Клима — разлика између измена

'''Клима''' (са грчког нагиб, клима) као [[метеорологија|метеоролошки]] појам је скуп метеоролошких утицаја и појава које у одређеном временском прериоду чине средње стање [[Zemljina atmosfera|атмосфере]] на неком делу [[Земља|Земљине]] површине. Клима је статистички профил [[Време (метеорологија)|времена]] током дужег временског периода.<ref name="IPCC-2015">{{cite web |last=Planton |first=Serge (France; editor) |title=Annex III. Glossary: IPCC – Intergovernmental Panel on Climate Change |url=http://www.ipcc.ch/pdf/assessment-report/ar5/wg1/WG1AR5_AnnexIII_FINAL.pdf |year=2013 |format=[[PDF]] |work=[[IPCC Fifth Assessment Report]] |accessdate=25. 07. 2016. |pages=1450 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160524223615/http://www.ipcc.ch/pdf/assessment-report/ar5/wg1/WG1AR5_AnnexIII_FINAL.pdf |archive-date=24. 05. 2016 |dead-url=yes |df= |pages=1450 }}</ref><ref name="NASA-20050201">{{cite web |last1=Shepherd|first1=Dr. J. Marshall |last2=Shindell|first2=Drew |last3=O'Carroll |first3=Cynthia M. |title=What's the Difference Between Weather and Climate? |url=http://www.nasa.gov/mission_pages/noaa-n/climate/climate_weather.html |date = 1. 02. 2005. |work=[[NASA]] |accessdate = 13. 11. 2015. }}</ref> Она се мери проценом обрасца варијација у [[температура|температури]], [[влажност]]и, [[Атмосферски притисак|атмосферском притиску]], [[ветар|ветру]], [[падавине|преципитацији]], броју атмосферских честица и другим [[Метеорологија|метеоролошким]] променљивама у датом региону током дугих временских периода. Клима се разликује од времена, по томе што време описује само краткорочне услове тих променљивих у датом региону.

Разлика између климе и времена се обично сумира популарном фразом: „клима је оно што очекујете, време је оно што добијате”.<ref>National Weather Service Office Tucson, Arizona. [http://www.wrh.noaa.gov/twc/ Main page.] Retrieved on 2007-06-01.</ref> Током [[историја|историјских]] временских периода постоји известан број скоро константних променљивих које одређују климу, укључујући [[латитуда|латитуду]], алтитуду, пропорцију копна у односу на водену површину, и близину океана и планина. Оне се мењају једино током периода од милиона година услед процеса као што је [[тектоника плоча]]. Друге климатске одреднице су у већој мери динамичке: [[Термохалинска покретна трака|термохалинска циркулација]] океана доводи до 5&nbsp;°C (9 °-{F}-) загревања северног [[Атлански океан|Атланског океана]] у поређењу са другим океанским базенима.<ref>Stefan Rahmstorf [http://www.pik-potsdam.de/~stefan/thc_fact_sheet.html The Thermohaline Ocean Circulation: A Brief Fact Sheet.] Retrieved on 2008-05-02.</ref> Друге [[Морска струја|океанске струје]] редистрибуирају топлоту између копна и воде на више регионалним размерама. Густина и тип вегетацијског покривача утичу на соларну топлотну апсорпцију,<ref>Gertjan de Werk and Karel Mulder. [http://www.enhr2007rotterdam.nl/documents/W15_paper_DeWerk_Mulder.pdf Heat Absorption Cooling For Sustainable Air Conditioning of Households.] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080527223539/http://www.enhr2007rotterdam.nl/documents/W15_paper_DeWerk_Mulder.pdf |date = 27. 05. 2008. }} Retrieved on 2008-05-02.</ref> задржавање воде, и падавине на регионалном нивоу. Промене у количини атмосферских [[Гасови стаклене баште|гасова стаклене баште]] одређују количину соларне енергије која се задржава на планети, доводећи до [[глобално загревање|глобалног загревања]] и [[глобалног хлађења]]. Варијабилне величине које одређују климу су бројне и интеракције су комплексне, али постоји општа сагласност да се широке контуре могу разумети, барем у оној мери у којој се ради о детерминантама историјских климатских промена.<ref name=Ledley1999>{{cite journal|author last= Ledley, |first=T. S.|year=1999|title = Climate change and greenhouse gases|journal = [[Eos (journal)|EOS]]|volume = 80|issue = 39|url = http://www.agu.org/eos_elec/99148e.html|accessdate = 17. 05. 2008.|doi = 10.1029/99EO00325|last2 = Sundquist|first2 = E. T.|last3 = Schwartz|first3 = S. E.|last4 = Hall|first4 = D. K.|last5 = Fellows|first5 = J. D.|last6 = Killeen|first6 = T. L.|bibcode = 1999EOSTr..80Q.453L |pages=453}}</ref>

