Starenje — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. ознака: уклоњено преусмерење |
|||
Ред 1:
[[Image:Hans Baldung 009.jpg|thumb|200px|[[Hans Baldung]]: [[Život]], [[starost]] i [[smrt]]<br>(oko [[1540]].-[[1543]].)]]
'''Starenje''' je sveprisuprtni i nezaobilazni proces u živom svetu, prirodno-spontano progresivno menjanje u životnom ciklusu svake jedinke, koje se završava [[smrt|smrću]]. Glavnina tog procesa je uslovljena [[genetika|genetički]] programiranim slabljenjem i otkazivanje sistema održavanja [[homeostaza|homeostaze]], tj. održavanja samobitnosti organizma, putem balansiranja svoje unutrašnje sredine u večno promenljivim uslovima okoline.
== Teorije starenja ==
Dosad je predloženo preko 300 teorija starenja koje su pokušavale da objasne suštinu i prirodu ovog višeslojno složenog procesa. Mnoge od njih se međusobno razlikuju tek u ponekom diskutabilnom detalju, ali u osnovi svake je pokušaj objašnjenja uzroka, programiranja, dinamike i mehanizama starenja na nivou:
* [[nukleinske kiseline|nukleinskih kiselina]],
* [[hromozom]]a,
* [[ćelija (biologija)|ćelije]],
* [[organ (anatomija)|organa]] i
* celog [[organizam|organizma]].
Biološke teorije starenja koje imaju najširu podršku u suštini počivaju na promenama na [[evolucija|evolucijskom]], [[organ (anatomija)|organsko-sistemskom]] i ćelijskom nivou.
Prve savremene naučne teorije starenja zasnovao je [[1882]]. godine [[nemačka|nemački]] [[evolucija|evolucijski]] biolog ([[jevrej]]skog porekla) [[August Weismann|Avgust Vajsman]], koji je odlučujuću ulogu u procesu starenja pripisao trošenju ćelija i tkiva tokom [[život]]a. Pretpostavka o gomilanju otpadnih metabolita i drugih štetnih materija zasnovana je zapažanju da se određeni sporedni produkti metabolizma ([[sekundarni metabolit]]i) progresivno nakupljaju u ćelijama, što remeti njihove funkcije toliko da mogu izazvati i smrt ćelije (vidi: [[Genetika starenja]]).
Teorije o neurološkim odrednicama procesa starenja počivale su na uočenom smanjenju lučenja [[hormon]]a tokom [[ontogeneza|ontogeneze]]. Međutim, ispostavilo se da takvih žlezda uopšte nema i da se starenje odvija i na nivou ćelija koje rastu u [[kultura tkiva|kulturi tkiva]]
Sredinom 20. veka ([[1961]].) [[amerika|američki]] [[lekar]] [[Leonard Hayflick|Leonard Hejflik]] je dokazao da kultivirani fibroblasti [[čovek]]a mogu imati ograničen broj deoba, što je zatim nađeno i u kulturama ćelija nekih drugih [[organizam]]a. Ti nalazi su postulirali teorije ćelijskog starenja, po kojima svaka ćelija u genetičkom programu ima tzv. [[biološki sat]], koji joj ograničava broj deoba. Ovakvi pristupi obuhvataju genetičke teorije i
teorije slobodnih radikala.
Teorije o presudnosti uloge '''[[genetika|genetičkih]] činilaca''' u procesu starenja pretpostavljaju da se u njegovom toku akumuliraju greške u strukturi [[nukleinske kiseline|nukleinskih kiselina]] (prvenstveno [[DNK]]), koje remete njeno normalno funkcionisanje.
'''Teoriju slobodnih radikala''' je počeo razrađivati [[amerika|američki]] [[lekar]] [[Denham Harman]], početkom 20. veka, kada je zapazio da se u ćelijama redovno nalaze i slobodni radikali. Za njih je već bilo poznato da mogu oštetiti različite [[molekul]]e, kao što su [[protein]]i, [[lipid]]i i [[nukleinske kiseline]], formirajući neprirodne [[kovalentna veza|kovalentne veze]], što ubrzava starenje ćelije i organizma.
