Уметност подземног света Наисуса — разлика између измена

У уметности подземног света често су верно насликани — винова лоза, птице и животиње, реалистичне сцене брања житарица, воћа и грожђа, представа чамца (нпр оних из катакомбе Присцила у Риму,<ref> J. Wilpert, ''Die malereien der katakomben Roms'', Freiburg im Breisgau, 1903, taf. 32-34, 109,</ref>), или, свећњака који су највероватније изгледали онако како су насликани на источном и западном зиду гробнице бр. 4 у Софији,<ref>К. Миятев, Декоративан живопис во софиския некропол, София 1925, 29, obr. 3,4)</ref> и друге представе које реално припадају надземном свету. Творци, сликари, уметности подземног света, тако су из непосредног окружења, преносили на зидове гробница, разне представе.<ref name="22." /> Њихово препознавање археолозима, историчарима уметности и другим струкама даје потпуније слике о оновременом Наисусу, до сигурних података како су изгледали значајни објекти и посебно уважавани премети, или, како су се одевали први хришћани Ниша.

који припадају простору града Наисуса, иони одговарају времену у коме су декорисани зидови гробница, тако можеда се може кроз њих пратити не само симболички смисао библијских призора,<ref> A. Grabar, Christian iconography. A. Study of its Origins, Princeton 1968, 111, 128-146.</ref> већ у позадини и значења хришћанске симболике и једновременионовремених детаљи из свакодневног живота.

У складу са естетским захтевима времена, чије је место у композицији условљено степеном теолошке обавештености уметника, у гробницама у којима су евидентни почетци хришћанске уметности, [[сликовно писмо]] никад није напуштано.<ref>Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva, Zagreb 1985, 52.</ref> Јер слободни хришћани неисунису заборављали симболе а мотиве из свог окружења, па и оне паганске, које су прилагођавали насликаним композицијама читљивог хришћанског