Најједноставнија класификација је она која обухвата ваздушне масе. Бергеронска класификација је најшире прихваћена форма класификације ваздушних маса.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nqQXAAAAYAAJ&pg=PA50&dq=Bergeron+classification+is+most+widely+accepted+form+of+air+mass+classification&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwio7ZfryO3UAhVmiVQKHTslAzwQ6AEIRDAG#v=onepage&q=Bergeron%20classification%20is%20most%20widely%20accepted%20form%20of%20air%20mass%20classification&f=false|title=Field behavior of chemical, biological, and radiological agents|last=Army|first=United States Dept of the|date=1969|publisher=Dept. of Defense] Depts. of the Army and the Air Force|language=en}}</ref> Класификација ваздушних маса користи ознаке са три слова. Прво слово описује њихово својство [[влажност]]и, при чему се -{''c''}- користи за континенталне ваздушне масе (суве), а -{''m''}- за поморске ваздушне масе (влажне). Друго слово описује термалне карактеристике њеног изворног региона: -{T}- за [[Тропи|тропски]], -{P}- за [[Поларни региони|поларни]], -{A}- за [[Арктик]] или Антарктик, -{M}- за [[монсун]]ски, -{E}- за [[Тропска (прашумска) влажна клима|екваторијални]], и -{S}- за виши ваздушни слој (сув ваздух формиран путем знатног кретања на доле у атмосфери). Треће слово се користи за означавање стабилности атмосфере. Ако је ваздушна маса хладнија од земљишта испод ње, она се означава са -{k}-. Ако је ваздушна маса топлија од земљишта испод ње, она се означава са -{w}-.<ref>{{cite encyclopedia|title = Airmass Classification|encyclopedia = Glossary of Meteorology|publisher = [[American Meteorological Society]]|url = http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=airmass-classification1|accessdate = 22. 05. 2008.}}</ref> Мада је идентификација ваздушне масе оригинално била кориштена у [[Временска прогноза|прогнозирању времена]] током 1950-тих, климатолози су почели да успостављају синоптичке климатологије на бази ове идеје 1973. године.<ref name=Schwartz1995>{{cite journal|author last= Schwartz, |first=M. D.|year=1995|title = Detecting Structural Climate Change: An Air Mass-Based Approach in the North Central United States, 1958–1992|journal = Annals of the Association of American Geographers|volume = 85|issue = 3|doi = 10.1111/j.1467-8306.1995.tb01812.x|pages=553–568}}</ref>

'''Умереноконтинентална''' клима је обележена променљивим временским обрасцима и великом сезонском температурним варијансама. Места са више од три месеца са просечним дневним температурама изнад {{convert|10|C|F}} и најхладнијим месечним температурама испод {{convert|-3|C|F}} и која не задовољавају критеријуме за [[Пустињска клима|аридну]] или [[Степска клима|семиаридну климу]], се класификују као локације са континенталном климом.<ref name="Peel2007">{{cite journal|author1last1=Peel, |first1=M. C. |last2=L|first2=Finlayson B.. |author3last3=McMahon, |first3=T. A. |last-author-amp=yes |year=2007|title= Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification|journal=Hydrol. Earth Syst. Sci.|volume=11|url=http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.html | doi = 10.5194/hess-11-1633-2007|issn = 1027-5606|issue=5|pages=1633–1644}}</ref>