Душа — разлика између измена

[[Датотека:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg#/media/FileДатотека:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg|thumb|250p|Слика душе у алхемијској расправи из [[16. век]]а [[Rosary of the Philosophers|Филозофска бројаница]].]]

'''Душа''' (грч. ''психе'' лат. ''[[анима и анимус|анима]]'') јест [[ентитет]] за који се, у многим [[религија|верским]] и [[филозофија|филозофским]] традицијама, претпоставља да постоји само у [[живот|живим бићима]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''soul''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages= }}</ref> Душа је оно што чини живот, принцип живота, знак живота, оно што се само собом покреће.<ref name="Филозофски речник">''Душа'', Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.</ref> Постоје различита веровања о [[постојање|постојању]] душе, о њеном односу према [[материја|твари]], о томе да ли се ради о једној [[душа света|свеопштој души]] или их има више, о томе како се душа односи према телу и психолошким процесима, о пореклу и [[судбина|судбини]] људске душе, укључујући и њено претходно постојање и [[бесмртност]].<ref name="Енциклопедија живих религија">''Душа, дух''. Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page| year = 2004|isbn=978-86-19-02360-3|pages= }}</ref> Неке традиције не праве разликовање између људске душе и [[дух]]а, па се та два термина често користе као синоними.

Душа је у многим религиозним, филозофским и митолошким традицијама, [[incorporeality|бестелесна]] есенција живог бића.<ref>"soul."Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica 2006 CD. 13 July 2010.</ref> Душа или психа ([[старогрчки језик]]: ψυχή -{''psūkhḗ''}-, од ψύχειν -{''psū́khein''}-, „дисати”) су менталне способности живог бића: разум, карактери, осећаји, свест, сећања, перцепције, размишљања итд. У зависности од филозофског система, душа може бити или смртна или [[Christian mortalism|бесмртна]].<ref>{{cite web| title = Soul (noun) - Oxford English Dictional (online full edition)| url = http://www.oed.com/view/Entry/185083| website = Oxford English Dictionary (OED)| publisher = Oxford English Dictional (OED)| accessdate = 1. 12. 2016.}}</ref> У [[Judeo-Christian|јудео-хришћанству]], само људска бића имају бесмртне душе (иако се бесмртност оспорава унутар [[Јудаизам|јудаизма]] и можда је то произашло из утицаја [[Платон]]а).<ref>{{cite web| url = http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| title = IMMORTALITY OF THE SOUL - JewishEncyclopedia.com| website = www.jewishencyclopedia.com| accessdate = 14. 12. 2016.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20161220130344/http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| archivedate = 20. 12. 2016.|df=dmy-all}}</ref> На пример, католички теолог [[Тома Аквински]] је приписивао „душу” (''[[wikt:anima|anima]]'') свим организмима, али је тврдио да су само људске душе бесмртне.<ref>Peter Eardley and Carl Still, ''Aquinas: A Guide for the Perplexed'' (London: Continuum, 2010), pp. 34–35</ref>

У [[Египатска религија|древној египатској религији]], веровало се да је појединац састављен од различитих елемената, неки од којих су физичких и неки духовни. Сличне идеје налазе се у древној асирској и вавилонској религији. [[Kuttamuwa|Кутамува]], један краљевски званичник из [[Sam'al|Самала]] у 8. веку п. н. е., наручио је да се подигне [[стела]] са натписом након његове смрти. У натпису је затражено да његови ожалошћени обожавају његов живот и [[afterlife|загробни живот]] путем гозби „за моју душу која је у овој стели”. То је једна од најранијих референци на душу као засебан ентитет од тела. [[Базалт]]на стела је {{convert|800|lb| adj = on}} тешка, {{convert|3|ft| abbr = on}} висока и {{convert|2|ft| abbr = on}} широка. Откривена је у трећој сезони ископавања Нојбауерове експедиције [[University of Chicago Oriental Institute|Орјенталног института]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Илиноис]].<ref>{{cite news | title = Found: An Ancient Monument to the Soul | url = https://www.nytimes.com/2008/11/18/science/18soul.html?8dpc=&_r=1&pagewanted=all | quote = In a mountainous kingdom in what is now southeastern Turkey, there lived in the eighth century B.C. a royal official, Kuttamuwa, who oversaw the completion of an inscribed stone monument, or stele, to be erected upon his death. The words instructed mourners to commemorate his life and afterlife with feasts "for my soul that is in this stele." | work = The New York Times | date = 17. 11. 2008. | accessdate = 18. 11. 2008. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090424210754/http://www.nytimes.com/2008/11/18/science/18soul.html?8dpc=&_r=1&pagewanted=all | archivedate = 24. 4. 2009. |df=dmy-all }}</ref>

