Википедија

Историја Србије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Проширити}}
{{Историја Србије}}
'''Историја [[Србија|Србије]]''' у политичко-историјском смислу обухвата период од [[словенско насељавање Балканског полуострва|досељавања Срба на Балкан]] у [[7. век|VII веку]]у до данас, а у географско-историјском смислу и целокупну историју територије данашње Србије пре досељавања Срба.
 
== Праисторија ==
Ред 9:
На територији данашње [[Србија|Србије]] пронађени су остаци неколико значајних [[преисторија|праисторијских]] култура - [[Лепенски Вир|културе лепенског вира]], [[Старчевачка култура|старчевачке културе]], [[Винчанска култура|винчанске културе]], [[Ватинска култура|ватинске културе]], [[Босутска култура|босутске културе]], итд.
 
У доба почетака писане историје, на територији данашње Србије је живело неколико [[Индоевропљани|индоевропских]] народа [[Илири|илирског]], [[Трачани|трачко]]-[[Дачани|дачког]] и [[Келти|келтског]] порекла. Прве државе које се помињу на овом простору формирали су у периоду од [[3. век п. н. е.|3.]]. до [[1. век п. н. е.|1. века п. н. е.]] келтски [[Скордисци]], који су у то време владали [[Подунавље]]м и чији је политички центар био [[Сингидунум]] (данашњи [[Београд]]), као и илирски [[Дарданци]] који су владали јужним деловима данашње Србије, укључујући [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]].
 
Касније се на ово подручје шире [[Римско царство]] и [[Дакија|Дачка краљевина]], док се са севера досељавају [[Ирански народи|ирански]] [[Сармати]] ([[Јазиги]]). Победом над [[Дачани]]ма, Римско царство укључује готово цело подручје данашње Србије, са изузетком [[Бачка|Бачке]], којом су владали Сармати. Током римске власти, територија данашње Србије је првобитно била подељена између римских провинција [[Далмација (римска провинција)|Далмације]], [[Мезија|Мезије]] и [[Панонија|Паноније]], али је поделом ових провинција на мање управне јединице, стварањем нових провинција, као и променом њихових граница, ова првобитна подела неколико пута измењена - Панонија је подељена најпре на две, а потом на четири провинције, док је Мезија подељена на две, а стварају се и нове провинције - [[Дакија]] и [[Дарданија (римска провинција)|Дарданија]]. У [[4. век]]у, римско царство се дели на четири велике управне јединице - префектуре, а град [[Сирмијум]] (данашња [[Сремска Митровица]]) на подручју данашње Србије био је управно средиште [[Префектура Илирик|Префектуре Илирик]], која је обухватала већи део [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и део [[Средња Европа|средње Европе]].
Ред 19:
[[Датотека:Slavs serving their Gods.jpg|мини|лево|220п|Словени служе својим боговима]]
[[Датотека:White serbia white croatia02.png|мини|лево|220п|[[Бела Србија]] и [[Бела Хрватска]] у 6. веку (око 560. године), према књизи Франциса Дворника]]
Пре сеобе на Балкан, Словени су се населили у [[Панонска низија|Панонску низију]] (укључујући северни део данашње Србије - [[Војводина|Војводину]]). Насељавање Словена на Балканско полуострво отпочело је у [[6. век]]у пљачкашким упадима [[Словени|Словена]] насељених на левој обали [[Дунав]]а у [[Византијско царство|Византију]], а окончало се трајним насељавањем великог броја Словена на [[Балканско полуострво]], закључно са доласком [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]] у првој половини [[7. век]]а. Процес позиционирања појединих племена и словенских група унутар полуострва трајао је још цела два века и окончан је крајем [[8. век|8.]]. и почетком [[9. век]]а када се јављају и прве државе код Балканских Словена.
 