==Genetika starenja==
{{Glavni|Genetika starenja}}
Široko je prihvaćeno mišljenje da su promene na različitim nivoima organizacije i funkcije [[DNK|genetičkog materijala]] posebno značajan činilac u procesu gomilanja bioloških promena tokom starenja. Većina teorija koje počivaju na ovoj hipotezi, naglašavaju da je starenje posledica akumulacije grešaka u autoreprodukciji i funkcioniranju [[DNK]] somatskih [[Ćelija (biologija)|ćelija]], posebno somatskih [[mutacija]].
Pored genskih, u njima je zabeležen [[ontogeneza|ontogenetski]] porast učestalosti struktrurnih i numeričkih [[hromosomske mutacije|hromosomskih mutacija]]. To je uslovilo pojavu da se okviru širokog polja proučavanja biologije starenja, svojim doprinosom posebno afirmiše [[genetika starenja]], koja proučava promene u genetičkoj konstituciji i njihove uzročno-posledične veze sa tajmingom uočenih [[fenotip]]skih manifestacija u procesima starenja čoveka i drugih bioloških vrsta. Rezultati glavnine dosadašnjih istraživanja sugerišu da su genetičke promene možda odlučujući faktor prirode procesa individualnog starenja.
==Fiziologija starenja==
Ako se prihvati važeća pretpostavka o značaju genetičkih faktora u determinaciji procesa starenja, postaje jasan i značaj njegovih fizioloških odrednica, jer su [[biohemija|biohemijsko]]-[[fiziologija|fiziološki]] i [[epigenetika|epigenetički]] procesi jedini način ostvarivanja uticaja starosnoh promena u genetičkom materijalu. Fiziološke promene tokom starenja najšire su proučavane na [[sisar]]ima, jer [[čovek]] pripada tom razredu [[životinja]] i zato što postoji uočljiva sličnost u procesu starenja ljudi i [[primat]]a.
Najuočljivije promene tokom starenja sisara su:
* opadanje intenzitena baznog [[metabolizam|metabolizma]] ;
* smanjenje standardne telesne mase [[život|živih ćelija]] i [[kost]]iju;
* postepeno smanjivanje pokretljivisti.
==Prevremeno starenje==
[[Genetika|Genetički]] okviri [[metabolizam|metaboličkih]] procesa, patogeni faktori i elementi [[kultura|kulture življenja]] koji značajni za sve aspekte starenja, mogu indukovati preuranjeni početak ovo procesa – [[progerija|progeriju]].
Postoje i teško kontrolisani faktori pojave prevremene starosti, među kojima su intenzivnije istraživani uticaji nekih naslednih bolesti, poremećaji i sindromi, kao što su:
* [[Daunov sindrom]]
* [[Vernerov sindrom]]
* [[Hatčinson-Gilfordov sindrom]]
* [[Kokejnov sindrom]]
* [[Ataksija-teleangiektatika]] i drugi uzroci.
== Starenje i razmnožavanje ==
Reprodukcija živih sistema ili [[razmnožavanje]] je najvažnija funkcija u održavanju pripadajuće [[vrsta|vrste]], a kojoj su, tokom [[ontogeneza|ontogeneze]] kojoj podređeni svi ostali životni procesi, uključujući samo starenje i smrt. Iako je praktično nepregledan broj strategija razmnožavanja, prema učestalosti tokom života, postoje:
* jednokratna razmnožavanja tokom čitavog individualnog života, što je obeležje jednogodišnjih i dvogodišnjih biljka, dok su kod [[životinja]] česta pojava kod [[insekt|insekata]], a retka kod [[kičmenjak]]a;
* periodično višekratno razmnožavane u toku [[pol]]ne zrelosti, koja obično traje veći deo života.
Tokom starenja, reprodukcijski potencijali postepeno opadaju, ali se mogu održavati sve do (starosne) [[smrt]]i.
== Starenje čoveka ==
Starenje [[čovek|ljudi]] je neumitni prirodni biološki proces koji vodi ka starosti i [[smrt]]i. Bilo je mnogo pokušaja da se odgovori na pitanje: Zašto i kako životinje, a posebno [[čovek|ljudi]] karakteristično stare i u kojm životnom dobu.
