Кикинда — разлика између измена

| место = Кикинда

| слика = FileДатотека:Kikinda collage.jpg

| опис_слике = Колаж слика Кикинде

(Манастир Свете Тројице, Градска кућа, Зграда Ротонда, Реплика мамута Кике, Фонтана ,, Породица", [[Зграда Великокикиндског Диштрикта]], Вила Ризенфелдер, Стари водоторањ)

| грб = Coat of arms of Kikinda.svg

| покрајина = Војводина

| округ = Севернобанатски

| град = Кикинда

| надм висина = 73

| популација = {{decrease}} 38.065

| површина = 189,0

| густина = 222

| Градоначелник= Павле Марков

| поштански код = 23300<br />23301<br />23302<br />23303<br />23304<br />23306<br />23307<br />23308<br />23309<br />23310

| позивни број = 0230

| регистарска ознака = -{KI}-

| гшир = 45.8245

| гдуж = 20.459166}}

'''Кикинда''' је град и административни центар [[Севернобанатски управни округ|Севернобанатског округа]]. Према попису становништва из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]. године, у Кикинди је било 38.065 становника.

До краја Другог светског рата град је носио име Велика Кикинда. Кикинда је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Nagykikinda}}, {{јез-нем|Großkikinda}}, {{јез-рум|Chichinda Mare}}. Први запис са називом Кикинда потиче из [[15. век]]а и то у латинским именским облицима -{Kewkend}- и -{Nagkeken}-.<ref>{{Cite web|url=http://gradovi.protego-org.org/index.php/pregled/kikinda |title=Welcome gradovi.protego-org.org — Hostmonster.com{{Ботовски наслов}} |accessdate=044. 077. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150705085205/http://gradovi.protego-org.org/index.php/pregled/kikinda |archive-date=055. 077. 2015 |dead-url=yes }}</ref> Ово је од каснијих мађарских аутора протумачено као „-{Kökényd}-“. Међутим, етимолошко значење назива није до краја објашњено. Најчешће се назив повезује са мађарском речи „kökény“ (трњина) и старим словенским кореном „кик“ (глава).

Кикинда је удаљена од [[Београд]]а 127, а од [[Нови Сад|Новог Сада]] 110 километараkm. Од српско-румунске границе град је удаљен 7,5 километараkm. Надморска висина тла је у распону од 77-84 метра. Град се налази на Банатској лесној тераси. До половине 19. века, град је имао речицу, Галацку, огранак [[Мориш (река)|Мориша]]. Након великих поплава [[1857]]. године, ток Галацке је одсечен од Мориша и претворен је у канал за прикупљање сувишне кишнице.

[[Године 1893]]., добија статус слободног краљевског града. До почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], град пролази кроз период успона и развоја у привредном, културном, економском, друштвеном и урбаном смислу. Управо у овом периоду формирано је градско језгро којим се и данас Кикинда поноси. Улице добијају називе, а куће се граде плански, у улицама које се секу под правим углом. Између два светска рата град је био у неповољном положају с обзиром на две границе у залеђу и у том периоду долази до стагнације и пада развоја.<ref>[http://kikinda.civilon.com/o-lokalu/ Кикинда на локалном информативном сервису Civilon]</ref>