Сматра се да је насељавање Срба на Балкан отпочело након пропасти [[Опсада Цариграда (626)|опсаде Цариграда]] [[626]]. године и да се окончало пре смрти византијског цара [[Ираклије|Ираклија]] [[641]]. године. Према наводима [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) у спису ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'' ({{јез-лат|De administrando imperio}}), ''„Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и ''[[Бели Срби|Бели]]'', насељених са оне стране Турске ([[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]), у крају који се код њих назива ''Бојки'' ([[Бела Србија|Бојка]]), где им је у суседству и [[Франачка]], исто као и [[Бела Хрватска|велика Хрватска]], она некрштена, која се назива и ''Бела''. Тамо су дакле ови Срби од давнине настањени“''. Цар Порфирогенит такође додаје: ''„Пошто су два брата наследила од оца власт над [[Бела Србија|Србијом]], један од њих преузевши половину народа, пребегне Ираклију, цару Ромеја“''. Иако није тачно утврђено где се налазила ова прапостојбина Срба позната као Бојка или [[Бела Србија]], једна од претпоставки је смешта у земљу [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] у данашњој источној [[Немачка|Немачкој]], док су ''„два брата која су наследила од оца власт над Србијом“'' према неким мишљењима били синови кнеза [[Дерван]]а, који је владао [[Лужица|земљом Лужичких Срба]] у 7. веку.
Ред 29:
== Србија у средњем веку ==
{{главни чланак|Историја Србије у средњем веку|Историја Срба пре Немањића|Српске земље у раном средњем веку|Рашка|Српско краљевство|Српско царство}}
Након досељавања [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво|Балкан]] имамо ситуацију да ови људи немају свог владара нити изграђену вишу класу, која би их одржавала на окупу. Први познати вођа [[Јужни Словени|Јужних Словена]] се јавља тек у [[7. век|VII веку]]у и њега страни извори називају именом [[Кувер (владар)|Кувер]]. Међутим, његов утицај је био веома ограничен. Треба напоменути да је у том периоду међу [[Словени]]ма постојао орган који је могао да доноси неке политичке одлуке. То бисмо ми данас назвали скупштином. Њихова организација је била слична данашњим модерним демократским системима. Ипак, то није било довољно да се сачува хомогеност народа, тако да имамо ситуацију да се већ у [[8. век|VIII веку]]у јавља први познати српски владар, кнез [[Вишеслав]].
 
[[Датотека:Car_Dušan,_Manastir_Lesnovo,_XIV_vek,_Makedonija.jpg|лево|мини|150п|Цар Душан, фреска из манастира Лесново, око [[1350]].]]
Ред 40:
[[Датотека:Savino Zakonopravilo - Ilovichki prepis, 1262.jpg|лево|мини|150п|Законоправило светог Саве, Иловички препис из [[1262]].]]
Србија је доживела процват за време [[немањићи|династије Немањића]]. Развила се војно, политички, економски, проширила се територијално и развила је свој правни систем. Може се рећи да је Србија у то доба била једна од најразвијенијих држава у [[Европа|Европи]]. Србија је прва у Европи донела правни акт којим је уредила све области друштвеног живота - [[устав]].
[[Законоправило]] [[Свети Сава|светог Саве]] из [[1219]]. године је било први српски устав.{{чињеница|date=12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Законоправило<ref>{{cite web|url=http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html | title = Miodrag Petrovic - Zakonopravilo Sv.Save.zip - 4shared.com - online file sharing and storage - download | publisher = 4shared.com |date=11. 033. 2008. | accessdate=13. 011. 2012.}}</ref> је уређивало велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских<ref>{{cite web|url=http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon | title = Номоканон - Историјска Библиотека | publisher = Istorijska-biblioteka.wikidot.com |date=| accessdate=13. 011. 2012.}}</ref> Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила [[апостоли|светих апостола]], Правила [[црквени оци|светих отаца]], Одлуке [[Васељенски сабори|Васељенских]] и [[Помесни сабори|Помесних сабора]] и [[Мојсије]]во законодавство (3. и 5. књига Мојсијева). Део који се односио на [[Грађанско право]] сачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око [[550]]), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог законодавства]]<ref>{{cite web|url=http://www.constitution.org/sps/sps.htm | title = S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I | publisher = Constitution.org |date=19. 066. 2002. | accessdate=13. 011. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=Yves LASSARD, Alexandr KOPTEV | url = http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ | archiveurl = https://archive.today/20120831060912/http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ | archivedate=31. 088. 2012 | deadurl = yes | title = ::: The Roman Law Library (Last Update : December 19, 2011 ) | publisher = Web.upmf-grenoble.fr |date=19. 12. 2011. | accessdate=13. 011. 2012. }}</ref> и Прохирон (Закон градски) из [[879]]. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) [[Римско право|римско]]-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
 