[[Бахаи вера]] тврди да је „душа знак Бога, небески драгуљ чију реалност ни најцењенији међу људима нисе успели да докуче, и чија мистерија колико год да је акутна, неће никада моћи да буде разоткривена”.<ref>{{citeCite book | author=Bahá'u'lláh | authorlink = Bahá'u'lláh | year = 1976 | title = Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh | publisher = Bahá'í Publishing Trust | location = Wilmette, Illinois, USA |isbn=978-0-87743-187-9 |pages= 158–163 | url = http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-82.html#gr1 | accessdate = 23. 2. 2016. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160303214835/http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-82.html#gr1 | archivedate = 3. 3. 2016. |df=dmy-all }}</ref> [[Bahá'u'lláh|Бахаула]] је сматрао да душа не само да наставља да живи после физичке смрти људског тела, већ да је заправо и бесмртна.<ref>{{citeCite book | author=Bahá'u'lláh | authorlink = Bahá'u'lláh | year = 1976 | title = Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh | publisher = Bahá'í Publishing Trust | location = Wilmette, Illinois, USA |isbn=978-0-87743-187-9 |pages= 155–158 | url = http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-81.html#gr1 | accessdate = 23. 2. 2016. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160304104955/http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-81.html#gr1 | archivedate = 4. 3. 2016. |df=dmy-all }}</ref> Рај се делимично може посматрати као стање блискости душе Богу; а пакао као стање одвојености од Бога. Свако стање следи као природна последица индивидуалних напора, или њиговог одсуства, да се оствари духовни развој.<ref name="rob1">{{cite book | last = Taherzadeh| first = Adib| authorlink = Adib Taherzadeh | year = 1976 | title = The Revelation of Bahá'u'lláh, Volume 1 | publisher = George Ronald | location = Oxford, UK |isbn=978-0-85398-270-8 | url = http://www.peyman.info/cl/Baha%27i/Others/ROB/V1/Contents.html | accessdate = 23. 2. 2016. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160303191017/http://www.peyman.info/cl/Baha'i/Others/ROB/V1/Contents.html | archivedate = 3. 3. 2016. |df= dmy-all }}</ref> Бахаула је учио да индивидуе немају постојање пре њиховог живота овде на земљи и да је еволуција душе увек усмерена према Богу и далеко од материјалног света.<ref name="rob1"/>

Доктрина „''аната''” није вид [[Материјализам|материјализма]]. Будизам не пориче постојање „нематеријалних” ентитета, и по њему се (бар традиционално) разликују телесна стања од менталних стања.<ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 93-94</ref> Стога, конвенционални превод термина -{''anatta''}- као „без душе”<ref>for example, in Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 51-66</ref> може да буде збуњујући. Ако се реч „душа” једноставно односи на нематеријалну компоненту у живим стварима која може да настави с постојањем након смрти, онда будизам не пориче постојање душе.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94">''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 94</ref> Уместо тога, Будизам пориче постојање перманентног ентитета који остаје константан иза променљивих телесних и нетелесних компоненти живог бића. Као што се тело мења од тренутка до тренутка, као што мисли долазе и одлазе, тако не постоји стално стање којeкоје је у основи ума, и које доживљава те мисли, као у [[Cartesianism|картезијанству]]. Свесна ментална стања једноставно се појављују и нестају, без „мислиоца” иза њих.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 26</ref> Кад тело умре, будисти верују да се бестелесни ментални процеси настављају и да се поново рађају у новом телу.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94"/> Будући да се ментални процеси непрекидно мењају, биће које је поново рођено није ни потпуно различито од, нити потпуно исто са, бићем које је умрло.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 34</ref> Међутим, ново биће је ''континуација'' бића које је умрло – на исти начин на који је особа овог момента континуација те особе из претходног момента, упркос чињенице да се она константно мења.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 33</ref>

