Натко Нодило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
== Каријера и друштвени ангажман ==
Каријеру је почео за радакцијским столом једног провинцијског листа а завршио је као професор универзитета. Прославио се једнако и као историчар и као публициста. Исте године када је запослен 1861., био је и отпуштен из службе због политичког деловања у "народном духу". Јер било је то време када се организовала опозициона Народна странка, као браник однарођавању, насупрот аутономашкој, италијанској. Већ 1861. године српко-хрватска [[Народна странка]] је покренула своје гласило, али на италијанском језику који је био доминантан тада. Професор
Радио је као гимназијски професор у Сплиту и Задру, а затим као универзитетски професор у [[Загреб]]у. Бавио се краће вријеме античком историјом, да би се потом концентрисао на [[Средњи вијек|средњовјековну историју]] [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]] и на [[Историја религије|историју религије]]. Писао је о историји папства, раној дубровачкој историографији као и предхришћанској религији Срба и Хрвата. Најзначајнији радови су му: -{''Postanak svjetovne papinske vlasti ili pedeset godina talijanske istorije (724—774)'', Zagreb [[1878]]; ''Stara vjera Srba i Hrvata'' (Split, [[1981]]) и ''Historija srednjega vijeka za narod hrvatski i srpski I—III''<ref>"Срђ", Дубровник 16. јануар 1903.</ref>, Zagreb 1898—1905.}- По [[Станоје Станојевић|Станоју Станојевићу]] српском историчару, Нодило је био и "научник првог реда". Његове три велике књиге у којима је приказана пропаст старога, грчко-римскога света и улазак у историју нових народа уврстила га је међу највеће (дотадашње) историчаре међу Јужним Словенима.<ref>"Дело", Београд 1912.</ref>
| |||