[[Датотека:Dušan's Code, Prizren manuscript, 15th c.jpg|десно|мини|150п|Душанов законик, један од најстаријих преписа, Призренски препис из [[15. век]]а.]]
[[Душанов законик]] из [[1349]]. и [[1354]]. године је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права{{чињеница|date=12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника. [[Србија]] је преко Законоправила већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. [[Стефан Душан|Цар Душан]] је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред тога, Законик је садржао и прописе брачног права, [[Грађанско право|грађанскоправне]] и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за [[Устави Србије|устав]] средњовековне [[Србија|Србије]].
 
Србија је током средњег века у потпуности преузела римско-византијску цивилизацију, културу и право. Српски град Ново Брдо, код данашње Приштине, је у 14. веку имао 50.000 становника (тада је Лондон имао 10.000 становника). У то време су 99% становника на Косову били Срби. Рудник сребра и злата код Новог Брда је тада снабдевао 20% европских потреба за племенитим металима, а после припајања Сребренице тај удео је порастао на 35%<ref name="Србија - Национална ревија">{{cite web|url=http://www.nacionalnarevija.com | title = Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ, 09 Српски средњовековни утврђени градови | publisher = Nacionalnarevija.com |date=| accessdate=13. 011. 2012.}}</ref>. Београд је у 15. веку имао 100.000 становника, био је највећи град у Европи и културни центар Србије. [[Смедерево]], град близу [[Београд]]а, је био главни град Србије пре пада под Османско царство. Данас је у Смедереву највећа очувана [[Смедеревска тврђава|тврђава]] у Европи.
 
== Пропаст српске државности ==
Ред 94:
 
<gallery>
FileДатотека:Serbia montenegro albania1913 02.png|Србија 1913. године - првобитне фактичке границе после пораза Османског царства у Првом балканском рату
FileДатотека:Srbija1913.png|Србија 1913. године - коначне границе
FileДатотека:Serbia1918 2.png|Србија у новембру 1918. године
</gallery>
 
Ред 109:
[[Датотека:Serbia1941 1944 02.png|мини|200п|Недићева Србија, 1941-1944]]
{{главни чланак|Србија под немачком окупацијом|Банат у Другом светском рату|Комесарска управа Милана Аћимовића|Влада народног спаса Милана Недића|Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|Ужичка република|Југословенска војска у отаџбини|Народноослободилачка војска Југославије}}
[[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] окупирају [[Силе Осовине]] 1941. године и деле је на три квислиншке државе - [[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]], [[Србија под немачком окупацијом|Недићеву Србију]] и [[Независна Држава Црна Гора|Црну Гору]]. Периферни делови Југославије су анектирани од стране околних фашистичких држава - [[Трећи рајх|Немачке]], [[Краљевина Италија|Италије]], [[Краљевина Мађарска|Мађарске]] и [[Бугарска у Другом светском рату|Бугарске]]. Квислиншка Србија је обухватала највећи део територије касније познате као [[Централна Србија]], [[Банат у Другом светском рату|Банат]], северни део [[Косово и Метохија|Косова]] и источни [[Срем]], који је касније предат Независној Држави Хрватској. Банат је имао аутономију у оквиру Србије и њиме су управљали локални [[Немци]]. Србија је била окупирана од стране немачких и бугарских трупа и стављена под [[војна управа у Србији (1941-19441941—1944)|немачку војну управу]], под чијим надзором су деловале марионетске српске владе: најпре [[Комесарска управа Милана Аћимовића]], а потом и [[Влада народног спаса|Влада народног спаса Милана Недића]]. Током окупације, на територији Србије су деловала два покрета отпора - ројалистичка [[Југословенска војска у отаџбини]] и комунистичка [[Народноослободилачка војска Југославије]]. Ови покрети су се борили како против окупатора и квислиншких оружаних формација, тако и међусобно. Доласком [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] [[Црвена армија|Црвене армије]] 1944. године, немачке окупационе трупе се повлаче из Србије, а уместо квислиншке Србије се формира нова [[социјалистичка Република Србија|социјалистичка Србија]] у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|обновљене Југославије]].
 
