Википедија

Змије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 91.187.148.66 (разговор) на последњу измену корисника 178.222.205.2
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva
Ред 42:
Змије су издужени, безноги, [[Месојед|месоједни]] [[рептил]]и из [[Ред (биологија)|реда]] ''Serpentes''.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1371/journal.pone.0118199| title = Integrated Analyses Resolve Conflicts over Squamate Reptile Phylogeny and Reveal Unexpected Placements for Fossil Taxa| journal = PLoS ONE| volume = 10| issue = 3|pages = e0118199|year=2015|last=Reeder|first= T. W. |last2=Townsend| first2 = T. M. |last3=Mulcahy| first3 = D. G. |last4=Noonan| first4 = B. P. |last5=Wood| first5 = P. L. |last6=Sites| first6 = J. W. |last7=Wiens| first7 = J. J. | pmid=25803280 | pmc=4372529}}</ref> Попут свих [[Squamata|сквимата]], змије су [[Ектотермија|ектотермна]], [[Амниоте|амниотни]] [[кичмењаци]] покривени преклапајућим [[крљушт (зоологија)|лустрама]]. Многе врсте змија имају [[Лобања|лобање]] са неколико додатних зглобова у односу на њихове гуштерске претке, што им омогућава да прогутају плен који је знатно већи од њихове главе захваљујући њиховим [[cranial kinesis|високо мобилним вилицама]]. Да би се прилагодили њиховим уским телима, змијини парни органи (као што су бубрези) се јављају један испред другог уместо један поред другог, и већина змија има само једно функционално [[плућа|плућно]] крило. Неке врсте су задржале своје [[Зделица|зделице]] са паром [[Вестигијалност|вестигијалних]] канџи на обе стране своје [[Клоака|клоаке]] (e.g. -{''[[Boidae]]''}-). [[Гуштер]]и су еволуирали издужена тела без удова или са знатно редукованим удовима до око двадесет пет пута током [[Хомоплазија|конвергентне еволуције]], што је довело до настанка бројних сојева [[безноги гуштер|безногих гуштера]].<ref>[http://www.bioone.org/doi/abs/10.1554/05-328.1 An Error Occurred Setting Your User Cookie{{Ботовски наслов}}]</ref> Безноги гуштери наликују на змије, али неколико група безногих гуштера има очне капке и спољашње уши, које змије немају, мада да то правило није универзално (погледајте -{''[[Amphisbaenia]]''}-, -{''[[Dibamidae]]''}-, и -{''[[Pygopodidae]]''}-).
 
