Википедија

Планинарење — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{друге употребе|Алпиниста (филм)}}
[[Датотека:Summitting Island Peak.jpg|thumb|right|Пењач на последњих неколико корака на {{convert|6160|m|ft|abbr=on}}<ref>{{cite web |url=http://www.nepalmountaineering.org/index.php?razer=peak_detail&&name=Imja-tse(Island%20Peak) |title=Nepal Mountaineering Association |year=2008 |work=web page|accessdate=2. June6. 2011}}</ref> Ајландском врху у [[Непал]]у, 2004]]
[[Датотека:Durmitor - near Minin bogaz.jpg|десно|мини|[[Дурмитор]], [[Црна Гора]].]]
[[Датотека:Babin zub u daljini.jpg|десно|мини|[[Стара планина]], [[Србија]] . ]]
Ред 42:
Као последица мањег притиска, [[крв]] је мање засићена [[кисеоник]]ом него на мањим висинама. Организам се може донекле прилагодити овим условима. [[Срце]] куца брже, повећава се [[крвни притисак]]. Међутим, на већим висинама, организам се теже прилагођава. Тако настаје [[висинска болест]]. Симптоми висинске болести су: [[главобоља]], [[несаница]], губитак апетита, [[мучнина]], [[повраћање]], губитак мокрења итд. Начини борбе против висинске болести су: бити у што бољој кондицији, пити пуно течности, јести добро, добро се аклиматизовати. [[Аклиматизација]] је постепено привикавање организма на велику висину. Планинари најчешће покушавају да се аклиматизују по методу „горе - доле“ који подразумева такозване аклиматизационе успоне: пењање на веће висине у току дана, а затим спуштање и ноћење на мањој висини. Тек после једног или више аклиматизационих успона, дефинитивно се наставља даље ка врху.
 
== Врхови преко 8000 метараm ==
[[Датотека:Gasherbrum2.jpg|десно|мини|Врх [[Гашербрум 2]], [[Хималаји]].]]
{{Посебан чланак|Врхови преко 8000 метараm}}
Постоји 14 планинских врхова виших од 8000 метараm. Многи [[планинар]]и покушавају да освоје ''„Седам врхова“'', односно све врхове за које важи да су највиши врх [[континент]]а на ком се налазе. Ретки су они који покушавају да освоје свих 14 врхова виших од 8000 метараm. Сви ови врхови се налазе на Хималајима и то у четири земље: [[Непал]]у, [[Пакистан]]у, [[Кина|Кини]] и [[Индија|Индији]]. Тежина се овде не огледа само у томе што су стене са јужне стране веома стрме, а клима са северне стране сурова, већ и у чињеници да је [[ваздух]] веома разређен. Због тога велики број пењача користи боце са [[кисеоник]]ом, који, опет, представљају додатни терет за ношење.
 
== Историја ==
Ред 70:
* Владан Вукашиновић, ЕвеРесТ за сваког и за одабране. Београд 2003.
* Проф. др Зоран Рогановић и др Миленко Савић, Медицински проблеми на великој надморској висини, Београд 2004
* {{Cite book | ref=harv|title = Fallen giants: a history of Himalayan mountaineering from the age of empire to the age of extremes
| publisher = Yale University Press | location = New Haven | year = 2008 | isbn = 978-0-300-16420-6 | oclc = 181424034
| last = Isserman | first = Maurice | authorlink = Maurice_Isserman | last2 = Weaver | first2 = Stewart }}
* {{Cite book | ref=harv|publisher = Princeton University Press | isbn = 978-0-691-00689-5 | oclc = 41326318 | last = Ortner | first = Sherry B. | authorlink = Sherry_Ortner | title = Life and death on Mt. Everest : Sherpas and Himalayan mountaineering | location = Princeton | year = 1999}}
* {{Cite book | ref=harv|publisher = The Mountaineers | isbn = 978-0-89886-379-6 | oclc = 28547900 | last = Unsworth | first = Walt | title = Hold the heights: the foundations of mountaineering | location = Seattle | year = 1994}}
* [http://content.lib.washington.edu/mtnweb/index.html The Mountaineers Collection] - University of Washington Library
* [http://content.lib.washington.edu/cmpweb/exhibits/mountaineers/index.html Mountaineers: 1920 Outing to Mt. Olympus] - an exhibit from the University of Washington Library
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Планинарење”