Сибир — разлика између измена

[[Датотека:Map Siberian route.svg|мини|300px300п|Мапа сибирске руте у 18. веку (зелено) и почетком 19. века (црвена).]]

Са распадом [[Златна хорда|Златне Хорде]], крајем 15. века основан је [[Аутономија|аутономни]] Сибирски ханат. [[Туркијски народи|Туркијски]] говорници [[Јакути]] мигрирали су северно од области [[Бајкалско језеро|Бајкалског језера]] под притиском монголских племена од 13. до 15. века.<ref>{{Cite journal|last=Pakendorf|first=B. |last2=Novgorodov|first2=I. N. |last3=Osakovskij|first3=V. L. |last4=Danilova|first4=A. B. P. |last5=Protod'Jakonov |first5=A. P. |last6=Stoneking|first6=M. |doi=10.1007/s00439-006-0213-2 |title=Investigating the effects of prehistoric migrations in Siberia: Genetic variation and the origins of Yakuts |journal=Human Genetics |volume=120 |issue=3 |year=2006|pmid=16845541 |pmc=|pages=334-353}}{{PD-notice}}</ref> Сибир је остао ретко насељено подручје. Историчар Џон Ф. Ричардс је написао: "... мало је вероватно да је укупна рана модерна сибирска популација премашивала 300.000 људи."<ref>{{harvnbsfn|Richards|2003|pp=538}}</ref>

Изградња [[Транссибирска железница|транс-Сибирске железнице]] (1891–1916) довела је до убрзаног економског развоја Сибира и његове модернизације. Боље је повезивала Сибир са Европском Русијом која се убрзано индустријализовала у доба [[Николај II Александрович|Николаја II]]. Око седам милиона људи преселило се у Сибир из [[Европски део Русије|Европске Русије]] између [[1801]]. и [[1914]].<ref>{{cite web|url=https://www.jstor.org/pss/1848991|title=Review: The Great Siberian Migration: Government and Peasant in Resettlement from Emancipation to the First World War|publisher=|accessdate=14. 1. 2016}}</ref> Од [[1859]]. до [[1917]]. више од пола милиона људи се преселило на [[Руски далеки исток|Далеки исток]].<ref>{{harvnbsfn|Stephan|1996|pp=62}}</ref> Сибир има богате природне ресурсе. Током двадесетог20. века започело се са експлоатацијом великих размера ових ресурса, а индустријски градови су се развили широм региона.<ref>Fiona Hill, ''Russia — Coming In From the Cold?'', The Globalist (23. 2. 2004)</ref>

У раним деценијама [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] (посебно 30-тих и 40-тих), влада је основала државну агенцију [[Гулаг|ГУЛАГ]] за администрирање система казнених радних логора, замењујући претходни систем [[каторга]].<ref>{{harvnbsfn|Viola|2007|pp=3}}</ref> Према полу-званичним совјетским проценама, које су објављене тек након пада совјетске владе, од 1929. до 1953. кроз ове логоре и затворе прошло је више од 14 милиона људи, од којих су многи били у Сибиру. Још 7 до 8 милиона људи је интерно депортовано у одвојене области Совјетског Савеза (укључујући читаве националности или етничке групе у неколико случајева).<ref>Robert Conquest in "Victims of Stalinism: A Comment," ''Europe-Asia Studies,'' Vol. 49, No. 7 (Nov. ). (1997). стр. 1317.–1319 states: "We are all inclined to accept the Zemskov totals (even if not as complete) with their 14 million intake to Gulag 'camps' alone, to which must be added 4–5 million going to Gulag 'colonies', to say nothing of the 3.5 million already in, or sent to, 'labour settlements'. However taken, these are surely 'high' figures."</ref>

Пола милиона (516.841) затвореника умрло је у логорима од 1941. до 1943. године<ref>Zemskov, "Gulag," ''Sociologičeskije issledovanija,'' 1991, No. 6. стр. 14–15.</ref> због недостатака хране изазване [[Други светски рат|Другим светским ратом]]. У другим периодима морталитет је био релативно мањи. Величина, обим и број радничких кампова ГУЛАГа остаје предмет истраживања и дебата. Многи Гулази су се налазили у изузетно удаљеним подручјима североисточног Сибира. Најпознатији кластери су били ''Севостлаг'' (североисточни логори) дуж реке Колиме и ''Норилаг'' код [[Нориљск]]а, где је 1952. године држано 69.000 затвореника.<ref>{{harvnbsfn|Courtois|1999|pp=239}}</ref> Главни индустријски градови Северног Сибира, као што су [[Нориљск]] и [[Магадан]], развили су се из логора које су изградили затвореници и које су водили бивши затвореници.<ref>{{cite web|url=http://www.arlindo-correia.org/041003.html |title=Gulag: a History of the Soviet Camps |publisher=Arlindo-correia.org |date=|accessdate=6. 1. 2009}}</ref>