== Социјалистичка Федеративна Република Југославија ==
{{главни чланак|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СР Србија|САП Војводина|САП Косово}}
[[Датотека:Coat of arms of Serbia (1947–2004).svg|мини|десно|180п|Грб [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]] конституционалне државе [[СФРЈ]]]]
На [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] [[29. новембар|29. новембра]] [[1943]]. године Краљевина Југославија је проглашена за републику под називом ''Демократска Федеративна Југославија'' (ДФЈ), а династији Карађорђевић је забрањен повратак у земљу. Овај назив је убрзо ([[1946]].) промењен у ''Федеративна Народна Република Југославија'' (ФНРЈ). [[Социјалистичка Република Србија|Србија]] након Другог светског рата постаје једна од шест федералних Народних Република, а територију Србије су чиниле такозвана [[Централна Србија|Ужа Србија]] и аутономне покрајине [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Војводина]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косово]]. Уставом Југославије из [[1963]]. године држава мења назив у ''Социјалистичка Федеративна Република Југославија'' (СФРЈ), а уставом из 1974. године покрајине Србије добијају елементе државности, што је уставом Србије из 1990. године укинуто.
 
Ред 144:
* {{Cite book|ref=harv| last=Orbini| first = Mauro|authorlink = Мавро Орбин|year=1601| title = Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni| location = Pesaro| publisher = Apresso Girolamo Concordia| url = https://books.google.com/books?id=Fx3OntcdUkQC}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Орбин| first = Мавро|authorlink = Мавро Орбин|year=1968| title = Краљевство Словена| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Руварац| first = Иларион|authorlink = Иларион Руварац| title = О пећким патријарсима од Макарија до Арсенија III (1557-16901557—1690)|year=1888| location = Задар| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=yv44AQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Руварац| first = Иларион|authorlink = Иларион Руварац| title = Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу патријарху|year=1896| location = Београд| publisher = Српска Краљевска Академија| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=LOIwAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Јовановић| first = Слободан|authorlink = Слободан Јовановић| title = Влада Милана Обреновића| volume = Књ. 1|year=1934| edition = друго, испр. и доп.| location = Београд| publisher = Геца Кон| url = http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-007#page/0/mode/1up}}
Ред 152:
* {{Cite book|ref=harv| last=Јовановић| first = Слободан|authorlink = Слободан Јовановић| title = Влада Александра Обреновића| volume = Књ. 2|year=1935| edition = друго, испр. и доп.| location = Београд| publisher = Геца Кон| url = http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-011#page/0/mode/1up}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Јовановић| first = Слободан|authorlink = Слободан Јовановић| title = Влада Александра Обреновића| volume = Књ. 3|year=1936| edition = друго, испр. и доп.| location = Београд| publisher = Геца Кон| url = http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-012#page/0/mode/1up}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Преглед историјске географије средњовековне Србије| journal = Зборник Историјског музеја Србије|year=1983| volume = 20|pages=45-126| url = https://books.google.com/books?id=sFlpAAAAMAAJ|pages=45-126}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989| location = Београд| publisher = Вајат| url = https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Државна управа у српским средњовековним земљама|year=1997| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ| url = https://books.google.com/books?id=jSmOAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност|year=2004| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства| url = https://books.google.com/books?id=unBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Поседи манастира Хиландара на Косову и Метохији (XII-XV век): The Estates of Chilandar Monastery in Kosovo and Metohija (12th-15th centuries)|year=2006| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства| url = https://books.google.com/books?id=NOaPAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| chapter = Српска административна подела Косова и Метохије у XII веку| title = Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа|year=2006| location = Београд| publisher = Српска академија наука и уметности|pages=125-138| url = https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/11BlagojevicMilos.pdf| accessdate=31. 088. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20160304111307/http://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/11BlagojevicMilos.pdf| archive-date=044. 033. 2016| dead-url = yes| df = |pages=125-138}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Српска државност у средњем веку|year=2011| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink = Сима Ћирковић| title = Историја средњовековне босанске државе|year=1964| url = https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга}}
