Википедија

Биологија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 21:
[[Датотека:Cork Micrographia Hooke.png|мини|десно|125п|Хукова скица плуте под микроскопом]]
 
Назив и концепција биологије као науке су релативно млади у односу на почетак људске свести о живом свету око њега. Прва формална [[понашање|понашања]] везана за изучавање живота и [[природа|природе]] могу се описати традицијама [[медицина|медицине]] и [[природњаштво|природњаштва]]. Ова два поља људског деловања постојала су још у [[Стари Египат|Старом Египту]], [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Историја Кине|Кини]], но класичне доприносе њиховом развоју донели су [[Античка Грчка|Стари Грци]] и [[Антички Рим|РимљаниРимља'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''ни]]<ref name="magner">Magner, Lois N. A History of the Life Sciences, 3rd edition. Marcel Dekker, Inc.: New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-8247-0824-5|pages=}}</ref>. И савремена биологија се великим деломд'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''елом заснива на овим пољима истраживања – традиционалну медицину чине [[анатомија]] и [[физиологија]]; док су из природњаштва израсле бројне специфичне области [[микробиологија|микробиологије]], [[ботаника|ботанике]] и [[зоологија|зоологије]], [[екологија]] и [[еволуциона биологија]]<ref name="mayr">Mayr E. This is biology: the science of the living world. Harvard University Press. {{page|year=1998|isbn=978-0-674-88469-4|pages=}}</ref>.
'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''
 
У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били [[Гален]] (у пољу медицине) и [[Аристотел]] и [[Теофан]] (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) <ref name="magner"/><ref name="mayr"/><ref name="mayr1">Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. {{page|year=1982|isbn=978-0-674-36445-5|pages=}}</ref>. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у [[средњи век|средњем веку]] првенствено на територији исламских држава, радовима [[Ибн Сина|Авицене]], [[Авензоар]]а, [[ал-Џахиз]]а, [[Ибн ел Баитар]]а, [[Ибн ел Нафис]]а и др.<ref name="mayr"/><ref name="mayr1"/>
'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА''' '''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''
Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географскагеографс'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''а]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста]]. На пољу медицине (анатомијеанат'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''омије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознатогнепознат'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''ог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.▼
 
[[Датотека:Georges-Louis Leclerc, Comte de Buffon.jpg|мини|десно|125п|гроф Жорж-Луј Леклерк де Буфон]]'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''▼
▲Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географска]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста]]. На пољу медицине (анатомије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознатог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.
 
▲[[Датотека:Georges-Louis Leclerc, Comte de Buffon.jpg|мини|десно|125п|гроф Жорж-Луј Леклерк де Буфон]]
 
Праву револуцију у биолошкој мисли доноси [[18. век]] у лику [[Карл фон Лине|Линеа]] и [[Жорж-Луј Леклерк де Буфон|Буфона]], великих природњака различитих ставова<ref name="mayr"/>. Лине је својим делима [[класификација|класификовао]] дотад познате врсте организама и у биологију увео [[биномијална номенклатура|биномијалну номенклатуру]]. Буфон<ref>Comte de Buffon, G.L.L. 1749–1788. Histoire naturelle, générale et particulière, Vol 1–36.</ref> је сматрао врсте [[номиналистичка концепција врсте|вештачким категоријама]], претпостављао заједничко порекло свих организама и тиме започео модерну [[еволуција (биологија)|еволуциону мисао]]. Почетком [[19. век]]а, биологија је добила своје име, а потом је уследио развој њених значајнијих и главних области<ref name="mayr"/>. Најважнија имена овог доба су [[Ламарк]], [[Александар фон Хумболт]], [[Ернст Хекел]], [[Чарлс Дарвин]], [[Луј Пастер]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Биологија”