Угљени хидрат — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Враћене измене 178.149.53.63 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
ознака: враћање
м (Разне исправке)
Раније се име „угљени хидрат“ користило у [[хемија|хемији]] за свако једињење са формулом -{C<sub>''m''</sub> (H<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-. По тој дефиницији су неки хемичари сматрали [[формалдехид]] (-{CH<sub>2</sub>O}-) најједноставнијим угљеним хидратом,<ref name="coulter">{{Cite book|last=Coulter|first=John Merle|last2=Barnes|first2=Charler Reid|last3=Cowles|first3=Henry Chandler|title=A Textbook of Botany for Colleges and Universities|url=https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375|year=2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-113-90995-4|pages=375}}</ref> док су други давали то звање [[гликолалдехид]]у.<ref name="tietz">{{Cite book|last=Burtis|first=Carl A.|last2=Ashwood|first2=Edward R.|last3=(PhD.)|first3=Barbara Border|last4=Tietz|first4=Norbert W.|title=Tietz Fundamentals of Clinical Chemistry|url=https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ|year=2001|publisher=Palme yayıncılık|isbn=978-0-7216-8634-9|pages=}}</ref> Данас се овај термин генерално схваћа у биохемијском смислу, чиме се искључују једињења са само једним или два угљеника и укључује мноштво биолошких угљених хидрата који одступају од те формуле. На пример, мада изгледа да горња формула обухвата широко заступљене угљене хидрате, постоји низ свеприсутних и изобилних угљених хидрата који одступају од ње. На пример, угљени хидрати често често садрже хемијске групе попут: -{''N''}--ацетил (e.g. [[хитин]]), [[сулфат]] (итд. гликозаминогликани), карбоксилне киселине (итд. [[сијалинска киселина]]) и дезокси модификације (итд. [[фукоза]] и сијалинска киселина).
 
Природни сахариди су генерално изграђени од једноставних угљених хидрата званих [[моносахарид]]и са општом формулом -{(CH<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-, где је -{''n''}- три или више. Типични моносахарид има структуру -{H–(CHOH)<sub>''x''</sub>(C=O)–(CHOH)<sub>''y''</sub>–H}-, другим речима, [[алдехид]] или [[кетон]] са мноштвом [[хидроксил]]них група, обично једном на сваком атому [[угљеник]]а који није део алдехидне или кетонске [[функционална група|функционалне групе]]. Примери моносахарида су [[глукоза]], [[фруктоза]], и [[глицералдехид]]и. Међутим, неке биолошке супстанце које се обично називају моносахаридима не подлежу овој формули (нпр. [[уронска киселина|уронске киселине]] и дезокси-шећери као што је [[фукоза]]), а постоје и многе хемикалије које су обухваћене овом формулом али се не сматрају моносахаридима (нпр. формалдехид -{CH<sub>2</sub>O}- и [[инозитол]] (-{CH<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-).<ref>{{citeCite book|author3=Matthews, C. E.|author2=K. E. Van Holde|last3=Ahern|first=K. G.|title=Biochemistry|edition=3rd|publisher=Benjamin Cummings|year=1999|isbn=978-0-8053-3066-3|pages=}}</ref>
 
Форма моносахарида [[Jedinjenje otvorenog lanca|отвореног ланца]] обично коегзистира са [[хетероциклично једињење|формом затвореног ланца]], у којој угљеник [[алдехид]]не/[[кетон]]ске [[карбонил]]не групе (-{C=O}-) и хидроксилна група (–-{OH}-) реагују формирајући [[хемиацетал]] са новим -{C–O–C}- мостом.
Током физичких активности (аеробика) ваљало би уносити угљене хидрате средње-високог гликемијског индекса, како би се остварило брзо апсорбовање.
 
Након аеробика саветује се конзумација угљених хидрата високог гликемијског индекса (али само уколико се уносе одмах након вежбања , у првих 15 минута или највише сат времена). Уколико прође више од сат времена након вежбања, препоручују се угљени хидрати средњег гликемијског индекса.
 
== Референце ==
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|lastauthor3=Burtis|first=CarlMatthews, AC.|last2=Ashwood|first2=Edward RE.|last3author2=(PhDK.)|first3=Barbara BorderE. Van Holde|last4last3=TietzAhern|first4first=NorbertK. WG.|title=Tietz Fundamentals of Clinical ChemistryBiochemistry|urledition=https://books.google.com/books?id3rd|publisher=l5hqAAAAMAAJBenjamin Cummings|year=2001|publisher=Palme yayıncılık1999|isbn=978-0-72168053-86343066-93|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Burtis|first=Carl A.|last2=Ashwood|first2=Edward R.|last3=(PhD.)|first3=Barbara Border|last4=Tietz|first4=Norbert W.|title=Tietz Fundamentals of Clinical Chemistry|url=https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ|year=2001|publisher=Palme yayıncılık|isbn=978-0-7216-8634-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Coulter|first=John Merle|last2=Barnes|first2=Charler Reid|last3=Cowles|first3=Henry Chandler|title=A Textbook of Botany for Colleges and Universities|url=https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375|year=2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-113-90995-4|pages=375}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Maton|first=Anthea|last2=Hopkins|first2=Jean|last3=McLaughlin|first3=Charles William|last4=Johnson|first4=Susan|last5=Warner|first5=Maryanna Quon|last6=LaHart|first6=David|last7=Wright|first7=Jill D. |title=Human Biology and Health|publisher=Prentice Hall|year=1993|location=Englewood Cliffs, New Jersey, USA|isbn=978-0-13-981176-0 |pages=52-59}}
1.572.075

измена