Два система су коришћена на пробним основама шест месеци; рани телевизијски сетови подржавали су обе резолуције. Ипак, Бердов систем, који је користио механичку камеру за снимљени програм и [[Фило Тејлор Фарнсворт|Фарнсвортове]] камере за [[дисектор слике|дисекцију слике]] за уживо приказивање, показали су се као превише гломазни и визуелно инфериорни, и напуштени су фебруара 1937.
У почетку, опсег станице је био званично {{convert|25 миља|mi|km}} (40 -{km}-) полупречника од места трансмитера код Александра палате. Ипак, преношења су могла бити прикупљена са места удаљенијег одатле, и једном приликом 1938. прикупљена су од инжењера [[Ер-Си-Еј]]-а у Њујорку, који су експериментисали са британским телевизијским сетом.<ref>Они су снимили статички непокретан пренос који су видели на екрану, и овај снимак лошег квалитета без тона је једини сачувани запис британске телевизије [[1930е|1930-их]] година снимљен директно са екрана. Неке слике програма сачувају се у [[филмске новости|филмским новостима]], који такође садрже снимак направљен у студијима док су неки програми били прављени, дајући осећај шта је било урађено, иако без директног репликовања оног што је било приказивано на екрану.</ref>