Википедија

Pošta Srbije — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 188.2.97.31 (разговор) на последњу измену корисника 31.223.128.59
proširenje teksta
Ред 1:
{{rut}}
{{Kompanija-lat
| naziv_kompanije = JP „Pošta Srbije“
Линија 7 ⟶ 8:
| rukovodioci = [[Mira Petrović]], <br />generalni direktor
| delatnost = [[Pošta|Poštanske usluge]]
| broj_radnika = oko 15.000<ref name="Korporativni profil">[{{cite web |title=Korporativni profil |url=http://www.posta.rs/struktura/lat/o-nama/korporativni-profil.asp] Profil|website=Zvanična prezentacija |publisher=Pošta Srbije |accessdate=18. 4. 2019}}</ref>
| slogan = Ko vas poznaje bolje od nas?
| veb_stranica = [http://www.posta.rs www.posta.rs]
Линија 15 ⟶ 16:
Preduzeće je [[2002]]. godine počelo da koristi logo (pa i naziv) Pošta, stim što je službeni naziv preduzeća JP PTT saobraćaja „Srbije“ promenjen u JP Pošta Srbije tek krajem [[2013]]. godine.
 
== Istorija srpske poštanske službe ==
== Istorijat ==
[[Датотека:A model of Menzulana (postal station) in Brza Palanka (Serbia), built in 1837 - Postal Museum in Belgrade 01.jpg|250px|мини|лево|Maketa menzulane u Brzoj Palanci, izgrađene 1837. godine (PTT muzej u Beogradu)]]
* 1807 [[Karađorđe]] u Kriminalnom zakonu posebnom odredbom organizuje prenos pisama <ref>Muzej PTT-a</ref>
[[Датотека:A model of Menzulana (postal station) in Brza Palanka (Serbia), built in 1837 - Postal Museum in Belgrade 03.jpg|180px|мини|десно|Sortiranje pošte u menzulani]]
* 1819 [[Knjaz Miloš]] uvodi posebnu "Tatarsku službu"
[[Датотека:A model of Menzulana (postal station) in Brza Palanka (Serbia), built in 1837 - Postal Museum in Belgrade 04.jpg|180px|мини|десно|Ulaz u menzulanu iz sporednog dvorišta]]
* 1830 Posebnim [[Sultan]]skim [[Hatišerif]]om Srbiji je dozvoljeno da može da otvara pošte za svoje potrebe
[[Датотека:A model of Menzulana (postal station) in Brza Palanka (Serbia), built in 1837 - Postal Museum in Belgrade 05.jpg|180px|мини|десно|Prostor u sporednom dvorištu za čuvanje konja]]
* 1835 Knjaz Miloš postavlja [[Jakov Jakšić|Jakova Jakšića]] za nadziratelja pošta u Srbiji
Za potrebe prenosa pošte u Srbiji je pod turskom vlašću postojala organizovana tatarska glasnička služba, čiji glasnici su se zvali [[Татарин|tatari]]. Glavni i jedini zadatak tatara bio je da brzo i sigurno prenesu pošiljke, po naređenju najvišeg organa vlasti. Zato su ovi glasnici morali da budu dobri jahači, izdržljivi i snalažljivi, a iznad svega odani. Ova institucija je, po oslobođenju od Turaka, preuzeta i korišćena u Srbiji za vezu sa Carigradom.
 
Prva organizovana poštanska služba kod Srba potiče iz vremena [[Први српски устанак|Prvog srpskog ustanka]], radi prenošenja naređenja, a pošiljke su prenosili seoski kmetovi (što se pominje i u [[Карађорђе Петровић|Karađorđe]]vom [[Криминални законик|Kriminalnom zakoniku]]). Za odmor i promenu konja turska tatarska služba imala je razvijenu mrežu [[Мензулана|menzulana]] i nju su, zajedno sa osobljem, koristili ustanici. Posle Drugog srpskog ustanka prenos pošte je u Srbiji imao vid opšte obaveze. Srbiji u to vreme nije bilo dozvoljeno da ima svoju uređenu političku vlast, pisane zakone i sudove, kao ni [[Ђумрук|đumruk]] (carinske takse) i menzulane. Zato je [[Кнез Милош|Knez Miloš]] upravljao zemljom usmenim nalozima i u tu svrhu je osnovao tatarsku službu za svoje lične potrebe.<ref name="katalog">{{cite book |last1=Đorđević |first1=Ljiljana |last2=Jovanović |first2=Milorad |last3=Sarić |first3=Željko |title=Tačka spajanja : Poštansko telegrafski telefonski PTT muzej (katalog) |date=2013 |publisher=Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" |location=Beograd |isbn=978-86-7038-080-6}}{{COBISS|ID=198585612}}</ref>
 
=== Osnivanje zvanične srpske tatarske službe ===
Već 1819. godine srpski tatari počinju da prenose zvaničnu poštu. Tatari prenose poštu u druge gradove, dok unutrašnju kneževu i državnu korespodenciju prenose surudžije (poštonoše). Duž [[Цариградски друм|Carigradskog druma]], a kasnije i širom zemlje, počinju da se podižu i organizuju prve srpske menzulane.
 
[[Хатишериф из 1830. године|Hatišerifom iz 1830. godine]] Srbija dobija autonomiju kojom je srpskom narodu dozvoljeno da otvara svoje škole, bolnice, štamparije i pošte. Radi poboljšanja brzine i kvaliteta usluga javlja se potreba da se menzulane povežu u jedinstvenu organizaciju, pa Knez Miloš 1835. godine postavlja [[Jakov Jakšić|Jakova Jakšića]] za upravnika poštanskog saobraćaja.<ref name="katalog" />
<!-- Poslednji srpski tatarin Rista Prendić - https://www.aleksinac.net/?view=lat&action=news&id=rista-prendic-poslednji-srpski-tatarin&category=aleksinac/aleksincani -->
 
<!-- === Osnivanje Srpske pošte i telekomunikacija === -->
* 1840 Otvorene prve pošte za javni poštanski saobraćaj*''15/[[27. oktobar]] [[1843]].'' Donet je prvi zakonski akt o osnivanju poštanske organizacije u Kneževini Srbiji, zvao se „Ustrojenije poštanskog zavedenija“.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/sharena-strana/Dan-marke-i274205.sr.html Dan marke („Politika“, 29. oktobar 2013)]</ref>
 
Линија 26 ⟶ 38:
* ''[[1874|1874.]]'' U [[Bern]]u [[Srbija]] zajedno sa još 21 zemljom sveta osniva [[Svetski poštanski savez]].
 
<!-- === Savremena pošta u SFRJ === -->
* ''[[1945|1945.]]''-''[[1989|1989.]]'' Ponovo je uspostavljen poštanski sistem, prema važećim zakonima Pošta funkcioniše kao državno preduzeće.
 
<!--
=== Osnivanje Pošte Srbije ===
-->
* ''[[1. januar]] [[1990|1990.]]'' Na osnovu Odluke [[Skupština SR Srbije|Skupštine SR Srbije]] od [[28. decembar|28. decembra]] [[1989|1989.]] godine od tadašnjih RO PTT saobraćaja u Srbiji (tačnije SOUR PTT saobraćaja „Srbija“ i RO PTT saobraćaja „Vojvodina“) konstituisano je '''Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija”''', koje je objedinilo funkcionisanje svih radnih organizacija za PTT saobraćaj na teritoriji Srbije.
 
Линија 72 ⟶ 88:
 
== Reference ==
{{Reflist|2}}
 
== Spoljašnje veze ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Pošta_Srbije”