Владан Радоман — разлика између измена

Као лекар (хирург) радио је широм [[свет]]а у оквиру међународних хуманитарних мисија. Добитник је одликовања Официр Легије части и носилац националног ордена за заслуге, као и награде Француске академије. Одликован је и високим признањем [[Перу]]а, а такође је један од почасних чланова [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].<ref name="in">{{Cite web |url=http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/2003/novbroj20031017.htm |title=Романи |accessdate= 24. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Објавио је више романа у [[Француска|Француској]]: „Грешка“ ([[1975]]), „Земља у изгнаству“ ([[1982]]), „Јаруга“ ([[1984]]), „Обесправљени“ ([[1986]]), „Београдске девојке ме никад нису волеле“ ([[1991]]), „Хармоникашев осмех“ ([[1993]]), „Ледени свитац“ ([[1995]]), „Плаво мистрал“, „Сироче од мора“, „Улица Бонапарта“ ([[2000]]), „Има ли сексуалног живота после смрти“ ([[2003]]), „Предајем се“ ([[2003]]), „Тројно правило“ ([[2005]]).<ref name="bkg">{{Cite web |url=http://balkanwriters.com/broj3/vladanradoman3.htm |title=Балкански књижевни гласник |accessdate= 24. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080502054725/http://balkanwriters.com/broj3/vladanradoman3.htm|archive-date=02. 05. 2008|dead-url=yes|df=}}</ref>