Стефан Урош V — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
м Разне исправке |
||
Ред 34:
Душан је Симеону Синиши поверио на управу Епир и Акарнанију, али после Душанове смрти, Симеон је био протеран са југа Српског царства. Тада је покушао преотети престо од свог синовца цара Стефана Уроша V. Симеон се прогласио за цара, а подржао га је деспот Јован Комнин Асен, Урошев ујак, који је самостално управљао у Албанији. Ипак, у априлу 1357. на сабору у [[Скопље|Скопљу]] царица Јелена (у монаштву Јелисавета), већина властеле и српска црква подржали су цара Стефана Уроша V. Симеон није одустао и напао је област Скадра у лето 1358. године, али је био поражен. Следеће, 1359. године Симеон је завладао [[Епир (историјска покрајина)|Епиром]] и [[Тесалија|Тесалијом]].{{sfn|Логос|2017|p=308-309}} Млади Урош V је изгубио велики део царства. Држава Немањића поделила се на два царства, Урошево и Симеоново.
У северном делу који је обухватао све старе српске земље владао је Урош V, али се његова власт све мање осећала, а повећавала се самосталност велике властеле. Урош V је пристао да се за његовог савладара крунише [[Вукашин Мрњавчевић]] 1365.{{sfn|Ћоровић}} Те године Вукашинов брат [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеша]] преузима од царице Јелене (Урошеве мајке) власт у [[Сер (град)|Серу]].{{sfn|
Урош Нејаки је проглашен за светитеља 211 [[година]] после смрти. Његове мошти се налазе у [[Фрушка гора|фрушкогорском]] манастиру [[Манастир Јазак|Нови Јазак]]. Његов лик и народна традиција о Вукашину Мрњавчевићу, су послужили као основни мотив за историјску драму [[Стефан Стефановић|Стефана Стефановића]] из [[1825]]. године под именом ''„[[Смрт Уроша V]]“''. Пре њега овај мотив је покушао да обради [[Емануел Козачински]], а његов рад је прерадио [[Јован Рајић]] под именом ''„[[Трагедија цара Уроша]]“'', али та дела немају значајну књижевну вредност.
Ред 64:
=== Почетак сукоба са Дубровником ===
Чим су у јесен 1358. почела угарска непријатељства против Србије, кнез Војислав тражи од Дубровника извесна обавештења о његову држању, нарочито с обзиром на Стон, који су они утврђивали. Дубровчани су на то забранили трговину с Војиславом, хотећи му на тај начин спречити снабдевање из Приморја, и дали су тако одговор, који је био врло близу објави непријатељстава. То,
=== Примирје ===
Ред 81:
== Цепање царства ==
[[Датотека:Srpsko carstvo 1360.png|
=== Узроци цепања Царства ===
Ред 102:
== Турска опасност ==
Српске великаше на југу шездесетих година XIV века није сасвим приближила ни турска опасност, која је из дана у дан постојала већа. Год. 1361. пала је Димотика, а 1363. год. Адријанопољ, у који Турци преносе своју престоницу. Већ 1366. год. држе Турци целу родопску област. Емир Мурат (
== Браћа Мрњавчевићи ==
Ред 112:
О Вукашину нема неког нарочитог помена све до 1365. год. Тешко би било рећи да он, који је несумњиво био човек јаче воље и вредности, није за то време ничим скретао пажњу на себе, али ми само не знамо у ком је правцу то било. Не знамо, исто тако, ни кад он узима у Царевини главну улогу, ни зашто, ни како. По свој прилици он се издиже нарочито не толико после смрти цару оданог Војислава Војиновића (+1363.), чија се област налазила далеко на западу, него више после смрти деспота Дејана, царског зета, и деспота Оливера, чији је углед у Маћедонији био веома велики. За њихова живота, чини нам се, Вукашиново се дизање не би могло извести без тежих потреса. Велика је штета, што ништа не знамо ни о том како је завршио свој живот деспот Оливер и зашто његову област не наслеђују његови синови, него синови деспота Дејана, Јован Драгаш и Константин. Да је ту било неког метежа и поремећаја може се узети као сигурно, али се не може рећи у коликој су се мери они развили и какве су им све биле последице.
