Сисак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 52:
У 4. веку п. н. е. у ово подручје проваљују [[Келти]] из племена Сегестани ([[грчки језик|грч.]] ''Сегестанои'') и мешају се са [[Илири|Илирским]] староседеоцима, а заједничком насељу дају своје име — ''Сегестика''. Чини се да је овај град, смештен с десне обале Купе, тада био највећи град западног дела Панонске низине.
[[Антички Рим|Римљани]] су у више наврата покушавали освојити Сегестику, но то им је пошло од руке тек [[35. п. н. е.]], кад млади Октавијан, који ће постати римски цар [[Октавијан Август]], након једномесечне опсаде, са војском од 12.000 људи, осваја келтско-илирски град, а са леве обале Купе оснива римски војни логор — ''Сисцију''. Овај је логор убрзо добио статус града, а његова је географска чозиција допринела јачању војног, саобраћајног и управног значења тога урбаног центра, а посебно развоју трговине и занатства. Римска је Сисција имала луку на Купи, а од средине [[3. век]]а и ковницу [[новац|новца]] који се користио на читавом подручју [[Римско царство|Римског царства]] (неколико је примерака новца кованог у Сисцији нађено чак у [[Палестина (античка)|Палестини]]), пошто су га обично користиле војне јединице. Осим тога, уз обалу Купе биле су смештене и [[римске терме|терме]]. Неки римски цареви (Костанца, Ветриније, Констанције) су у Сисцији ковали своје новце, а о чему сведочи натпис на њима '''Сис'''.<ref>Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876.</ref>
Археолошка истраживања са краја [[20. век|20.]] и почетка [[21. век]]а донела су на видело и делове градских зидина, посебно њихов крајњи северни и јужни део. Из тога су раздобља познати планови многих грађевина које се налазе испод данашњег центра града, а у Градском музеју, као и у приватним збиркама Сишчана могу се наћи бројне кованице, геме и „римске цигле“, као и делови керамичких посуда.
| |||