Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена

== Одељење за набавку и пријем библиотечког материјала ==

Одељење за набавку и пријем библиотечког материјала: координира набавну политику; успоставља и одржава сарадњу са библиотекарима у земљи и иностранству; формира збирке и координира набавку публикација; евидентира и контролише трошкове набавке и прати изворе информација, односно домаћу и страну издавачку продукцију и врши избор публикација за набавку основног и резервног фонда; прегледа и одабира публикације за набавку основног и резервног фонда (куповина, размена, поклон) и израђује наруџбине; врши пријем публикација и дневни пријем поште; врши рекламације неиспоручених публикација; врши стручне посете и контакте са домаћим и иностраним партнерима; даје информације о порученим и набављеним публикацијама; обавља физичку обраду публикација, врши инвентарисање и расходовање; шаље публикације у размену; обавља методски рад са библиотечким радницима, ђацима и студентима; организује и друге облике културне активности у Библиотеци.

== Одељење за обраду библиотечког материјала ==

Одељење за обраду библиотечког материјала: каталогизира и рекаталогизира домаће и стране публикације, домаће и стране докторске дисертације, магистарске радове и други библиотечки материјал и уједначава одреднице; класификује и рекласификује домаће и стране публикације, докторске дисертације и магистарске радове; води базу података о докторским дисертацијама и магистарским радовима одбрањеним у Србији; води и одржава електронски онлајн каталог Библиотеке; планира и реализује пројекте библиографских истраживања; води библиографску базу података радова научних радника Универзитета у Београду; израђује ретроспективне и тематске библиографије универзитетских наставника.

 

== Легати Универзитетске библиотеке ==

Универзитетска библиотека у својим фондовима има преко 30 посебних библиотека ([[легат (испорука)|легата]]) које се чувају као засебне целине. Оне су веома различите по величини и значају, али представљају велику вредност, како по садржају, тако и као сведочанство o личностима којима су припадале. Међу овим библиотекама посебну вредност имају: Библиотека [https://web.archive.org/web/20140910195516/http://www.unilib.bg.ac.rs/o_nama/izlozbe/joca-vujic/joca-vujic-katalog.pdf Јоце Вујића], једна од најбогатијих библиотека за проучавање српске националне и културне историје и књижевности, која садржи већином књиге из 18 и 19. века, као и веома вредне рукописе, документа и писма. Поклоњена је 1932. године. Библиотека [https://web.archive.org/web/20140910215826/http://unilib.rs/o_nama/izlozbe/Dundjerski/Dundjerski_katalog_konacno_highres.pdf Гедеона Дунђерског] је у ствари била библиотека чувеног сакупљача наших старих књига, библиофила, Петра Стојадиновића из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Као свој дар Универзитетској библиотеци, ову је збирку купио др Дунђерски. Књиге су углавном из историје и књижевности српског народа. Библиотека је значајна за проучавање српске националне и културне историје. Поклоњена је 1929. године. Библиотека [http://home.izum.si/cobiss/OZ/2008_4/Html/clanek_03.html Мирослава Премруа], добијена је од [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарства спољних послова]] 1927. године. Садржи старе и ретке књиге, изворе за историју и литературу o реформацији и ренесанси. Библиотека [[Димитрије Митриновић|Димитрија Митриновића]], који је живео и умро у [[Лондон]]у, садржи литературу из области филозофије, етнологије, антропологије, оријенталистике и уметности. Библиотека је завештана Универзитетској библиотеци и примљена [[1956]]. Библиотека [[Исидора Секулић|Исидоре Секулић]] садржи књиге из књижевности и књижевне критике, као и рукописе. Легат чине и слике, намештај и личне ствари. Спомен соба се налази у читаоници Одељења реткости.

Датотека:Уметнички_центар.jpg|<center>Уметнички центар.

Датотека:Ciklus slovenska fantastika 002.jpg|<center>Циклус ''Словенска и српска књижевна фантастика'', Уметнички центар, [[27. фебруар]] [[2019]]. Слева на десно: [[Дејан Ајдачић]], [[Зоран Живковић (писац)|Зоран Живковић]], Маријана Јелисавчић и [[Александар Јерков]].

</gallery></center>