Сисак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 83:
[[29. октобар|29. октобра]] [[1838]]. године [[Каптол (Загреб)|Каптол загребачки]] доноси документ којим Сисак постаје '''слободно трговиште''' са својим статутом, печатом и грбом. Већ од [[1828]]. године Сисак има и своју урбанистичку систематизацију која почива на регулаторној основи града што ју је израдио архитект Иван Фистровић. Тај је план предвиђао наставак раста града према растеру улица које су у темељу почивале на организацији улица древне Сисције. Стога ће и остаци Сисције остати закопани испод каснијег града, а до сазнања о њима долазиће се постепено приликом каснијих грађевинских радова. Фистровићев план улица предвиђа четири уздужне улице (север-југ), које прате обалу Купе. Без обзира на њихове касније називе, који су се мењали са политичким променама, Сишчани их увек зову једноставно Прва, Друга, Трећа и Четврта улица (бројећи од Купе). Ове су четири улице међусобно повезане помоћу више попречних улица.
Уз обалу Купе почињу да расту житни магацини, као и остале трговачке зграде, које ће битно одредити изглед и данашњег града. Трговци су се међусобно такмичили, не изгледом својих кућа, него изгледом и квалитетом градње магацина, па су постали готово статусни симбол. Тек ће се након тога мислити на изградњу градских палата, а граде их опет имућни трговци који су у свему имали одлучујућу улогу у граду. Изградња телеграфа од Загреба до Сиска и даље, која је кренула 1855. године, још ће више погдовати трговачкој шпекулацији.
Први пароброд који је доспео до Сиска био је "Софија" 1838. године.<ref>"Србске Народне новине", Будим 1841.</ref> У јесен 1856. године градио се калдрмисани прилаз из града ка реци Сави. Своју робу довозили су на лађама трговци храном из Баната, која се товарила у већим местима. Ту је била понуда пшенице: бачке, бечејске, бечкеречке, панчевачке...<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1863.</ref>
| |||