Među glavna obeležja procesa starenja ljudi obično se svrstavaju:
* smanjanje intenziteta [[metabolizam| metabolizma]], uz postepeno umanjenje funkcija pojedinih vitalnih organa, posebno [[žlezda]] sa unutrašnjim lučenjem ([[hormon]]a);
* [[voda|dehidratacija]] ćelija, što uzrokuje koncentrisanje i zadržavanje štetnih materija;
* taloženjem [[kalcijum]]ovih soli u [[kičma|pršljenskim]] [[hrskavica]]ma [[kičma|kičme]]. To uzrokuje otežano kretanje, što je praćeno smanjenom pokretljivšću kičme. Zato su obično starije osobe pogrbljene prema napred;
* sužavanje [[krv]]nih sudova zbog [[skleroza|sklerotskih]] procesa, što uzrokuje slabije prokrvljavanje organa, uz slabljenje njihovih aktivnosti;
* porast verovatnoće pojave najčešćih smrtonosnih bolesti, kao što su [[kancer]]i [[pluća]], [[dojka|dojke]], [[debelo crevo|debelog creva]] i dr.) te [[srce|kardiovaskularnih]] i [[nerv]]nih bolesti.
[[File:Alzheimer's disease brain comparison.jpg|thumb|500px| Poređenje normalnog mozga (levo) i mozga osobe sa [[Alzhajmerova bolest|Alzhajmerovom bolešću]] (desno). Istaknuta su obeležja koja koja ih razlikuju]]
Pored toga:
* Mladež gubi sposobnost djeteta u čujnosti visokofrekventnih zvukova iznad 20 -{kHz}-;
* Kontinuirani pad kognitivnih procesa se javlja nakon vrhunskog ispoljavanja sredinom 20-tih;
* Do doba od 30, bore se razviju uglavnom zbog [[fotostarenje |fotostarenja]], što posebno utiče na suncu izloženim površinama ([[lice]], [[ruka|ruke]]) [[koža]] lica;
* Oko godine 35, ženska plodnost naglo opada;
* Sredinom četrdesetih godina, [[dalekovidnost]] generalno postaje očigledna.
* Oko doba od 50, kosa postaje siva kod kavkazoidaoida;<ref>[http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=why-does-hair-turn-gray, Scientific American, Zašto kosa postaje siva?]</ref>
* Mnogi muškarci su pogođeni gubitkom kose, a žene ulaze u [[menopauza|menopauzu]].
Biološki gladano, starenje čoveka počinje pri začetku [[organizam|organizma]] ili rođenju, jer su podela ćelija i rast tada najbrži i postepeno se usporavaju kako vreme prolazi.<ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.</ref>
Drugim rečima, starenje počinje i odvija srazmerno povećanju verovatnoće prirodne [[smrt]]i. Životne tabele pokazuju verovatnoću smrti u svakoj fazi individualnog života. Ove tablice se koriste za životno osiguranje, koje kompanije primenjuju za procenu stope osiguranja života, kao i za penzijsku politiku. Ispostavilo se da najmanje šanse da umru imaju tek odrasli mladi. Za devojke je ovo već oko 14. rodine. Biolozi smatraju je da je ovo vreme najznačajnije za reprodukciju ili za individualnu prošlost. Pretpostavla se da je vrhunac doba za reprodukciju u istoriji čovečanstva bio niži nego danas.
