Шпигел — разлика између измена

| име = Шпигел

| лого = [[FileДатотека:Logo-der spiegel.svg|230px]]

| тип = недељник

| главни_уредник = Klaus Brinkbäumer

| тираж = 840.000 недељно

| власник = ''Spiegel-Verlag''

| оснивање = 4. јануара 1947.

| оснивач = Rudolf Augustein

| језик = немачки

| седиште = [[Хамбург]],<br />{{застава|Немачка}}

| ISSN = 0038-7452

| веб-сајт = {{URL|www.spiegel.de}}

'''Шпигел''' ({{јез-де|Der Spiegel}}) су немачке новине чија се издавачка кућа налази у [[Хамбург]]у. Продаје се широм света. Продато је укупно 843.805 примерака, тј. 20,2 одсто% мање од [[1998]]. године. Због свог утицаја на формирање јавног мњења, често га сматрају водећим медијем.{{чињеница| date = 03. 2016. }} Шпигел као и његов оснивач [[Rudolf Augstein|Рудолф Аугштајн]] заузимају битну улогу у историји немачких медија. Часопис је основан [[1947]]. године. Током времена се показао значајним у борби за слободу медија кроз разоткривање разних политичких афера. Шпигел сарађује са Шпигел-Онлајн која такође припада издавачкој кући Шпигел, али су у уредничком и предузетничком смислу одвојене.

Још пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] Лион ФeuхтвангерФеuхтвангер, из Минхена, издао је часопис под називом Шпигел. Поменути је у [[новембру 1908.]] спојен са Зигрид Јакобсоновим позориштем, док са данашњим Њуз ''магазином'' Шпигел није у никаквој вези. Након Другог светског рата, прво издање часописа Шпигел издато је у суботу [[4. јануар]]а [[1947]]. године у граду Хановер. Под насловом ''Ове седмице'' се већ у новембру [[1946]]. године појавио претеча који је био под утицајем америчких и британских магазина и у почетку под поткровитељством британске војне управе. Три одговорна медијска официра били су Џон Сеимор Шалонер, Хенри Ормонд и Хери Бохрер, ​​последњи као главни уредник. Седмим издањем је часопис предат у немачке руке. Рудолф Аугштајн који је водио немачки реферат код ''Ове седмице'', добио је издавачку дозволу и преузео часопис. Променио је назив у ''Шпигел'' и постао његов издавач и главни уредник. У јануару [[1947]]. године је објављено прво издање које је настало у Хановеру. Достигло је тираж од 15 000 примерака због ограничавања потрошње папира која су одредили Британци. [[1949]]. године је редакција одредила статут новине:

[[Године 1950]]., Шпигел је открио да су чланови [[Бундестаг]]а, при избору главног града, били потплаћени да гласају за [[Бон]]. У том спору је Рудолф Аугштајн био позван као сведок, међутим није одао изворе информацији те се бранио ћутањем због поверљивости података. [[1952]]. године наступа Шмајзер-афера. Ханс Конрад Шмајзер био је бивши агент француске тајне службе. Он је тврдио да су канцелар [[Конрад Аденауер]], директор министарства Бланкенхорн и генерал Рајфешајд радили за француску тајну службу и да су давали тајне информације француском агенту. 1958. године у Шпигел-у почела је дебата о доношењу закона у хитним ситуацијама, из којих су ([[1960., 1963, 1965.]]) састављени законски списи министра унутрашњих послова Герарда Шродера.

[[Афера Шпигел]] је у великој мери утицала на јавност, поготово на припаднике млађе генерације и критичне интелигенције, које су ангажовали за недељне новине које су биле гаранција за слободу мишљења.{{чињеница| date = 03. 2016. }}

Године 1995. године број читалаца био је преко 7 милиона. Тад је основан ТВ Шпигел и Шпигел Специал. У [[јануар]]у [[1997]]. године обележена је 50. годишњица Шпигел-а. Према анкети од 1536 немачких новинара у пролеће 2005. године утицај новина је смањен на 33, 8% испитаника, који су описали Шпигел као главни медиј, док је за 34, 6% испитаника гласало за новине Зидојче.

Дана [[5. фебруар]]а [[2008]]. године завршила се Аугштајнова афера. Њега су наследили Мулер Блуменкрон, који је до краја маја био шеф Шпигел Онлајн-а и Џорџ Масколо директор градске канцеларије Шпигела.

* Helmut Arntzen, H.A. und Winfried Nolting (Hrsg.): ''Der Spiegel. Analyse, Interpretation, Kritik.'' Fink, München. {{page| year = 1977| isbn = 978-3-7705-1536-3| pages = }}.

* Rudolf Augstein, Jochen Bölsche (Hrsg.): ''Schreiben, was ist. Kommentare, Gespräche, Vorträge.'' DVA, Stuttgart / München. {{page| year = 2003| isbn = 978-3-421-05747-1| pages = }}.