Шпигел — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{bez inlajn referenci}}
{{Часопис
| име = Шпигел
| лого = [[FileДатотека:Logo-der spiegel.svg|230px]]
| тип = недељник
| главни_уредник = Klaus Brinkbäumer
| тираж = 840.000 недељно
| власник = ''Spiegel-Verlag''
| оснивање = 4. јануара 1947.
| оснивач = Rudolf Augustein
| језик = немачки
| седиште = [[Хамбург]],<br />{{застава|Немачка}}
| ISSN = 0038-7452
|eISSN = 2185-1349
| веб-сајт = {{URL|www.spiegel.de}}
}}
[[Датотека:Hamburg Der Spiegel Verlagshaus 01 KMJ.jpg|thumb|Главна зграда Шпигла у [[Хамбург]]у.]]
'''Шпигел''' ({{јез-де|Der Spiegel}}) су немачке новине чија се издавачка кућа налази у [[Хамбург]]у. Продаје се широм света. Продато је укупно 843.805 примерака, тј. 20,2 одсто% мање од [[1998]]. године. Због свог утицаја на формирање јавног мњења, често га сматрају водећим медијем.{{чињеница| date = 03. 2016. }} Шпигел као и његов оснивач [[Rudolf Augstein|Рудолф Аугштајн]] заузимају битну улогу у историји немачких медија. Часопис је основан [[1947]]. године. Током времена се показао значајним у борби за слободу медија кроз разоткривање разних политичких афера. Шпигел сарађује са Шпигел-Онлајн која такође припада издавачкој кући Шпигел, али су у уредничком и предузетничком смислу одвојене.
 
== Историја ==
Још пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] Лион ФeuхтвангерФеuхтвангер, из Минхена, издао је часопис под називом Шпигел. Поменути је у [[новембру 1908.]] спојен са Зигрид Јакобсоновим позориштем, док са данашњим Њуз ''магазином'' Шпигел није у никаквој вези. Након Другог светског рата, прво издање часописа Шпигел издато је у суботу [[4. јануар]]а [[1947]]. године у граду Хановер. Под насловом ''Ове седмице'' се већ у новембру [[1946]]. године појавио претеча који је био под утицајем америчких и британских магазина и у почетку под поткровитељством британске војне управе. Три одговорна медијска официра били су Џон Сеимор Шалонер, Хенри Ормонд и Хери Бохрер, ​​последњи као главни уредник. Седмим издањем је часопис предат у немачке руке. Рудолф Аугштајн који је водио немачки реферат код ''Ове седмице'', добио је издавачку дозволу и преузео часопис. Променио је назив у ''Шпигел'' и постао његов издавач и главни уредник. У јануару [[1947]]. године је објављено прво издање које је настало у Хановеру. Достигло је тираж од 15 000 примерака због ограничавања потрошње папира која су одредили Британци. [[1949]]. године је редакција одредила статут новине:
''" Све обрађене и забележене информације, вести и чињенице у Спиегел-у морају бити усклађене. Свака информација и чињеница треба бити пажљиво и тачно проверена. "''
Испуњењу наведних циљева и тежњи служи Шпигел-архива, која је постала позната ван оквира Немачке и са запослених 80 радника важи као највећи светски документациони и истраживачки одел у новинарству.
 
== 50-е године ==
[[Године 1950]]., Шпигел је открио да су чланови [[Бундестаг]]а, при избору главног града, били потплаћени да гласају за [[Бон]]. У том спору је Рудолф Аугштајн био позван као сведок, међутим није одао изворе информацији те се бранио ћутањем због поверљивости података. [[1952]]. године наступа Шмајзер-афера. Ханс Конрад Шмајзер био је бивши агент француске тајне службе. Он је тврдио да су канцелар [[Конрад Аденауер]], директор министарства Бланкенхорн и генерал Рајфешајд радили за француску тајну службу и да су давали тајне информације француском агенту. 1958. године у Шпигел-у почела је дебата о доношењу закона у хитним ситуацијама, из којих су ([[1960., 1963, 1965.]]) састављени законски списи министра унутрашњих послова Герарда Шродера.
 
Још у самом почетку свог рада је Шпигел достигао велики значај. Број штампања новина је екстремно порастао: [[1961]]. године је износио 437.000 примерака. Са економским успехом стекли су и већи публицитет као и полички утицај.
Ред 34:
 
Због мањка доказа Савезни суд је [[13. мај]]а [[1965]]. године, одбило почетак суђења против Ахлерса и Аугсшајна.
[[Афера Шпигел]] је у великој мери утицала на јавност, поготово на припаднике млађе генерације и критичне интелигенције, које су ангажовали за недељне новине које су биле гаранција за слободу мишљења.{{чињеница| date = 03. 2016. }}
 
== Почетак 1990-их ==
Ред 42:
Шпигел је претрпео губитак подршке за више од 10% и пад продаје тиража пао је за више од 12%.
 
Године 1995. године број читалаца био је преко 7 милиона. Тад је основан ТВ Шпигел и Шпигел Специал. У [[јануар]]у [[1997]]. године обележена је 50. годишњица Шпигел-а. Према анкети од 1536 немачких новинара у пролеће 2005. године утицај новина је смањен на 33, 8% испитаника, који су описали Шпигел као главни медиј, док је за 34, 6% испитаника гласало за новине Зидојче.
 
Од [[29. октобра]] [[2002]]. године Шпигел се појавио у ПДФ формату. [[7. новембра]] [[2002]]. године умро је издавач Рудолф Аугштајн.
Дана [[5. фебруар]]а [[2008]]. године завршила се Аугштајнова афера. Њега су наследили Мулер Блуменкрон, који је до краја маја био шеф Шпигел Онлајн-а и Џорџ Масколо директор градске канцеларије Шпигела.
 
== Садашњост ==
Ред 59:
== Литература ==
* ''Der Spiegel.'' Spiegelverlag Rudolf Augstein, Hamburg 1946,1&nbsp;ff. {{ISSN|0038-7452}}.
* Helmut Arntzen, H.A. und Winfried Nolting (Hrsg.): ''Der Spiegel. Analyse, Interpretation, Kritik.'' Fink, München. {{page| year = 1977| isbn = 978-3-7705-1536-3| pages = }}.
* Rudolf Augstein, Jochen Bölsche (Hrsg.): ''Schreiben, was ist. Kommentare, Gespräche, Vorträge.'' DVA, Stuttgart / München. {{page| year = 2003| isbn = 978-3-421-05747-1| pages = }}.
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шпигел