Mnogi [[gen]]i mogu biti izraženi samo u nekim ili u različitim fazama života. Bilo koji [[alel]] gena koji ometa reprodukciju ima manje šanse da se prenese u sledeću generaciju. Frekvencija takvih gena u [[populacija|populaciji]] tada će automatski biti smanjena. Tako je [[prirodna selekcija]] praktično otklonila sve nasledne efekte koji smanjuje [[plodnost]].<ref>Medawar P. B. & J.S. (1983): Aristotle to Zoos: a philosophical dictionary of biology. Harvard University Press, Harvard, ISBN 0-674-04537-8</ref><ref>Comfort A. (1956): Ageing: the biology of senescence. Routledge & Kegan Paul, London.</ref><ref>Williams G. C. (1957): Pleiotropy, natural selection and senescence. Evolution, 11: 98-411.</ref>
Međutim, kasnije u životu, nasleđeni nedostaci imaju malo ili nikakav uticaj na populaciju u celini. U stvari, tokom života naše ćelije nakupljaju oštećenja svoje [[DNK]], koja su slučajna, ali uzrokuju da postepeno postaju manje održive. Ljudi imaju izvesne vrste ćelija koje se nikada, ili rijetko, dele tokom odraslog života. [[Mišić]]ne ćelije i većina [[neuron]]a nikada se ne dele u odraslom životnom dobu. Očigledno, one prikupljaju oštećenja, a ne samo [[DNK]]. Nasleđuju se takođe i razni [[genetika|genetički]] uslovi koji imaju učinak u kasnijem životu, kao što je [[Hantingtonova horea]]. Dvostruki efekti kašnjenja nasleđa i gomilanje oštetećenja su glavne odrednice procesa starenja. [[Protozoa|Protisti]] ne stare: oni se dele, a sledeća generacija je jednako dobra/slaba kao i prošle.<ref>McGowan C. (1999): Diatoms to dinosaurs: the size and scale of living things. Penguin, London, ISBN 0-14-028104-5</ref>
Odavno je poznato da se [[nerv]]no [[tkivo]] stari tokom [[Онтогенетско развиће човека|rasta i razvoja ljudskog organizma]]. Između 30. i 90. godina života broj [[neuron]]a u [[kičmena moždina|kičmenoj moždini]]u se smanji približno za 20%, a ukupna [[mozak|moždana]] masa za 10%. Te promene su praćene smanjenjem funkcionalnosti ostalih bitnih tkiva i struktura za njegovo održavanje, kao što su mreža [[kapilar]]a, koja ih snabdeva [[kiseonik]]om i hranljivim [[materija]]ma, a odnosi štetne produkate [[metabolizam|metabolizma]].
Kod većine starijih osoba postepeno ili čak naglo se javljaju, najprije blaže smetnje u prisećanju prošlosti, a pokreti i mentalne reakcije postaju sve sporiji, iako čak i u dubokoj starosti mogu [[psihologija|psihički]] i kognitivno funkcionisati potpuno normalno. Kod zdravih ljudi u „trećem životnom dobu“ dokazana je mogućnosti stvaranja novih asocijativnih veza u ponovnoj uspostavi moždanih funkcija i da povlačenje iz društvenog života i interesnih aktivnosti ubrzava degenerativne promene u nervnom sistemu, uz mogućnost pojave nervne [[apoptoza|apoptoze]]. Starenjem refleksi i pokreti se usporavaju, a koordinacija pokreta smanjuje. Javlja se staračka dalekovidnost i delimičan gubitak sluha. Raste i učestalost pojavljivanja različitih bolesti.
==Starenje životinja==
Proces, uzroci i posledice starenja [[životinja]] se mogu pratiti jedino u kontrolisanim i zaštićenim uslovima laboratorija, zooloških vrtova i parkova prirode. U divljini, životinje mogu biti izložene nedostatku hrane i neravnopravnoj kompeticiji sa ostalim stanovnicima [[biocenoza|životne zajednice]], napadima grabljivica, bolestima, ekstremnim [[klima]]tskim uslovima i svemu drugom što smanjuje verovatnoću preživljavanja, ubrzava starenje organizma i [[smrt]] u ranijem životnom dobu. Kod većine njih, duboka starost je češće izuzetak, nego redovna pojava. Kod najvećeg broja životinjskih vrsta postoji pravilo da dužina života obično ne dugo prevazilazi doba [[pol]]ne zrelosti.
Kao i čovjek, i svaka druga životinjska vrsta ima karakterističan prosečni i maksimalni životni vek. Kod [[Поикилотерми|poikilotermija]] životni je vek obično obrnuto srazmeran okolnoj temperaturi. Neki životinjske vrste se razmnožavaju samo jednom u životu, nakon čega najčešće nastupa nagla smrt cele [[populacija|populacije]], kao kod [[losos]]a i nekih [[jegulja]], mnogih [[insekt|insekata]] i dr. Ta pojava je regulisana putem [[hormon]]a, i predstavlja [[evolucija|evolucijsko]] [[adaptacija|prilagođavanje]] koja osigurava uspešno parenje i ostavljanje brojnog potomstva. Većina [[kičmenjak]]a i [[insekt|insekata]], [[pauk|pauci]] i [[mekušci]] obično imaju više ciklusa razmnožavanja i stare postepeno, u dužem periodu.