Будистичко учење сматра да је појам перманентног, сталног себе заблуда, која је један од узрока људских сукоба на емоционалним, друштвеним и политичким нивоима.<ref>{{cite book| last = Conze | first = Edward | authorlink = Edward Conze | title = A Short History of Buddhism | year = 1993 | publisher = Oneworld |isbn=978-1-85168-066-5 | pages=14}}</ref><ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 51</ref> Они додају да разумевање ''анате'' даје тачан опис људског стања, и да нам то разумевање омогућава да усмеримо наше свакодневне [[Philosophy of desire|жеље]].

Разне школе будизма имају различите идеје о томе шта се наставља након смрти.<ref>{{cite web| url = http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | title = 六朝神滅不滅論與佛教輪迴主體之研究 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160542/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | archivedate = 13. 3. 2012.}}</ref> [[Школа свести]] у [[Махајана|махајанском]] будизму сматра да постоје [[Eight Consciousnesses|стања свести]] која настављају са постојањем након смрти.<ref>{{cite web| url = http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | title = 佛教心理論之發達觀 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160549/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | archivedate = 13. 3. 2012.}}</ref> У неким школама, а посебно у [[Тибетански будизам|тибетанском будизму]], устаљено је гледиште да постоје три форме ума: ''веома суптилан ум'', који се не дезинтегрира након смрти; ''суптилан ум'', који се дезинтегрира након смрти и који је „сањајући ум” или „несвесни ум”; и ''укупан ум'', који не постоји кад особа ''спава''. Стога је ''укупан ум'' мање перманентан од суптилног ума, кога нема након смрти. ''Веома суптилан ум'', међутим, се наставља, а када се „схвати”, или кад се поново поклапи са појавама, настаје нови ''суптилни ум'', са својом личношћу/претпоставкама/навикама, и ''тај'' ентитет доживљава [[Карма (будизам)|карму]] у садашњем континууму.

Сматра се да су биљке неосетне (無情),<ref>{{cite web | url = http://www.bskk.com/viewthread.php?tid=96608 | title = 植物、草木、山石是无情众生吗？有佛性吗？ | publisher = Bskk.com | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20111009012544/http://www.bskk.com/viewthread.php?tid=96608 | archivedate = 9. 10. 2011. |df=dmy-all }}</ref> мада су будистички монаси обавезни да не пресецају, нити пале дрвеће, јер су нека осетна бића зависна од њих.<ref>{{cite web| url = http://www.awker.com/hongshi/mag/82/82-10.htm| archiveurl = https://web.archive.org/web/20111121031406/http://www.awker.com/hongshi/mag/82/82-10.htm| archivedate = 21. 11. 2011. | title = 從律典探索佛教對動物的態度（中） | publisher = Awker.com | accessdate = 13. 11. 2011.}}</ref> Неки махајански монаси сматрају да неосетна бића као што су биљке и камење имају [[Buddha-nature|Будину]] природу.<ref>{{cite web | url = http://www.dharma.com.tw/x1chinese/d33sprob/P4-215.htm | title = 無情眾生現今是不具有神識，但具有佛性！ | publisher = Dharma.com.tw | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20111230085532/http://www.dharma.com.tw/x1chinese/d33sprob/P4-215.htm | archivedate = 30. 12. 2011. |df=dmy-all }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20020918192322/http://www.buddhism.com.cn/fjwh/9904/05.htm 无情有佛性]</ref>

Код првих грчких филозофа није било јасног разликовања појмова душе (''психе'') и духа (''нус'').<ref name="Филозофски речник"/> [[Платон]] је сматрао душу за једно без делова и, према томе, непропадљиво. Пошто је још у античко доба било очигледно да се [[органска материја|органске материје]] разлажу, Платон је сматрао да нематеријалност душе представља фундаментални услов за њену [[бесмртност]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Platon''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages= }}</ref>

