Реактор са водом под притиском — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Reactor Vessel head.jpg|мини|right|200px200п|Реактори са водом под притиском]]
'''Реактори са водом под притиском''' спадају у другу генерацију [[нуклеарни реактор|нуклеарних реактора]]. Реактор са водом под притиском се често означава као -{PWR}- ({{jez-eng|Pressurized Water Reactor}}) и представља један од два типа лаководних реактора. Други тип реактора у овој групи су [[Реактор са кључалом водом|реактори са кључалом водом]]. У [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском савезуСавезу]] дизајнирана је руска варијанта реактора са водом под притиском која се често назива [[ВВЕР]].
 
Из самог назива произилази да се за хлађење и [[модератор неутрона|успоравањенеутрона]] користи вода под високим притиском. Примарни прстен електране је под притиском како не би дошло до узвирања воде. Ова врста реактора је најраспрострањенији тип реактора данас и користе се широм света. Више од 230 реактора користе се за производњу електричне енергије, а неколико стотина за подморско кретање. Прва верзија ових реактора је у Оак Риџ Национал Лабораторији у сврси покретања нуклеарне подморнице.
 
[[Инцидент на острву Три Миље]] је везан за овај тип реактора, произведен од стране [[Бабкок и Вилкокс|Бабкока и Вилкокса]].<ref>{{harvnbsfn|Mosey|1990|pp=69–71}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.iaea.org/About/Policy/GC/GC48/Documents/gc48inf-4_ftn3.pdf |title=50 Years of Nuclear Energy |publisher=IAEA |accessdate = 29. 12. 2008.}}</ref>
 
== Начин рада ==
Ред 10:
 
== Дизајн ==
[[Датотека:PressurizedWaterReactor.gif|right|мини|420px420п|Графички приказ преноса снаге у реактору са водом под притиском. Примарна расхладна течност је дата у наранџастој боји, док су секундарне расхладне течности у плавој боји]]
=== Хлађење ===
За примарно хлађење реактора користи се обична вода која кружи реактором при температури од 315 [[степен целзијуса|&nbsp;°C]]. Вода остаје у течном стању и при високим температурама због великог притиска (15 -{MPa}-). Вода примарног прстена се користи за загревање воде секундарног прстена која касније постаје засићена пара 6,2 -{MPa}-, на температури од око 275 [[степен целзијуса|&nbsp;°C]], која се користи за покретање [[парна турбина|парне турбине]].{{sfn|Glasstone|Sesonske|1994|pp=769}}
 
=== Модератор ===
Ред 54:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Mosey|first=David|title=Reactor accidents: nuclear safety and the role of institutional failure|url=http://books.google.com/books?id=BFtTAAAAMAAJ|year=1990|publisher=Nuclear Engineering International Special Publications in conjunction with Butterworths|isbn=978-0-408-06198-8|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Glasstone|first1first=Samuel|last2=Sesonske|first2=Alexander|title=Nuclear Reactor Engineering: Reactor Design Basics/Reactor Systems Engineering|url=http://books.google.com/books?id=IEhnAAAACAAJ|year=1994|publisher=Routledge, Chapman & Hall, Incorporated|isbn=978-0-412-05511-9|pages=}}
 
{{refend}}