Биће да су све те прилике у непосредном суседству Србије дале подстрека властољубивом Вукашину, да узме власт у своје руке. Личне амбиције могао је правдати државном потребом. Ма колико осион, изгледа ипак да није био без извесних обзира. Упада у очи, да он није узео царску титулу, него титулу краља; ону, коју је Урош носио за живота Душанова. У Дубровник, новембра 1366. год., долазе заједно по светодимитарски доходак посланици и Урошеви и Вукашинови. У Псачи су на фресци израђени заједно, као владари, и Урош и Вукашин. Могло би се, дакле, мислити, да је могла бити нека двојна влада, као донекле мало раније у Византији, кад су заједно владали цар Јован и Кантакузен. Али против таквог схватања говоре извесни наши извори, писани седамдесетих година XIV века. Старији летописи бележе изрично, да је Вукашин „сринуо" цара с престола и сам узео власт, да је Урош „многа озлобљења и муке и невоље претрпео". У биографији патријарха Саве казује анонимни писац, како је Урош „беду примио велику од своје властеле", а како се Вукашин „дрзнуо на краљевство". Урошу је,
== Владавина са Вукашином ==
Ред 130:
{{Главни чланак|Битка на Марици}}
=== Битка ===
Још се не може са поузданошћу утврдити како је дошло до српског похода против Турака у јесен 1371. год. Да се тај поход није спремао из раније најбољи је доказ у том, што је краљ Вукашин са сином Марком, јуна месеца, дошао с војском под Скадар, да одатле, с другим савезницима, делује против Николе Алтомановића. Ма како кратак тај би поход, с повратком у Македонију, имао трајати најмање до краја лета. Али, с друге стране, један наш писар из тог времена, монах Исаија, пише изрично, да су Вукашин и Угљеша кренули „на изгнање Турака". Да је офанзива предузета од Срба види се јасно и по том, што је бојиште било ван српске границе. Највероватнија ће бити претпоставка, да је деспот Угљеша био обавештен о неким дотле ненаданим турским припремама или о некој веома повољној прилици за нападај, па да се решио да Срби њих предухитре или да искористе прилику. Тако се може објаснити нагли Вукашинов повратак и српска офанзива. Изгледа да је Угљеша хтео да напане Турке у самом Једрену, за време отсутсва цара Мурата у Малој Азији. Срби су
{{цитат|Ударила мутна и крвава,<br /> Па проноси коње и калпаке,<br /> Испред подне рањене јунаке.}}
Ред 157:
{{Породично стабло
| име = Стефан Урош V
| style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
Ред 180:
| 14 = 14. [[Шишман Видински]]
| 15 = 15. ћерка [[Ана-Теодора|Ане-Теодоре]]
| 16 =
|17 =
|18 =
Ред 208:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|url=http://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC|year=1994|publisher=University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојановић|first=Љубомир|title=Стари српски родослови и летописи |url = http://www.scribd.com/document/117874946/Ljubomir-Stojanovic-Stari-srpski-rodoslovi-i-letopisi. |year=1927|location=Сремски Карловци}}
* {{Cite book|ref=harv|last=
* {{Cite book|ref=harv|last=Миклошич|first=Франц|title=Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii |url = http://www.archive.org/details/monumentaserbic00miklgoog |year=1858|location=Беч}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
Ред 234:
{{портал|Биографија|Историја}}
{{Commonscat|Stefan Uroš V}}
* [https://www.youtube.com/watch?v=CdXw3dqJtrQ Српски јунаци средњег века: Мрњавчевићи], РТС Образовно - научни програм - Званични канал
* [https://web.archive.org/web/20120619025731/http://www.politikin-zabavnik.rs/2007/2900/02.php ''„Земаљски и небески путеви нејаког“''] ([[Политикин Забавник]], [[7. септембар]] [[2007]], број 2900, година -{LXIX}-)
|