већ оформљен систем, астрологија је прешла из хеленског света у [[Индија|Индију]]. Претпоставља се да се то десило око 2. века н. е. Индијци су усвојили и фонетски транскрибовали одређени број грчких астролошких термина: ''хора''-час (грч. Ώρα), ''деканус''- декант (грч. Δεκανοί) и, можда, ''трикона''- тригон (грч. τρίγωνον). Касније се индијска астрологија развијала независно од западне, а основна разлика имеђу западног и индијског хороскопа огледа се у томе што је западни тзв. тропски (заснован на зодијачким знаковима), тј. почиње на 0 степени знака Овна, а индијски је сидерални, тј. дефинише знакове према [[звезда стајачица|звездама стајачицама]]. Индијска астрологија је имала утицаја на развој астрологије у другим регијама. Персијски краљ [[Ардашир I]] је слао изласланике у околне земље како би прикупили научна дела која су у то време недостајала у Персији. Тако индијска и грчка астрологија долазе у ово царство,
Слом Западног римског царства астрологију гура у заборав на западу, али она наставља да живи у Источном римском царству, где је у животу одржавају размене књига са Арабљанима, упркос противљењу Цркве. Истовремено, она цвета код Арабљана, а нарочито након оснивања [[Багдад
На почетку [[средњи вијек|средњег века]] на астрологију се у Европи гледало као на облик [[паганизам|паганизма]] што је утицало да се пољуља њен углед у теорији и пракси. Мешана је често са појмом [[алхемија|алхемије]], што је касније проучавањем доказано да су дубоко повезане. У алхемијским анализама користи се астролошка теорија, a најчешћи пример тога је повезивање одређених хемијским елемената са планетама: тако [[злато]] одговара Сунцу, [[сребро]] Месецу, [[жива]] Меркуру, итд. [[Хришћанство|Хришћански]] теолози су били у позицији да условно признају легитимитет астро-метеорологији и астро-медицини, док је лична, натална астрологија представљала проблем. Међутим, од 13. века већина италијанских двораца држала је астрологе, а и на универзитетима се предавала астрологија. Прилив арапских идеја био је важан део тог поновног интересовања за астрологију, за чије ширење нарочите заслуге припадају италијанском астрологу Гвиду Бонатију.
Астрологијом су се бавили и научници који су живели на размеђи средњег века и [[ренесанса|ренесансе]] попут [[Парацелзус
Повећано интересовање за античке идеје у ренесанси утиче и на повећање интересовања за астрологију. Оживљавање [[херметизам|херметизма]] и [[новоплатонизам|неоплатонизма]] погодовало је ширењу астрологије међу широким народним масама. Штампају се астролошки [[алманах|алманаси]], али смела [[предикција]] о великој [[логичка конјункција|конјункцији]] 1524. учинила је да астрологија постане у многим очима неозбиљна па и смешна. Даљем опадању утицаја астрологије допринела је и појава протестантског покрета који је није прихватао.
| |||