Википедија

Биологија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 5:
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{page|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Lincoln|first=R. J.|last2=Boxshall|first2=G. A.|title=Natural history - The Cambridge illustrated dictionary|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|year=1990|isbn=978-0-521-30551-8 |pages=}}</ref>
 
На [[Земља|Земљи]] постоји више од 10 милијуна различитих [[врста]].{{sfn|Dasmann|1968|pp=}}<ref>{{Cite book|editor1-last=Wilson|editor2editor1-lastfirst=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.|title=Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York|year=1988|isbn=978-0-309-03783-9|pages=}}</ref><ref>Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. {{page|year=1995|isbn=978-0-521-56481-6|pages=}} Belgian Clearing-Hous.</ref><ref>Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page|year=1996|isbn=978-0-412-75220-9|pages=}}</ref><ref>Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-679-45078-8|pages=}}</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press. {{page|year=2006|isbn=978-1-55963-228-7|pages=}}</ref> Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].
 
Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.
 
== Назив биологија ==
[[Датотека:Jean-baptiste '''kurcina u dupe''' lamarck2.jpg|десно|125п|мини|Ламарк]]
Назив биологија потиче од грчких речи '''βιος''' (живот) и '''λογος''' (наука). Реч је први пут употребио [[1800]]. године [[Карл Фридрих Бурдах]] (-{Karl Friedrich Burdach}-, 1776—1847) означавајући истраживања [[човек]]а ([[антропологија|антропологију]]) кроз упоредне перпективе [[Морфологија (биологија)|морфологије]] и [[физиологија|физиологије]].
 
Термину ''биологија'' су [[1802]]. године [[Готфдрид Тревиранус]] (-{Gottfried Treviranus}-, 1776—1837) и [[Жан-Баптист Ламарк]] (1744—1829) дали ширу [[дефиниција|дефиницију]] и већи значај. Тревиранусове студије, назване ''-{Biologie}-'' (1802—1822) дефинисале су биологију као „науку о животу“. Ламарк је у својој ''-{Hydrogéologie}-'' (1802) дефинисао биологију као дисциплину „терестричне физике“ која укључује „све што је у вези са живим телима“. SVI SE JEBITE U GUZIČETINU'''Подебљан текст'''
 
Тревиранус и Ламарк су мислили да су употребом новог термина идентификовали ново поље истраживања, а не да су само дали име старом. Обојица су се противила преокупираности природњака XVIII века праксом каталогизације различитих животиња, биљака и минерала у природи. Нова биологија је требало да се бави феноменом живота, тј. функционисањем живих бића.
Ред 21:
[[Датотека:Cork Micrographia Hooke.png|мини|десно|125п|Хукова скица плуте под микроскопом]]
 
Назив и концепција биологије као науке су релативно млади у односу на почетак људске свести о живом свету око њега. Прва формална [[понашање|понашања]] везана за изучавање живота и [[природа|природе]] могу се описати традицијама [[медицина|медицине]] и [[природњаштво|природњаштва]]. Ова два поља људског деловања постојала су још у [[Стари Египат|Старом Египту]], [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Историја Кине|Кини]], но класичне доприносе њиховом развоју донели су [[Античка Грчка|Стари Грци]] и [[Антички Рим|Римља'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''ниРимљани]]<ref name="magner">Magner, Lois N. A History of the Life Sciences, 3rd edition. Marcel Dekker, Inc.: New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-8247-0824-5|pages=}}</ref>. И савремена биологија се великим д'''ЈЕБАНЈЕ У АААААААААААА АААААААААААА'''еломделом заснива на овим пољима истраживања – традиционалну медицину чине [[анатомија]] и [[физиологија]]; док су из природњаштва израсле бројне специфичне области [[микробиологија|микробиологије]], [[ботаника|ботанике]] и [[зоологија|зоологије]], [[екологија]] и [[еволуциона биологија]]<ref name="mayr">Mayr E. This is biology: the science of the living world. Harvard University Press. {{page|year=1998|isbn=978-0-674-88469-4|pages=}}</ref>.
ААААААААААА АААААААААААА'''
У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били [[Гален]] (у пољу медицине) и [[Аристотел]] и [[Теофан]] (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) <ref name="magner"/><ref name="mayr"/><ref name="mayr1">Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. {{page|year=1982|isbn=978-0-674-36445-5|pages=}}</ref>. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у [[средњи век|средњем веку]] првенствено на територији исламских држава, радовима [[Ибн Сина|Авицене]], [[Авензоар]]а, [[НУ АААААААААААА АААААААААААА''' '''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''▼
Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географсААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''а]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста]]. На пољу медицине (анат'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААУ ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''омије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознат'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''ог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.▼
 
▲У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били [[Гален]] (у пољу медицине) и [[Аристотел]] и [[Теофан]] (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) <ref name="magner"/><ref name="mayr"/><ref name="mayr1">Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. {{page|year=1982|isbn=978-0-674-36445-5|pages=}}</ref>. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у [[средњи век|средњем веку]] првенствено на територији исламских држава, радовима [[Ибн Сина|Авицене]], [[Авензоар]]а, [[НУал-Џахиз]]а, АААААААААААА[[Ибн АААААААААААА'''ел '''ЈЕБАНЈЕБаитар]]а, У[[Ибн ГУЅИЧЕТИНУел АААААААААААААААААААНафис]]а ЈЕБАНЈЕи Удр.<ref ГУЅИЧЕТИНУname="mayr"/><ref АААААААААААА АААААААААААА'''name="mayr1"/>
[[Датотека:Georges-Louis Leclerc, Comte de Buffon.jpg|мини|десно|125п|гроф Жорж-Луј Леклерк де Буфон]]'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''▼
 
▲Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географсААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''агеографска]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста]]. На пољу медицине (анат'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААУ ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''омијеанатомије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознат'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''огнепознатог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.
 
▲[[Датотека:Georges-Louis Leclerc, Comte de Buffon.jpg|мини|десно|125п|гроф Жорж-Луј Леклерк де Буфон]]'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''
 
Праву револуцију у биолошкој мисли доноси [[18. век]] у лику [[Карл фон Лине|Линеа]] и [[Жорж-Луј Леклерк де Буфон|Буфона]], великих природњака различитих ставова<ref name="mayr"/>. Лине је својим делима [[класификација|класификовао]] дотад познате врсте организама и у биологију увео [[биномијална номенклатура|биномијалну номенклатуру]]. Буфон<ref>Comte de Buffon, G.L.L. 1749–1788. Histoire naturelle, générale et particulière, Vol 1–36.</ref> је сматрао врсте [[номиналистичка концепција врсте|вештачким категоријама]], претпостављао заједничко порекло свих организама и тиме започео модерну [[еволуција (биологија)|еволуциону мисао]]. Почетком [[19. век]]а, биологија је добила своје име, а потом је уследио развој њених значајнијих и главних области<ref name="mayr"/>. Најважнија имена овог доба су [[Ламарк]], [[Александар фон Хумболт]], [[Ернст Хекел]], [[Чарлс Дарвин]], [[Луј Пастер]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Биологија”