[[Градско језгро Кикинде]] представља просторну културно-историјску целину која је настала између [[1750]]. и [[1754]]. године. Зграде које су обухваћене овом целином настале су највећим делом у другој половини [[19. век]]а и у годинама до Првог светског рата.<ref>{{Cite web|url=http://www.direkcijakikinda.rs/index.php?lang=lat&page=zasticenogradskojezgro |title=Заштићено градско језгро |accessdate=15. 099. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141214023004/http://www.direkcijakikinda.rs/index.php?lang=lat&page=zasticenogradskojezgro |archive-date=14. 12. 2014 |dead-url=yes }}</ref> [[Православна црква у Кикинди]] са радовима [[Теодор Илић Чешљар|Теодора Илића Чешљара]] и [[Сувача у Кикинди|једина сувача]] на територији Србије, споменици су културе највишег ранга и сврстани су у категорију непокретних културних добара од [[Списак споменика културе од изузетног значаја|изузетног значаја]]. [[Зграда Великокикиндског Диштрикта]] и [[Богомоља „Водица“ у Кикинди]] споменици су културе од [[Споменик културе од великог значаја|великог значаја]]. На листама споменика културе налазе се и [[Кућа у Ул. Пере Сегединца бр. 25 у Кикинди|кућа у улици Пере Сегединца]] и Амбар од плетера у Немањиној улици.<ref>[http://lat.pzzzsk.rs/kulturna-dobra.html Списак споменика културе у Војводини]</ref> На градском тргу могу се видети споменици борцима Кикиндског партизанског одреда, споменик песнику револуционару [[Јован Поповић|Јовану Поповићу]] (рад [[Александар Зарин|Александра Зарина]]), споменик интернирцима (рад Слободана Којића) и друга спомен-обележја из прошлости.

[[Датотека:The pumpkin of 507 kilograms.JPG|мини|десно|Лудаја од 507 кгkg, рекорд на Данима лудаја|200п]]

[[Дани лудаје]] су годишња манифестација која се одржава средином октобра и то од [[1986]]. године. Сваке године, људи из региона се скупљају и учествују у такмичењу у тежини и дужини лудаје. Сам назив лудаја, специфичан је за Кикинду, док је у Србији позната и под називом [[бундева]]. Кикинда је током историје имала посебан однос према овој биљци, јер је локално становништво имало обичај да каже 'Кад се попнеш на лудају, видиш целу Кикинду'. На овај начин, указивало се на чињеницу да је територија на којој се налази град равна. Лала (староседелац у овом крају) који стоји на лудаји, обучен у традиционалну ношњу, са рукама изнад очију да би заклонио сунчеве зраке и боље видео у даљину, постао је симбол овог краја. 1986. године основана је манифестација локалног карактера – Дани лудаје. Манифестација је убрзо привукла љубитеље лудаје и тикве из целе земље. Тродневна догађања обухватају и стручна предавања за узгајиваче тикви и лудаја, такмичења у припремању јела од лудаје и тикве, маскенбал за децу, прављење скулптура од лудаја, различите концерте и изложбе. Манифестација све више добија на значају и популарности, па нису ретки ни туристи из [[Румунија|Румуније]], [[Мађарска|Мађарске]] и држава некадашњих република [[Југославија|Југославије]]. Најтежа лудаја измерена је 2014. године и тежила је 507 кгkg, док је најдужа достигла 283 цмcm дужине.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/najteza-ludaja-507-kilograma_526354.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvSveVesti+%28RTV+poslednje+vesti%29 Рекорд у тежини и дужини лудаје]</ref><ref>[http://www.kika-mamut.com/default.asp?lang=lat&page=project&level=partneri&kind=dani_ludaje Дани лудаје]</ref>

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ окупља велики број Кикинђана свих старосних категорија кроз разноврсне секције. Основано је 1876. године. Осим организовања рада хорских и фолклорних секција, „Гусле“ се баве и организацијом концерата, фестивала (Фенок — међународни фестивал народних оркестара), студија, истраживања, израдом ношњи и издавачком делатношћу.<ref>{{Cite web|url=http://visitkikinda.info/t/akademsko-drustvo-za-negovanje-muzike-gusle |title=Академско друштво за неговање музике Гусле |accessdate=088. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141013163642/http://visitkikinda.info/t/akademsko-drustvo-za-negovanje-muzike-gusle |archive-date=13. 10. 2014 |dead-url=yes }}</ref>

[[Датотека:Mlin u Kikindi, izgled fabrike.jpg|220px220п|мини|Млин у Кикинди]]

| извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>

| п1948=28743

| п1953=29635

| п1961=34127

| п1971=37691

| п1981=41797

| п1991=43051

| п1991н=42745

| п2002с=42675

| п2002=41935

| п2011=38065

|title=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>

| извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>

| ширина=300px

| наслов=

| позадина=#eee

| лево2=м

| десно2=ж

| шипке лево десно=

| просекм=38.2

| просекж=40.9