Шкотска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 24:
| приступница датум2 = [[1707]].
| површина поредак = -
| површина = 78387<ref>[http://www.ons.gov.uk/ons/publications/re-reference-tables.html?edition=tcm%3A77-325257 Region and Country Profiles, Key Statistics and Profiles, October 2013], ONS. RetrievedПриступљено 9 August 2015.</ref>
| воде = 1,9
| становништво поредак = -
Ред 40:
| БДП поредак по глави становника = -
| HDI година = 2017.
| HDI = 0.901<ref>{{Cite web|url=https://hdi.globaldatalab.org/areadata/shdi/|title=Sub-national HDI - Area Database - Global Data Lab|website=hdi.globaldatalab.org|language=en|access-dateaccessdate=13. September9. 2018}}</ref>
| HDI поредак =
| HDI категорија =
Ред 53:
'''Шкотска''' ([[енглески језик|енгл.]] и {{јез-шко|Scotland}}, {{јез-шкг|Alba}}, ''Каледонија'' на [[Латински језик|латинском]] и [[келтски језици|келтском]]) је област на северу острва [[Велика Британија (острво)|Велика Британија]]. Политички је једна од [[Конститутивне земље Уједињеног Краљевства|конститутивних земаља]] [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. Дели копнену границу на југу са [[Енглеска|Енглеском]] која се протеже од ушћа реке [[Твид (река)|Твид]] до залива Солвеј, а ограничена је [[Северно море|Северним морем]] на истоку, [[Атлантски океан|Атлантиком]] на северу и западу те [[Северни пролаз|Северним каналом]] и [[Ирско море|Ирским морем]] на југоизападу. Административно јој припадају и [[Оркнијска острва|Оркнијска]] и [[Шетландска острва|Шетландска]] острва, као и архипелаг [[Хебриди]]. [[Краљевина Шкотска|Краљевство Шкотска]] је била независна [[држава]] до [[1. мај]]а [[1707]], када је [[Закони о Унији из 1707.|Законом о унији]] ушла у заједницу са [[Краљевство Енглеска|Краљевством Енглеском]] и створила [[Краљевство Велика Британија|Краљевство Велику Британију]]. На [[Референдум о независности Шкотске 2014.|референдуму о независности]] који је одржан [[18. септембар|18. септембра]] [[2014]]. већином гласова предлог о независности је одбијен.
 
Шкотска обухвата 77.180 km², а с унутарњим водама 78.764 km². Шкотска је [[2017.]]. године имала 5.424.800 становника. Густина износи 67,5 становника на km². Најгушће је насељено средишње подручје. Политичко, индустријско и културно средиште је [[Единбург]] ([[1981.]]. године - 419.200 становника). За Шкотску је керактеристична разуђеност обале, посебно западне, по чему се знатно разликује од Енглеске. На источној обали дубоко су се усекли заливи [[Ферт ов Форт]] и [[Moray Firth|Мори Ферт]]. Шкотска се углавном дели на јужни, средишњи и северни део. ''Јужни део'' обухвата Јужно височје с граничним горјем [[The Cheviot|Шевиот]], грађеним претежно од старих стена. ''Средишњи део'' састоји се од низа [[Депресија (геологија)|депресија]], које се настављају у [[Firth of Clyde|Ферт ов Клајд]], Ферт оф Форт и [[Firth of Tay|Ферт ов Теј]]. Њима је одвојено брдовито подручје на југу од [[гранит]]них равница горја [[Grampian|Грампијан]] на северу с највишим врхом британских острва [[Бен Невис]], 1343 м. Удолина [[Glen More|Глен Мор]] с низом језера раставља горје Грампијан од северног височја ([[Northern Highlands|Норден Хајландс]]). Северни део заприма [[Шкотско височје]], које на крајњем северу прелази у обалску равницу.
 
''Основне су привредне гране'' [[рударство]] и [[индустрија]]. Искориштавају се лежишта [[Угаљ|угља]], која дају око 10% укупне британске производње, [[гвожђе|жељезне]], [[Бакар|бакрене]] и [[Олово|оловне]] руде. Велике количине [[Електрична енергија|електричне енергије]] потичу из [[хидроелектрана]] и из [[Нуклеарна електрана|нуклеарних електрана]]. Уз металургију развила се метална индустрија с бродоградњом, производњом мапина и сл. Позната је добро развијена текстилна (памучна, вунена, прерада [[јута|јуте]]) и др., прехрамбена (производња [[Виски|вискија]]), хемијска и петрохемијска индустрија с великим рафинеријским средиштем у [[Grangemouth|Грејнџмауту]], до којег води [[нафтовод]] из лежишта [[Forties Oil Field|Фортис]] у подморју [[Северно море|Северног мора]] (преко [[Cruden Bay|Круден Беја]] и [[Абердин]]а). Важну привредну грану представља и сточарство, посебно узгој говеда и оваца. Око 25% обрађених површина налази се под житарицама ([[зоб]], [[пшеница]], [[јечам]]) и индустријским биљкама. У приобалним водама добро развијено је рибарство; познате су рибарске луке Абердин, [[Peterhead|Питерхед]] и Банф. Врло су атрактивне трговачке луке Глазгов и [[Данди]]. Главно прометно средиште јест Единбург. Све већу улогу има туризам.
Ред 99:
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ross|first=David|title=Chronology of Scottish History|publisher=Geddes & Grosset |isbn=978-1-85534-380-1|year=2002|pages=56}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Cullen|first=Karen J.|title=Famine in Scotland: The 'ill Years' of the 1690s|url=https://books.google.com/books?id=RiLjHZdt-sMC&pg=PA2|year=2010|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-3887-1|pages=2-}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gwynn|first=Stephen|title=The History of Ireland|url=https://books.google.com/books?id=2RlF7sq48n4C&pg=PA16|year=2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-113-15517-7|pages=16-}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ayto|first= John |authorlink = |others = Ian Crofton | title = Brewer's Britain & Ireland: The History, Culture, Folklore and Etymology of 7500 Places in These Islands | publisher=WN |date=| location = |url=| doi = |isbn=978-0-304-35385-9|pages=}}
* {{citeCite book |ref=harv|editor1-last=Devine |editor1-first=Thomas Martin |editor2-last=Lee |editor2-first=Clive Howard |editor3-last=Peden |editor3-first=G. C. |title=The Transformation of Scotland: The Economy Since 1700 |dateyear=2005 |publisher=Edinburgh University Press |isbn=9780748614332 |language=en}}
* Donnachie, Ian and George Hewitt. ''Dictionary of Scottish History.'' (2001). 384 pp.
* Tabraham, Chris, and Colin Baxter. ''The Illustrated History of Scotland'' (2004) [https://www.amazon.com/gp/reader/1932573011/ excerpt and text search]
* [[Hugh Trevor-Roper|Trevor-Roper, Hugh]], ''The Invention of Scotland: Myth and History'', Yale, 2008, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-300-13686-2|pages=}}
* Watson, Fiona, ''Scotland; From Prehistory to the Present.'' Tempus, 2003. 286 pp.
{{refend}}