Википедија

Јован Владимир — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 10:
| место_смрти = [[Преспа]]
| држава_смрти = [[Самуилово царство]]
| отац = [[Петрислав (архонт)|Петрислав]]
| мајка = <!-- nema na wikipodacima -->
| супружник = [[Теодора Косара]]
Ред 18:
| владавина = {{цирка|[[1000]].}} — [[22. мај]] [[1016]].
| датум_крунисања =
| претходник = [[Петрислав (архонт)|Петрислав]]
| наследник = [[Драгимир]], [[Стефан Војислав]]
| династија = <!-- nema na wikipodacima -->
Ред 27:
'''Јован Владимир'''{{efn|name=|Име на [[грчки језик|грчком]] је {{јез|el|Ἰωάννης ὁ Βλαδίμηρος}}, на [[бугарски језик|бугарском]] {{јез|bg|Йоан Владимир}} или {{јез|bg|Иван Владимир}} и на [[албански језик|албанском]] {{јез|sq|Gjon Vladimiri}} или {{јез|sq|Joan Vladimiri}}.}} ([[Дукља]], око [[990]] — [[Преспа]], [[22. мај]] [[1016]]) био је српски владар [[Дукља|Дукље]], најмоћније [[Срби|српске]] кнежевине тог доба,{{sfn|Fine|1991|pp=193, 202}} од око 1000. до 1016. године. Његова владавина одвијала се током дуготрајног рата између [[Византијско царство|Византије]] и [[Самуилово царство|Самуиловог царства]]. Владимир је био познат као побожан, праведан и мирољубив владар. Признат је као [[светац]] и [[мученик]], а у Српској православној цркви се празнује [[22. мај]]а као '''Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски'''.{{efn|name=празник|Поједине [[Православна црква|Православне цркве]] користе [[јулијански календар]], а не [[грегоријански календар]] који користе [[западно хришћанство|западне цркве]]. Од 1900. године, разлика између јулијанског и грегоријског календара је 13 дана и та разлика ће остати све до 2100. године. Током тог раздобља, 22. мај у јулијанском календару — да Светог мученика Јована Владимира — одговара 4. јуну у грегоријском календару.}} [[Данијеле Фарлати]] га назива: ''Vladimiri regis serblorum'' - Владимир краљ Срба (српски). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 321. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last=Фарлати |first= Данијеле |authorlink= |title= Illyricum sacrum, VII, pp. 437, леви стубац при дну стране |year= |url= https://books.google.rs/books?id=z1zLr_T1esUC&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|publisher= |location= |id= }}</ref> [[Иван Јастребов]] пише да је Владимир владао и овим предјелима: [[Дебарска Малесија|Дебром]], [[Област Мат|Матом]], [[Дукађин (област)|Дукађином]] и др. са [[Драч]]ем. Тај предио се звао Тривалија ([[Трибали]]ја). Касније Тривалијом влада краљ Владислав, као и градом Драчем. Послије опет владају српски краљеви и цареви. За време Душана владао је његов шурак Комнин и био је врховни управитељ Албаније. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 466.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
 
Био је у блиским односима са Византијом, што му није помогло да сачува своју земљу од цара [[Самуило (цар)|Самуила]], који је освојио Дукљу око 1010. године, а кнеза Владимира утамничио. Према [[Летопис попа Дукљанина|Љетопису Попапопа Дукљанина]], Самуилова кћерка [[Теодора Косара]] је, завољевши заробљеног кнеза, молила оца да је уда за њега. Цар је дао Косару за жену Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански пријесто да влада као његов [[вазал]]. Владимир није учествовао у ратним походима свога таста. Рат је кулминирао 1014. године византијском побједом над Самуилом и недуго након тога његовом смрћу. По наређењу Самуиловог синовца [[Јован Владислав|Јована Владислава]], који је преузео власт над царством 1015. године, Владимир је убијен 22. маја 1016. године. Одрубљена му је глава испред цркве у [[Преспа|Преспи]], царске пријестонице, гдје је и сахрањен. Косара је пренијела његове мошти у [[Манастир Острос|манастир Пречиста Крајинска]], близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у [[Манастир Светог Јована Владимира|манастиру Светог Јована Владимира]] код [[Елбасан]]а, а од око 1995. године у православној саборној цркви у [[Тирана|Тирани]]. Свечеве мошти се сматрају хришћанским реликвијама и привлаче многе вјернике, нарочите на дан празновања, када се његове мошти односе у манастир код Елбасана, гдје се на тај дан окупи велики број вјерника.
 
