Павле Стаматовић — разлика између измена

Рођен је 23. априла 1805. године у Јакову, где је похађао школу, а након тога наставио школовање у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], [[Сегедин]]у и [[Пешта|Пешти]]. На [[Сегедин|сегединском]] Лицеју покренуо је удружењеђачку студенатадружину "Младо„Младо Једиње"Једиње” које се залагало за промовисање словенских језика и словенске културе. За време боравка у Пешти 1830. године почео је да издаје "Српску пчелу", која је излазила све до 1841. године. Био је уредник "Летописа Матице српске" у периоду од 1831. до 1832. године. Постављен је за [[ђакон]]а у Пешти 1832. године. УНаписао [[Будим|Будиму]]је 1834. објављује књигудело "Млади Србљин у всемирном царствуцарсту" (1834.) и превео "Сматрање дела Божијих" (1841.). Компоновао је оду "Слава славенска у Европи". У Сегедину је радио као вероучитељ за православне ђаке сегединскога лицеја и гимназије, међу којима је популаризовао прославу [[Свети Сава|Светог Саве]]. Године 1843, [[Јосиф Рајачић]] га је поставио за проту у Сремским Карловцима, где је служио до јесени 1847. <ref>[https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/658/mode/2up М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.]</ref><ref>Д. Илић, Јаково, 2007.</ref>

Након избијања револуције у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]], Срби су у Новом Саду 15. марта 1848. усвојили захтеве у 15 тачака. Те захтеве носила је у [[Братислава|Братиславу]] (Пожун) делегација у којој је био и Павле Стаматовић. Српски захтеви су изнесени 8. априла у угарском парламенту, али су одбијени. Народ је 12. априла са зграде кикиндског магистрата скинуо мађарску и окачио српску заставу, а Павле је означен као подстрекач те побуне. У Новом Саду је 19. априла одржан збор на коме су говорници истицали да мађарска влада намерава да помађари Србе и да то ради још од 1840, од када црквени протоколи морају да се воде на мађарском. То је разљутило народ, па им је Стаматовић на њихов захтев дао да спале црквене протоколе на мађарском. Био је међу онима који су тражили да се сазове скупштина, која би одлучивала о наредним потезима значајним за српски народ. Стаматовић је учествовао у раду [[Мајска скупштина|Мајске скупштине]] и био је један од потписника представке од 14. маја у којој обавештавају аустријског цара да су Рајачића именовали за патријарха, а [[Стеван Шупљикац|Стевана Шупљикца]] за војводу. На [[Први свесловенски конгрес|Свесловенском конгресу]] у [[Праг|Прагу]] 1848. био је представник јужнословенске делегације. <ref>[http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/istorija_84.pdf , У. Станковић, Павле Стаматовић у Српском народном покрету Зб. Мат. Српске за ист. 84, 2012]</ref><ref>{{cite web|url=https://books.google.ca/books?id=avsrAQAAIAAJ&q=pavao+stamatovic&dq=pavao+stamatovic&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwid_faqjpffAhUI6oMKHWrMDHIQ6AEIUTAF|title=Choosing Slovakia: Slavic Hungary, the Czechoslovak Language and Accidental Nationalism|first=Alexander|last=Maxwell|date=15. 10. 2009.|publisher=I. B. Tauris|via=Google Books}}</ref><ref>[http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Српска енциклопедија]