Википедија

Воз — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 188.2.88.252 (разговор) на последњу измену корисника Lotom
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva
Ред 27:
Електрична вуча пружа нижу цену по пређеном километру, али има више почетне трошкове, који се могу оправдати само на линијама са великом густином саобраћаја. Пошто је изградња електричног система потребног за рад електричне локомотиве виша по пређеном километру, електрична вуча је мање пожељна на дужим линијама, осим на системима којима се путује великим брзинама.
 
Недавна варијација електричних локомотива је локомотива горивих ћелија.<ref>{{cite web| url = http://www.hydrogencarsnow.com/blog2/index.php/hydrogen-vehicles/i-hear-the-hydrogen-train-a-comin-its-rolling-round-the-bend/| title = I Hear the Hydrogen Train a Comin', It's Rolling Round the Bend – Hydrogen Cars Now| author last=Kantola|first= Hydro Kevin Kantola | work = Hydrogen Cars Now}}</ref> Локомотиве горивних ћелија комбинују предност одсуства инсталираних електричних система, са предностима беземисионог рада. Међутим, постоји значајан почетни трошак за таква [[Возило горивних ћелија|возила горивних ћелија]].
 
== Путнички возови ==
Ред 38:
 
Надзор путничког воза је у надлежности [[Кондуктер (железница)|кондуктера]]. Њима обично помажу други чланови посаде, као што су сервисери или [[портер (железница)|портери]]. Током периода путне вожње [[Северна Америка|Северно Америчком]] железницом, возови на даљину су носили два кондуктера: горе поменутог кондуктера воза и [[Pullman Company|Пулмановог кондуктера]],<ref>{{cite web| url = http://www.southshorejournal.org/index.php/issues/volume-4-2011/82-marktown-clayton-marks-planned-worker-community-in-northwest-indiana| title = South Shore Journal - Marktown: Clayton Mark’s Planned Worker Community in Northwest Indiana| last = User| first = Super| publisher = | accessdate = 9. 09. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20120913013603/http://www.southshorejournal.org/index.php/issues/volume-4-2011/82-marktown-clayton-marks-planned-worker-community-in-northwest-indiana|archive-date = 13. 09. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> који је био задужен за особље [[Спаваћа кола|спаваћих кола]].<ref name="bedingfield1968">{{cite news| last = Bedingfield| first = Robert E.| title = Rails Taking Over Sleeping Car Runs; Pullmans Moving Into Rails' Hands
| newspaper = New York Times| location =| pages = 71,77| language =| publisher =| date = 23. 11. 1968.| url = https://query.nytimes.com/gst/abstract.html?res=9D0DE6D7123AEF3BBC4B51DFB7678383679EDE| accessdate = 24. 2. 2015. |pages= 71,77}}</ref><ref>{{Citation| last = Drury| first = George H.| author-link =| title = Who built the streamliners: Historical profiles of North American passenger-car builders
| newspaper = TRAINS magazine| date = 5. 6. 2006.| url = http://trn.trains.com/en/Railroad%20Reference/Railroad%20History/2006/06/Who%20built%20the%20streamliners.aspx| accessdate = 24. 11. 2010}}</ref>
 
Ред 57:
Најбржи воз на точковима који креће по шинама је француски [[ТЖВ]] (-{Train à Grande Vitesse}-, дословно „воз велике брзине”), који је достизао брзину од {{convert|574.8|km/h|mph|1| abbr = on}}, двоструку брзна полетања [[jet airliner|авиона]] [[Boeing 727|Боинг 727]], под условима тестирања 2007. године. Највећа брзина која је тренутно достиже при планираном моду вожње је {{convert|350|km/h|mph|-1| abbr = on}} на системима [[Beijing–Tianjin intercity railway|међуградске жељезнице Пекинг–Тјенцин]] и [[Воз велике брзине Вухан-Гуангџоу|возу велике брзине Вухан–Гуангџоу]] у Кини. ТЖВ се креће максималном комерцијалном брзином од {{convert|300|-|320|km/h|mph|-1| abbr = on}}, као што чине и немачки [[Интерсити експрес]] и шпански [[АВЕ]] (-{''Alta Velocidad Española''}-).
 
У већини случајева, путовање возом велике брзине је временски и трошковно конкурентно са ваздушним саобраћајем када растојања не прелазе {{convert|500|to|600|km|mi|-1| abbr = on}}, јер аеродромске процедуре [[check-in|чекирања]] и укрцавања могу да додају неколико сати на само време транзита.<ref>{{cite book| author last=Railway|first= Central Japan Railway | title = Central Japan Railway Data Book 2006 | year = 2006 | pages = 16}}</ref> Исто тако, трошкови рада железнице на овим раздаљинама могу бити нижи када се узму у обзир количина [[jet fuel|горива]] које конзумира [[airliner|путнички авион]] током [[takeoff|полетања]] и успона. Како се пређено растојање путовања повећава, ови трошкови постају мање изражени, и ваздушно путовање постаје конкурентније.
 
Нека опрема железнице високе брзине примењује технологију [[tilting train|нагибања]] ради побољшања стабилности на завојима. Примери такве опреме су [[Advanced Passenger Train|Напредни путнички воз]] (-{APT}-), [[Пендолино]], [[N700 Series Shinkansen|Шинкансен серије Н700]], [[Амтрак]]ова [[Acela Express|Ацела Експрес]] и [[Талго]]. Нагибање је динамична форма [[Cant (road/rail)|суперелевације]], која омогућава саобраћају при ниским и великим брзинама да користи исти колосек (иако не истовремено), као и стварање удобније вожње за путнике.
Ред 164:
== Литература ==
{{Refbegin}}
* {{cite journal| last = Glancey| first = Jonathan| title = The Train| publisher = Carlton Publishing Group| year = 2005| postscript = <!--None-->| isbn = 978-1-84442-345-3}}, 256 pp.
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Воз”