* [[Амурски леопард]]<ref name=Uphyrkina2002>{{cite journal|last=Uphyrkina|first=O.|last2=Miquelle|first2=D.|last3=Quigley|first3=H.|last4=Driscoll|first4=C.|author5=O’Brien, S. J. |title=Conservation Genetics of the Far Eastern Leopard (''Panthera pardus orientalis'') |url=http://dobzhanskycenter.bio.spbu.ru/pdf/sjop/MS458_Uphyrkina.pdf |doi=10.1093/jhered/93.5.303 |year=2002 |journal=Journal of Heredity |volume=93 |issue=5 |pmid=12547918 |accessdate=30. 1. 2016. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160204102124/http://dobzhanskycenter.bio.spbu.ru/pdf/sjop/MS458_Uphyrkina.pdf |archive-date=4. 2. 2016 |dead-url=yes |pages=303-11 }}</ref>

[[Датотека:Siberian Cities Map.svg|400px400п|мини|[[Медиј:Siberian Cities Map.svg|Карта најзаступљенијег подручја Сибира са именима градова]] која се могу кликнути (СВГ)]]

[[Датотека:Siberian Cities Graph.svg|мини|400px400п|[[Медиј:Siberian Cities Graph.svg|Поређење девет највећих растућих сибирских градова]] у 20. веку]]

Постоје различита веровања широм Сибира<ref>{{cite web|url=http://www.russianembassy.org/RUSSIA/religion.htm |title=Russian Embassy website — ''Religion in Russia'' |accessdate=19. 2. 2010. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20000926005925/http://www.russianembassy.org/RUSSIA/religion.htm |archivedate=26. 9. 2000. |df=dmy-all}}</ref> укључујући [[Православна црква|православно хришћанство]], друге деноминације хришћанства, [[Тибетански будизам|тибетанског будизма]] и [[ислам]]а.<ref>{{citeCite book|last=Arnold |first=Thomas Walker |title=The Preaching of Islam: A History of the Propagation of the Muslim Faith |url=https://books.google.com/books?id=qxsVAAAAYAAJ |location=Westminster |publisher=Archibald Constable and Company |publication-date=1896 |accessdate=11. 10. 2015. |quote=Of the spread of Islam among the Tatars of Siberia, we have a few particulars. It was not until the latter half of the sixteenth century that it gained a footing in this country, but even before this period Muhammadan missionaries had from time to time made their way into Siberia with the hope of winning the heathen population over to the acceptance of their faith, but the majority of them met with a martyr's death. When Siberia came under Muhammadan rule, in the reign of Kuchum Khan, the graves of seven of these missionaries were discovered [...]. [...] Kuchum Khan [...] made every effort for the conversion of his subjects, and sent to Bukhara asking for missionaries to assist him in this pious undertaking. |year=1896|pages=206-207 }}</ref> Процењује се да 70.000 [[Јевреји|Јевреја]] живи у Сибиру,<ref>{{cite web|url=http://www.fjc.ru/news/newsArticle.asp?AID=136974 |title=Planting Jewish roots in Siberia |publisher=Fjc.ru |date=24. 5. 2004. |accessdate=15. 5. 2010. |deadurl= yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090827113526/http://www.fjc.ru/news/newsArticle.asp?AID=136974 |archivedate=27. 8. 2009. |df= dmy-all|pages=}}</ref>, а неки од њих живе у [[Јеврејска аутономна област|Јеврејској аутономној области]].<ref>"[http://www.csmonitor.com/World/Europe/2010/0607/Why-some-Jews-would-rather-live-in-Siberia-than-Israel Why some Jews would rather live in Siberia than Israel]", ''The Christian Science Monitor''. 7 June 2010</ref> Највећа верска група је [[Руска православна црква]].