Ред 178:
* {{Cite book|ref=harv| last=Стојанчевић| first = Владимир|authorlink = Владимир Стојанчевић| title = Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године|year=1988| location = Лесковац| publisher = Народни музеј| url = https://books.google.com/books?id=CqOAAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Стојанчевић| first = Владимир|authorlink = Владимир Стојанчевић| title = Србија и ослободилачки покрет на Балканском полуострву у XIX веку|year=1990| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства| url = https://books.google.com/books?id=uQ4zAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Стојанчевић| first = Владимир|authorlink = Владимир Стојанчевић| title = Југоисточна Србија у XIX веку (1804-18781804—1878)|year=1996| location = Ниш| publisher = Просвета| url = https://books.google.com/books?id=fxEtAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Стојанчевић| first = Владимир|authorlink = Владимир Стојанчевић| title = Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи 1876-1878|year=1998| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ, Балканолошки институт САНУ| url = https://books.google.com/books?id=44gyAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}}
Ред 186:
* {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Живковић| first = Тибор|authorlink = Тибор Живковић|year=2006| title = Портрети српских владара (IX-XII век)| url = https://books.google.rs/books?id=d-KTAAAACAAJ| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Рајић| first = Сузана| title = Краљица Наталија и Русија - од развода до преверавања| journal = Српске студије| issue = 4|year=2013|pages=231-252| url = http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf| accessdate=24. 088. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20151123194458/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf#| archive-date=23. 11. 2015| dead-url = yes| df = |pages=231-252}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Радојевић| first = Мира|authorlink = Мира Радојевић| last2=Димић| first2 = Љубодраг|authorlink2 = Љубодраг Димић| title = Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја|year=2014| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Ћирковић|editor-first=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић| title = Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages)|year=1999| location = Београд| publisher = Knowledge| url = https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}
Ред 201:
* {{Cite book|ref=harv| last=Pavlowitch| first = Stevan K.|authorlink = Стеван К. Павловић| title = Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia|year=2008| location = New York| publisher = Columbia University Press| url = https://books.google.rs/books?hl=sr&id=dI9pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Павловић| first = Стеван К.|authorlink = Стеван К. Павловић| title = Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији|year=2009| location = Београд| publisher = Clio| url = https://books.google.rs/books?id=9S3-SAAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Радовановић| first = Милован| title = Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије| journal = Архив за правне и друштвене науке|year=1998| volume = 84| issue = 3|pages=3-38| url = https://books.google.com/books?id=e_eTAAAAMAAJ|pages=3-38}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Суботић| first = Момчило| title = Отимање Космета у процесу расрбљивања Балкана| journal = Национални интерес: Часопис за национална и државна питања|year=2009| volume = 5| issue = 3|pages=49-71| url = http://www.nacionalniinteres.rs/ni-2009-broj-03.pdf|pages=49-71}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић| title = Летопис Попа Дукљанина|year=1928| location = Београд-Загреб| publisher = Српска краљевска академија| url = https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{colend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Историја_Србије”