Владимиров крст за који се вјерује да га је држао у рукама за вријеме погубљења, сматра се хришћанском реликвијом. Крст се традиционално чува у породици Андровић из [[Велики Микулићи|Вељих Микулића]] код [[Бар (Црна Гора)|Бара]]. Сваке године на [[Духови (празник)|Тројичин дан]] износи се пред литијом на врх планине [[Румија|Румије]]. Свети Јован Владимир се сматра првим српским свецем и небеским заштитником града Бара. Његово најстарије, данас изгубљено житије настало је у Дукљи вјероватно између 1075. и 1089. године; сачувано је у скраћеном облику у Љетописа Попапопа Дукљанина, написаном на [[латински језик|латинском]]. Грчко житије, засновано на усменим предањима, објављено је 1690. године, а превод истог на [[црквенословенски језик|црквенословенски]], уз извјесне исправке, штампан је 1802. На [[икона]]ма се светац обично представља као краљ у владарском руху са круном на глави, са крстом у десној, а својом одрубљеном главом у лијевој руци. Он је по предању сам донио своју главу на мјесто гдје је сахрањен.
 
== Биографија ==
Ред 36:
Дукља је била раносредњовјековна српска кнежевина чија се територија већим дијелом поклапала са данашњом [[Црна Гора|Црном Гором]].{{sfn|Fine|1991|pp=202–203}} Моћ Дукље знатно се повећала након распада државе српског кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава]], до којег је дошло по његовој смрти око 943. године. Обим Чаславове Србије није поуздано утврђен, али се зна да је укључивала [[Рашка|Рашку]] и [[Босна|Босну]]. Рашка је потпала под политичку доминацију Дукље, заједно са сусједним српским кнежевинама [[Травунија|Травунијом]] и [[Захумље]]м.<ref name=zivkovic-caslav>Живковић 2006, „Часлав“</ref>{{sfn|Fine|1991|pp=193–195}} Византинци су Дукљу често називали Србијом.<ref>{{harvnb|Острогорски|1998|pp=293, 298}}</ref>
 
Јован Владимир ступа на пријесто око 1000. године, наслиједивши још у дјечачком узрасту свог оца [[Петрислав (архонт)|Петрислава]]а.<ref name=zivkovic-vladimir>Живковић 2006, „Владимир“</ref> Петрислав се сматра првим дукљанским владарем чије се постојање може потврдити примарним историјским изворима, који такође наговјештавају да је он био у блиским односима са Византијом.<ref name=zivkovic-vladimir/>{{sfn|Живковић|2009|pp=260-262}} Дукља се састојала од двије области, Зете на југу и Подгорја на сјеверу. По мјесном предању Владимиров двор се налазио на брду Краљич код села [[Коштањица]] близу [[Скадарско језеро|Скадарског језера]], у предјелу званом [[Скадарска Крајина|Крајина]] на југоистоку Црне Горе.<ref name=jovicevic>{{harvnb|Јовићевић|1922|p=14}}</ref><ref name=Milovic54>{{harvnb|Milović|2001|p=54}}</ref> У близини Краљича налазе се остаци цркве Пречисте Крајинске, која је постојала већ у Владимирово вријеме.<ref>Jireček 1911, [http://www.archive.org/stream/geschichtederser00jire#page/205/mode/1up 205], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Према [[Данијеле Фарлати|Данијелу Фарлатију]], црквеном историчару из 18. вијека, двор и резиденција српских владара некада се налазила у Крајини.
 