Ипак, за разлику од Платона, Аристотел је одбацивао сеобу душе из једне врсте у другу, послије смрти. Такође је био скептичан према могућности да душа опстане и функционише без тијела.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Aristotle''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages= }}</ref> Грчки атомисти [[Демокрит]] и [[Епикур]] су душу замишљали као супстанцију сложену из најљепших атома, те према томе пропадљиву (пропадање је исто што и разлагање).<ref name="Филозофски речник"/>

За [[Декарт]]а, душа је део духовне супстанције (лат. ''res cogitas'') и по својој природи је непросторна и без икаквих других својстава материје. Декарт је сматрао да само људска бића посједују душу и да њена нематеријална природа омогућава слободу, иако је људско тијело условљено детерминистичким [[физика|физичим]] законима.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''René Descartes''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages= }}</ref> По Декартовом схватању, животиње су машине без душе.<ref name="Филозофски речник"/>

[[дуализам|Дуалисти]] су аргументовали да душа и тијело морају бити различити ентитети, како би се објаснила свијест код људских бића, као и могућност постојања бесмртности.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''dualism''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages= }}</ref> [[Материјализам|Материјалисти]] пак тврде, да свијест није ништа друго до резултат сложених физичких процеса [[организам|организма]], одбацујући могућност било каквог дуализма или бесмртности.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''materialism''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages= }}</ref>

* {{Cite book |ref=harv| last = Bremmer| first = Jan | title = The Early Greek Concept of the Soul | url = http://irs.ub.rug.nl/ppn/287753204 | format = PDF | accessdate = 16. 8. 2007 | year = 1983 | publisher = Princeton University Press | location = Princeton |isbn=978-0-691-03131-6 |pages=}}

* {{cite journal | last1 last= Clarke | first1first = Peter | year=2014 | title = Neuroscience, Quantum Indeterminism and the Cartesian Soul | url = | journal = Brain and Cognition | volume = 84 | issue = |pages= 109–117 | pmid = 24355546 | doi=10.1016/j.bandc.2013.11.008}}

* [[Bruce Hood (psychologist)|Hood, Bruce]]. ''Supersense: From Superstition to Religion - The Brain Science of Belief''. Constable. {{page| year = 2009|isbn=978-1-84901-030-6|pages|pages=}}

* [[Michael Martin (philosopher)|Martin, Michael]]; Augustine, Keith. [https://books.google.com/books?id=dlRuBwAAQBAJ&printsec=frontcover ''The Myth of an Afterlife: The Case against Life After Death'']. Rowman & Littlefield. {{page| year = 2015|isbn=978-0-8108-8677-3|pages|pages=}}

* Musolino, Julien. ''The Soul Fallacy: What Science Shows We Gain from Letting Go of Our Soul Beliefs''. Prometheus Books. {{page| year = 2015|isbn=978-1-61614-962-8|pages|pages=}}

* [[Robert L. Park|Park, Robert L]]. ''Superstition: Belief in the Age of Science''. [[Princeton University Press]]. {{page| year = 2009|isbn=978-0-691-13355-3|pages|pages=}}

* [[Erwin Rohde|Rohde, Erwin]]. (1925). [https://books.google.com/books?id=EsVTr_6c7E0C&printsec=frontcover ''Psyche: The Cult of Souls and the Belief in Immortality Among the Greeks''], London: Routledge & Kegan Paul, 1925; reprinted by Routledge. {{page| year = 2000|isbn=978-0-415-22563-2|pages= }}.

* Spenard, Michael (11 April 2011) [https://web.archive.org/web/20110928230010/http://www.memeoid.net/books/Spenard/Dueling_with_Dualism-Spenard.pdf "Dueling with Dualism: the forlorn quest for the immaterial soul"], essay. An historical account of mind-body duality and a comprehensive conceptual and empirical critique on the position. {{page| year = |isbn=978-0-578-08288-2|pages|pages=}}

* Leibowitz, Aryeh. The Neshama: A Study of the Human Soul. Feldheim Publishers. {{page|year=2018|isbn=978-1-68025-338-2|pages= }}