Sitni [[glodar]]i i [[ptica|ptice]] u divljini prosečno dožive samo oko 10 do 20% potencijalnog reproduktivnog života, dok veliki sisari (kao [[čovekoliki majmuni]], [[slon]]ovi, [[kit]]ovi) prosečno i 50% nadžive reproduktivno doba. [[Dugovečnost|Dugovečniji]] sisari su obično većih dimenzija. Uočeno je da postoje i ustaljene relacije između dugovečnosti i redovne energetske potrošnje: što se energija brže troši – organizam kraće živi.
==Starenje biljaka==
Proces starenja i njegove posledice kod [[biljka|biljaka]] nije tako uočljiv kao kod životinja. Uobičajene faze [[ontogeneza|ontogeneze]] pa i pojmove koji ih opisuju međusobno se preklapaju pa ih je njihovo razgraničenje teško i nepouzdano. Kao primeri se obično uzima starenje, rast i razvoj, sazrevanje, [[smrt]], [[hloroza]], [[nekroza]] i sl. Starenje biljaka pretežno je pod kontrolom [[genetika|genetički]] programiranog i specijski karakterističnog raspona varijacije, uz neizbežne uticaje faktora životne okoline.
Pojedini organi drvenastih biljkaka ne stare istovremeno, a neki i uginu pre nego cela biljka. To se posebno odnosi na listopadno drveće, koje, zbog skraćivanja obdanice i nižih temperatura, pod jesen doživljavaju značajne [[metabolizam| metaboličke]] promene, zbog kojih se [[hlorofil]] razgrađuje i preostaje im samo žuta boja [[karotenoid]]a. Kod nekih se, usled promene [[pH vrednost|pH]], uz žutu stvara i crvena boja [[antocijan]]i ili smeđa, usled stvaranja [[hinon]]a. Zrenjem plodova oni obično gube zelenilo, uz preovladavanje žute, [[narandža]]ste, crvene i plave. Ove pojave su pod kontrolom [[gen]]a koji se, po specifičnom tajmingu, aktiviraju u procesima starenja.
Programirana smrt samo starijih listova tokom vegetacije dešava se ako oni bujanjem mladih listova budu zasenjeni i izgube funkcionalnost [[fotosinteza|fotosinteze]]. Genetička kontrola starenja posebno je uočljiva kod jednogodišnjih biljaka, jer one uginu ubrzo nakon plodonošenja, iako bi u datim uslovima životne okoline mogle nastaviti vegetacijaki period.
Dugovečnost pojedinih vrsta biljaka varira u veoma širokom rasponu. Neke drvenaste biljke mogu poživeti hiladama godina, kao što su [[sekvoja]], [[baobab]], mamutovci (do 4000 godina), a [[bor]] -{''Pinus longaeva''}- i do 4800 godina. Na Balkanu su neka od dugovečnih stabala [[tisa]] (i 3000 godina), [[hrast]] (1000 godina) i [[brest]] (600 godina). Neke od zeljastih biljaka čitav životni vek završavaju za nekoliko nedjelja (npr. efemere). Jednoćelijske alge žive najkraće, a zavisno od vrste i uslova života, njihova dužina života se meri danima, nedeljama ili mesecima.
== Vidi još ==
* [[Gerontologija]]
* [[Genetika starenja]]
* [[Smrt]]
== Reference ==
{{reflist}}
== Spoljašnje veze ==
{{Commons category-lat|Ageing}}
* -{[http://www.helpage.org/global-agewatch/ Global AgeWatch] Statistics on population ageing and life expectancy}-
* -{HelpAge International and UNFPA (2012). [http://www.helpage.org/resources/ageing-in-the-21st-century-a-celebration-and-a-challenge/ Ageing in the 21st Century – A Celebration and a Challenge.]}-
{{Authority control-lat}}
[[Категорија:Старост]]
[[Категорија:Геронтологија]]
| |||