Његова владавина описана је у 36. поглављу [[Летопис попа Дукљанина|Љетописа попа Дукљанина]], која је завршена између 1299. и 1301. године;{{sfn|Живковић|2009|pp=373}} кратко 34. и 35. поглавље баве се његовим оцем и стричевима. Ова три погвлавља Љетописа се вјероватно заснивају на изгубљеној Владимировој биографији написаној у Дукљи негдје између 1075. и 1089. године.{{sfn|Живковић|2009|pp=260-262, 267-269}} И Љетопис и [[Јован Скилица]], византијски историчар из 11. вијека, описују Владимира као мудрог, побожног, праведног и мирољубивог владара.{{sfn|Кунчер|2009|pp=125-127}}{{sfn|Cedrenus|Scylitzes|Bekker|1839|p=463}}
Ред 169:
=== Житије и иконографија ===
[[Датотека:Saint Jovan Vladimir (Ardenica).jpg|мини|десно|300п|Икона Светог Јована Владимира из [[Манастир Арденица|манастира Арденица]] у Албанији (1739), са сценама из његовог житија на грчком.]]
Најстарије сачувано житије светог Јована Владимира садржано је у 36. поглављу [[Летопис попа Дукљанина|Љетописа Попапопа Дукљанина]]. Ова на латинском написана хроника је, према новијим истраживањима, завршена између 1299. и 1301. године у Бару, који је тада био под влашћу српског краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина Немањића]]. За аутора љетописа сматра се [[Историја Барске надбискупије|барски надбискуп]] Рудгер, који је вјероватно био поријеклом Чех.{{sfn|Живковић|2009|pp=373}} Он је 36. поглавље саставио као сажетак старијег Владимировог житија, написаног на латинском у Дукљи највјероватније између 1075. и 1089. Ово је период кад су дукљански владари из лозе [[Војислављевићи|Војислављевића]] настојали да од папе добију потврду своје краљевске власти, и да уздигну Барску епископију на ранг архиепископије. Они су кнеза Владимира представљали као светачког утемељитеља своје династије;{{sfn|Живковић|2009|pp=267-269}} према љетопису, били су потомци његовог стрица Драгимира.{{sfn|Живковић|2009|pp=272}} Војислављевићи су успјели у овим настојањима, иако Католичка црква није уврстила Владимира међу своје свеце. Упркос својој хагиографској природи, 36. поглавље садржи доста поузданих историјских података.<ref name=zivkovic-vladimir/>
 
[[Грчки језик|Грчко]] житије са службом светом Јовану Владимиру штампано је у Венецији 1690. у облику књиге, која ће бити прештампана уз мање измјене 1774. и 1858. Житије и службу написао је на основу усмених предања заступник [[Охридска архиепископија|охридског архиепископа]] Германа, Козма, који је боравио у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана. Козма ће 1694. бити рукоположен за митрополита Драча. Књиге са свечевим житијем и службом штампане у Венецији раздјељиване су из манастира другим православним црквама и појединцима. Служба је такође објављена 1741. у [[Москопоље|Москопољу]], [[Цинцари|цинцарском]] центру у југоисточној Албанији, у склопу једне компилације посвећене свецима популарним у Албанији.<ref name=novakovic>{{harvnb|Новаковић|1893|pp=238–84}}</ref> Краће свечево житије, засновано на Козмином тексту, укључено је у синаксар који је саставио [[Никодим Светогорац]], објављен у Венецији 1819. и Атини 1868.<ref name=novakovic218/><ref name=nikodim>Никодим 1819, [http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?rec=/metadata/6/b/f/metadata-39-0000368.tkl&do=87906_03.pdf&pageno=61 59–60], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Козмин текст послужио је као основа за [[Црквенословенски језик|црквенословенске]] службе штампане у Венецији 1802. и Београду 1861. Ова друга је штампана у склопу трећег издања ''[[Србљак]]а'', зборника служби српским свецима, за које се старао [[митрополит београдски Михаило]].<ref name=novakovic/>
Ред 231:
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Thurn|editor-first=Hans|title=Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum|year=1973|location=Berlin-New York|publisher=De Gruyter|url=https://books.google.com/books?id=79jH-QXdf0EC}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Flusin|editor-first1=Bernard|editor-last2=Cheynet|editor-first2=Jean-Claude|title=John Scylitzès: Empereurs de Constantinople|year=2003|location=Paris|publisher=Lethielleux|url=https://books.google.com/books?id=sFNoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попапопа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Wortley|editor-first=John|title=John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057|year=2010|location=New York|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=vGE8Xq832A0C}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Cedrenus|first=Georgius|last2=Scylitzes|first2=Joannes|last3=Bekker|first3=Immanuel|title=Georgius Cedrenus Ioannis Scylitzae ope|year=1839|publisher=Weber|url=https://books.google.com/books?id=0eYPAAAAQAAJ}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_Владимир”