Змије су присутне на свим континентима сем Антарктика, и на већини мањих компнених маса; изузеци су нека велика острва, као што су Ирска, Исланд, Гренланд, [[Хаваји|Хавајски архипелаг]], и острва Новог Зеланда, и многа мања острва на Атрланском и централном Тихом океану.<ref name=Bauchot>{{harvnb|Bauchot|1994|p=220}}</ref> Додатно, [[морске змије]] су широко распрострањене у Индијском и Пацифичком океану. Више од 20 [[Фамилија (биологија)|фамилија]] је тренутно препознато, чиме је обухваћено 520 [[Род (биологија)|родова]] и око 3.600 [[Врста (биологија)|врста]].<ref name="ITIS">{{ITIS |id=174118 |taxon=Serpentes |accessdate = 4. 5. 2017}}</ref><ref name="NRDB-Cs">[http://reptile-database.reptarium.cz/search.php?taxon=snake&submit=Search snake species list] at the [http://reptile-database.reptarium.cz/advanced_search?taxon=Serpentes&submit=Search Reptile Database]. Accessed 4 April 2017.</ref> Оне се крећу по величини од ситних, {{convert|10.4|cm|in|abbr=on}} - дугих [[Leptotyphlops carlae|нитних змија]]<ref name="zootaxa">{{cite journal|url=http://www.mapress.com/zootaxa/2008/f/zt01841p030.pdf |title=At the lower size limit in snakes: two new species of threadsnakes (Squamata: Leptotyphlopidae: Leptotyphlops) from the Lesser Antilles |authorlast=Hedges|first=S. Blair Hedges |journal=[[Zootaxa]] |volume=1841 |year=2008|accessdate = 4. 8. 2008. |format=PDF|pages=1–30}}</ref><ref>{{Cite journal| doi = 10.1554/0014-3820(2003)057[0345:EEFAOB]2.0.CO;2| issn = 0014-3820|year=2003| volume = 57| title = Empirical Evidence for an Optimal Body Size in Snakes|last=Boback|first= S. M.|last2=Guyer| first2 = C.| journal = Evolution| pmid = 12683530| issue = 2 |pages=345–351}}</ref> до [[Python reticulatus|мрежастог питона]] са 6.95 m у дужини.<ref name="SunBear">{{cite journal|authorlast=Fredriksson, |first=G. M. |title=Predation on Sun Bears by Reticulated Python in East Kalimantan, Indonesian Borneo|journal= Raffles Bulletin of Zoology |volume=53|issue=1|year=2005|url=http://dare.uva.nl/document/161117|pages=165–168}}</ref> Фосилна врста -{''[[Titanoboa cerrejonensis]]''}- је била 12.8 m дуга.<ref name="head">{{cite journal|last=Head|first=Jason J.|last2=Bloch|first2=Jonathan I. |last3=Hastings|first3=Alexander K. |last4=Bourque|first4=Jason R. |last5=Cadena|first5=Edwin A. |last6=Herrera|first6=Fabiany A. |author7last7=Polly|first7=P. David Polly |last8=Jaramillo|first8=Carlos A. |title=Giant boid snake from the paleocene neotropics reveals hotter past equatorial temperatures.|url=http://www.nature.com/nature/journal/v457/n7230/abs/nature07671.html |journal=[[Nature (journal)|Nature]] |volume=457|accessdate = 5. 2. 2009. |doi=10.1038/nature07671 |pmid=19194448 |date= 2009|pages=715–718}}</ref> Сматра се да су змије еволуирале из било ријућих или водених гуштера, вероватно током перода [[Јура|Јуре]], при чему су најстарији познати фосили датирани на период пре око 143 и 167 милиона година.<ref>{{cite web |last=Perkins| first = Sid | date = 27. 1. 2015 | title = Fossils of oldest known snakes unearthed | url = http://news.sciencemag.org/paleontology/2015/01/fossils-oldest-known-snakes-unearthed | website = news.sciencemag.org | accessdate = 29. 1. 2015 }}<p>{{Cite journal |last=Caldwell|first= M. W. |last2=Nydam| first2 = R. L. |last3=Palci| first3 = A. |last4=Apesteguía| first4 = S. |year=2015| title = The oldest known snakes from the Middle Jurassic-Lower Cretaceous provide insights on snake evolution | journal = Nature Communications | volume = 6 | number = 5996 | doi = 10.1038/ncomms6996 | pmid=25625704|pages=5996}}</ref> Разноликост модерних змија појавила се током [[Палеоцен]]ског периода (пре око 66 до 56 милиона година). Најстарији сачувани опис змија може се наћи у [[Brooklyn Papyrus|Бруклинском папирусу]].<ref name="E">{{cite web |url=http://www.kori-lindner.de/pharma-dokumente-im-original/medizingeschichte/cat_view/1-pharma-dokumente-im-original/37-medizingeschichte/38-aegyptische-medizin-papyri |archive-url=https://web.archive.org/web/20140201183732/http://www.kori-lindner.de/pharma-dokumente-im-original/medizingeschichte/cat_view/1-pharma-dokumente-im-original/37-medizingeschichte/38-aegyptische-medizin-papyri |archive-date = 1. 2. 2014. |title=Ägyptische Medizin Papyri |language=German |last=Kori-Lindner |first=Claus |date= |website=KoLi - Dr. med. C. Kori-Lindner medizinisch wissenschaftlicher Service |publisher=TeuberNet Webdesign |access-date = 24. 10. 2012. |quote=}}</ref><ref name="F">{{cite web |url=http://www.pharaonen.info/papyri.htm#papyr |title=Papyrus - Historische Papyri |language=German |last=Diederich|first=Manuela |year=2004|website=Die Welt der alten Ägypter |publisher= |access-date = 24. 10. 2012. |quote=}}</ref><ref name="G">{{harvnb|Ritner|2001|p=355}}</ref><ref name="H">{{cite web |url=http://www.medizinische-papyri.de/Start/html/medizinische_papyri.html |title=Medizinische Papyri |language=German |last=Stuhr|first=Marko |year=2015|website=Medizinische Schriften der Alten Ägypter |publisher= |access-date = 24. 10. 2012. |quote=}}</ref>
 
Већина врста нема веном, док оне које имају [[веном]] превасходно га користе за убијање и потчњињавање плена уместо у самоодрбрани. Неке поседују отров који је довољно снажан да изазове болну повреду или смрт код људи. Змије без венума било прогутају жив плен или га убијају [[Констрикција|констрикцијом]].
Ред 213:
* Ристић Н., Томовић Љ., Ајтић Р., Црнобрња-Исаиловић Ј., First record of the four-lined snake Elaphe quatuorlineata (Lacépède, 1789) in Serbia
* {{cite book|ref= harv|last=Behler|first = John L. |last2=King|first2 = F. Wayne |title = The Audubon Society Field Guide to Reptiles and Amphibians of North America |publisher = Alfred A. Knopf |location= New York |year=1979|isbn=978-0-394-50824-5|pages=581}}
* {{cite book|ref=harv|last=Bullfinch|first=Thomas|authorlink=Thomas Bullfinch|title=Bullfinch's Complete Mythology|publisher=Chancellor Press|year=2000|location=London|pages=679|url=http://etext.library.adelaide.edu.au/b/bulfinch/thomas/|isbn=978-0-7537-0381-6|access-date=16. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20090209004721/http://etext.library.adelaide.edu.au/b/bulfinch/thomas/|archive-date=09. 02. 2009|dead-url=yes|df=|pages=679}}
* {{cite book|ref= harv|last=Capula|first= Massimo |author2=Behler |title= Simon & Schuster's Guide to Reptiles and Amphibians of the World |year=1989|publisher= Simon & Schuster |location= New York |isbn=978-0-671-69098-4}}
* {{cite book|ref= harv|last=Coborn|first= John |title=The Atlas of Snakes of the World |year=1991|location=New Jersey |publisher = TFH Publications |isbn= 978-0-86622-749-0}}
* {{cite book|ref= harv|last=Cogger|first = Harold |authorlink = Harold Cogger |last2=Zweifel|first2 = Richard |title = Reptiles & Amphibians |publisher = Weldon Owen |location = Sydney |year=1992|isbn=978-0-8317-2786-4}}
* {{cite book|ref= harv|last=Conant|first =Roger |last2=Collins|first2 =Joseph |authorlink=Roger Conant (herpetologist) |title =A Field Guide to Reptiles and Amphibians Eastern/Central North America |publisher =Houghton Mifflin Company |year=1991|location =Boston |isbn=978-0-395-58389-0}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Змије”