Увала — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1:
{{Друго значење2|Увала}}
 
'''Увале''' представљају виши стадијум у морфолошкој еволуцији облика површинског [[крашки рељеф|крашког рељефа]]]. То су веће затворене [[Депресија (геологија)|депресије]] у облику издужених котлинастих улегнућа хектометарских до километарских дужина и ширина. Дно им је најчешће заравњено, покривено тањим [[елувијални процес|елувијумом]], односно црвеницом дециметарске дебљине. Увале настају спајањем [[вртача]]. Преграде између појединих вртача растварањем се снижавају и њихова дна се међусобно спајају. На дну увала често се могу запазити ниски гребени метарске висине, изграђени од матичне карбонатне стене. Ти гребени су остаци некадашњих преграда између сада спојених вртача. <ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, pp. 235</ref>
 
Увале се врло често јављају на дну сувих, напуштених [[речна долина|речних долина]] у красу. Понирањем водотока по дну долине почиње растварање, које прво формира вртаче, а затим се усмерава на преграде између њих. Увале се, такође, могу формирати и у слепим речним долинама. Када водоток, који је начинио слепу долину, почне негде при њеном почетку поново да понире, низводни део слепе долине остаје као сува затворена депресија димензија увале. Та депресија се током времена [[крашки процес|крашком ерозијом]] проширује. Разликују се два типа увала - крашке и [[полигенетске]]. Крашке увале постале су деловањем ерозије, а полигенетске, осим деловањем ерозије, настале су по дну [[фосил]]них речних долина чији су токови уништени крашким процесом.<ref>Петровић Драгутин. "Геоморфологија", Београд, 1967, pp. 187.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Увала