Вертеп у Србији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Batleika.JPG|250px250п|мини|десно|Сцена за вертеп у Белорусији (батлейка) <!-- Док не нађемо слику из Србије -->]]
'''Вертеп''' је обред посвећен рођењу [[Исус Христ|Исуса Христа]]. Изводе га, као игроказ, обредне поворке које за време [[Божићни празници|божићних празник]] походе домаћинства. По својој морфологији обред је повезан са [[Коледарење|коледарским]] поворкама и представља управо христијанизовани облик претхришћанских веровања и обичаја.<ref>{{cite web|title=ВЕРТЕП |url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/vertep |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
 
Игроказ се изводи у виду [[Луткарско позориште|луткарске представе]] на посебно направљеној, малој преносивој бини у виду дрвеног сандука са једном отвореном страном, унутар кога је направљена позоришна сцена. Вертепска традиција у историји српског [[луткарство|луткарства]] и [[обредно-религиозно позориште|обредно-религиозног позоришта]] дуга је око 200 година. У српским писаним изворима Вертеп се јавља 30-их година [[18. век|18. века]]а,<ref name="Радовановић">{{harvnb|Радовановић|2017|p=11-17}}</ref> а током 19. века постаје масовна појава у данашњој [[Војводина|Војводини]] и у [[Србија|Србији]].<ref name="СНП">{{cite web|title=ВЕРТЕП |url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=17082|work=Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=Српско народно позориште|accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
 
Године 2018. вертеп је, као део културног наслеђа, увршен у Национални [[Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије|регистар нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref>{{cite web|title=НОВИ УПИСИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА |url=http://nkns.rs/cyr/novi-upisi-u-nacionalni-registar-nematerijalnog-kulturnog-nasledja |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
Ред 15:
 
Реч се односи и на специфично преносиво луткарско позориште, уско повезано са овим обредом - [[Вертеп (позориште)|Вертеп]]:
# Јаслице, приказ [[Витлејем|Витлејемске]]ске пећине коју деца симболично носе за [[Божић]], од куће до куће, уз песму
# Минијатурно луткарско позориште које представља сцене Христовог рођења; народно [[луткарско позориште]], које се састоји од двоспратног дрвеног сандука.
 
Ред 22:
== Историја ==
{{главни чланак|Вертеп (позориште)}}
Појам "вертеп" настао је према називу специфичног облика [[Луткарско позориште|луткарског позоришта]], чије представе су се изводиле током Божићних празника и приказивале сцене Христовог рођења, комбиноване са веселим сценама из свакодневног живота. Ове вертепске представе датирају из касног [[16. век|16. века]]а, а настале су у [[Украјина|Украјини]], одакле су се врло брзо прошириле међу [[Источни Словени|источно словенским]] етничким групама. Своју популарност ове позоришне представе су достигле у другој половини 18. века, када се јављају и у Русији,<ref>{{cite web |title=Вертеп и Петрушка |url=http://www.booth.ru/teor_teatr_kuk/tradyc_vp_ag.shtml |website=Театр “Бродячий Вертеп” (Vagrant Booth Theatre) |accessdate=7. 4. 2019}}</ref> а касније и у Србији. Развоју вертепа допринели су студенти Кијевско-махилске академије, као и путујуће позоришне трупе.<ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{cite web |title=Vertep |url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CV%5CE%5CVertepIT.htm |website=Internet Encyclopedia of Ukraine |accessdate=7. 4. 2019}}</ref>
 
Током времена развила су се и правила за конструкцију бине, број, карактер и конструкцију лутака, као и костиме, музику и сценарио. Секуларни део представе често је приказивао савремене догађаје догађаје, па се тако, на пример, лутка [[козак]]а појавила током владавине [[Катарина Велика|КатаринeКатарине ВеликeВелике]].<ref name="Encyclopedia of Ukraine" />
 
=== Вертеп у Србији ===
[[Датотека:Позорница позоришта лутака, 30-их година 20. века.tif|250px250п|мини|десно|Позорница позоришта лутака, 30-их година 20. века, [[Српско народно позориште]] у Новом Саду]]
Вертеп се у писаним изворима код [[Срби|Срба]] спомиње од тридесет и четрдеееетих година 18. века а дошао је из [[Украјина|Украјине]] као школска драма.<ref name="Радовановић" /> Верује се да су овај руско-украјински божићни обичај увели руски учитељи који су дошли у Београд и Сремске Карловце. Има потврда о вертепу у Карловцима 1740, а митрополит [[Павле Ненадовић]] је између 1749. и 1769. давао дарове за вертеп. [[Манастир Хопово|Хоповски]] манастирски старешина је 1758. даровао ђаке који су му донели вертеп.
 
Ред 43:
 
Пред том покретном сценографијом игроказ се изводи у два дела. Први део је са библијском тематиком и сакралног карактера, док је други део профане садржине и описује сцене из свакодневног живота:
 
* У првом делу вертепа наступају три цара, мудраца са истока, Гашпар, Мелхиор и Валтазар, који су вођени звездом репатицом дошли на поклоњење новорођеном Христу и донели му дарове. Они, представљајући се, описују тај догађај. Са њима улази у препирку [[Јудеја|јудејски]] цар [[Ирод]], чијом се орацијом завршава први део вертепа
* Други део има световни карактер. Сачувани рани текстови показују чак извесну војвођанску локалну боју. Наступају Чобанин и три „губе“ – чича-Ђука, чича-Тодор и чича-Петар (ово су најчешћа, али не и једина имена). У овом делу игроказа текст је оригиналан, са доста импровизација и има [[Хумор|хумористичко]]-[[Сатира|сатиричну]] интонацију.<ref name="СНП" />
Линија 58 ⟶ 57:
 
== Литература ==
* {{citeCite book |last1ref=harv|last=Радовановић |first1first=Зоран |title=Заувек вертеп : сценско извођење у слици и речи |dateyear=2017 |publisher=Радио-телевизија Србије |location=Београд |isbn=978-86-6195-116-9|pages=}}{{COBISS|ID=233176588}}
 
== Спољашње везе ==
{{commonscatCommonscat|Vertep (puppet theatres) in Serbia}}
* {{cite news |last1last=Rakočević |first1first=B. |title=Božićne misterije i vertep |url=http://www.seecult.org/vest/bozicne-misterije-i-vertep |accessdate=7. 4. 2019 |work=SEEcult |date=7. 1. 2010}}
 
* {{cite news |last1=Rakočević |first1=B. |title=Božićne misterije i vertep |url=http://www.seecult.org/vest/bozicne-misterije-i-vertep |accessdate=7. 4. 2019 |work=SEEcult |date=7. 1. 2010}}
 
{{Листа нематеријалног наследства Србије}}