Вертеп у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Batleika.JPG|
'''Вертеп''' је обред посвећен рођењу [[Исус Христ|Исуса Христа]]. Изводе га, као игроказ, обредне поворке које за време [[Божићни празници|божићних празник]] походе домаћинства. По својој морфологији обред је повезан са [[Коледарење|коледарским]] поворкама и представља управо христијанизовани облик претхришћанских веровања и обичаја.<ref>{{cite web|title=ВЕРТЕП |url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/vertep |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
Игроказ се изводи у виду [[Луткарско позориште|луткарске представе]] на посебно направљеној, малој преносивој бини у виду дрвеног сандука са једном отвореном страном, унутар кога је направљена позоришна сцена. Вертепска традиција у историји српског [[луткарство|луткарства]] и [[обредно-религиозно позориште|обредно-религиозног позоришта]] дуга је око 200 година. У српским писаним изворима Вертеп се јавља 30-их година [[18. век
Године 2018. вертеп је, као део културног наслеђа, увршен у Национални [[Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије|регистар нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref>{{cite web|title=НОВИ УПИСИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА |url=http://nkns.rs/cyr/novi-upisi-u-nacionalni-registar-nematerijalnog-kulturnog-nasledja |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
Ред 15:
Реч се односи и на специфично преносиво луткарско позориште, уско повезано са овим обредом - [[Вертеп (позориште)|Вертеп]]:
# Јаслице, приказ [[Витлејем
# Минијатурно луткарско позориште које представља сцене Христовог рођења; народно [[луткарско позориште]], које се састоји од двоспратног дрвеног сандука.
Ред 22:
== Историја ==
{{главни чланак|Вертеп (позориште)}}
Појам "вертеп" настао је према називу специфичног облика [[Луткарско позориште|луткарског позоришта]], чије представе су се изводиле током Божићних празника и приказивале сцене Христовог рођења, комбиноване са веселим сценама из свакодневног живота. Ове вертепске представе датирају из касног [[16. век
Током времена развила су се и правила за конструкцију бине, број, карактер и конструкцију лутака, као и костиме, музику и сценарио. Секуларни део представе често је приказивао савремене догађаје догађаје, па се тако, на пример, лутка [[козак]]а појавила током владавине [[Катарина Велика|
=== Вертеп у Србији ===
[[Датотека:Позорница позоришта лутака, 30-их година 20. века.tif|
Вертеп се у писаним изворима код [[Срби|Срба]] спомиње од тридесет и четрдеееетих година 18. века а дошао је из [[Украјина|Украјине]] као школска драма.<ref name="Радовановић" /> Верује се да су овај руско-украјински божићни обичај увели руски учитељи који су дошли у Београд и Сремске Карловце. Има потврда о вертепу у Карловцима 1740, а митрополит [[Павле Ненадовић]] је између 1749. и 1769. давао дарове за вертеп. [[Манастир Хопово|Хоповски]] манастирски старешина је 1758. даровао ђаке који су му донели вертеп.
Ред 43:
Пред том покретном сценографијом игроказ се изводи у два дела. Први део је са библијском тематиком и сакралног карактера, док је други део профане садржине и описује сцене из свакодневног живота:
* У првом делу вертепа наступају три цара, мудраца са истока, Гашпар, Мелхиор и Валтазар, који су вођени звездом репатицом дошли на поклоњење новорођеном Христу и донели му дарове. Они, представљајући се, описују тај догађај. Са њима улази у препирку [[Јудеја|јудејски]] цар [[Ирод]], чијом се орацијом завршава први део вертепа
* Други део има световни карактер. Сачувани рани текстови показују чак извесну војвођанску локалну боју. Наступају Чобанин и три „губе“ – чича-Ђука, чича-Тодор и чича-Петар (ово су најчешћа, али не и једина имена). У овом делу игроказа текст је оригиналан, са доста импровизација и има [[Хумор|хумористичко]]-[[Сатира|сатиричну]] интонацију.<ref name="СНП" />
Линија 58 ⟶ 57:
== Литература ==
* {{
== Спољашње везе ==
{{
* {{cite news
▲* {{cite news |last1=Rakočević |first1=B. |title=Božićne misterije i vertep |url=http://www.seecult.org/vest/bozicne-misterije-i-vertep |accessdate=7. 4. 2019 |work=SEEcult |date=7. 1. 2010}}
{{Листа нематеријалног наследства Србије}}
|