Картагина — разлика између измена

'''Картагина''' ([[антички грчки језик|грчки]]: -{''Καρχηδών'' [''Karkhēdōn'']}-, [[латински језик|латински]]: -{''Carthago''}-, od [[феничански језик|феничанског]] -{קרת חדשת [''Qart-ḥadašt'']}- — "Нови град" (-{''Qart''}- — "град", -{''ḥadašt''}- — "нови"), [[арапски језик|арапски]]: -{قرطاج}- такође -{قرطاجة‎ [''Qarṭāǧ(a)'']}-) је [[антика|антички]] [[град]] који се налазио на [[Северна Африка|северу Африке]], на територији данашњег [[Тунис]]а. Основали су је [[Феникија|феничански]] [[трговац|трговци]] из [[Тир]]а. Према предању, након смрти краља Тира [[Матан I|Матана I]], крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син [[Пигмалион (краљ)|Пигмалион]]. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром, [[Елиса|Елисом]] (Дидо), те је наредио да се убије њен муж, Асерба врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на [[Кипар]], и одатле на север [[Африка|Африке]], данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт ([[феничански језик|феничански]]: -{''Quart Hadasht''}-), што значи „Нови град“, то јест Картагину, [[814]]. пнеп. н. е.<ref>Vich Sáez S. La expansión fenicia. Colonización del Mediterráneo. Historia y Vida;N.444:42-9</ref>.

Током сталних сукоба са [[Римско царство|Римским царством]] и три [[Пунски ратови|Пунска рата]], Картагина је последњи пут нападнута 149. п. н. е.. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад, испровоцирана нападом Картагине на [[Нумидија|Нумидију]], чији је краљ био римски савезник. Римски сенатор [[Марко Порције Катон Старији]] је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом {{јез-лат|Ceterum censeo Carthaginam delendam esse}}, „Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена“. Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена 146. п. н. е.. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година после краја рата.

[[Вандали]] освајају Картагину 439. године заузимајући територије под римском влашћу. Они користе врло повољну стратешку позицију и врше пиратске нападе по целом Средоземљу. Најчувенији [[Пљачка Рима 455.|напад на Рим]] су извели 2. јуна 455. године по чему је у доба [[Француска револуција|Француске револуције]] усвојен израз [[вандализам]]. Консолидовањем Источног римског царства под [[Јустинијан I|Јустинијаном I]] 15. септембра 533. године, Римљани под вођством [[Велизар (војсковођа)|ВелизарВелизара]]а поново заузимају Картагину.

Град је имао масивне зидове, 37 километараkm дуге, дуже од других градова тога времена. Већи део зидина је био смештен на самој обали. Био је то одбрамбени систем од три дела; јарка са насипом, мањег зида и главног зида у којем је живео и део Карташке војске те коњи и слонови. И зидине Картаге су биле сматране светским чудом, те су и оне биле најсофистициранији одбрамбени систем својег времена у које су становници имали велико поверење. У правилу, већи део зида никада није био пробијен. Град је такође имао велике некрополе и подземна гробља, сакрална подручја, тржнице, Веће старешина, торњеве, велику књижару и [[позориште]], и био је подељен у четири стамбене површине једнаке величине са истим распоредом.

== ИзвориРеференце ==

* [http://www.perseusbooksgroup.com/dacapo/book_detail.jsp?isbnid=0306813629ISBN 0-306-81362-9 Hannibal]: Published by Decapo Books, an excellent source of military history about ancient Carthage and the tactics of Hannibal and the Roman Republic